Мале новине

СВЕЧАНА СЕДНИЦА одбора општине варогаи Београда 10. Сеитембра 1888 приликом прославе стогодигањице Вука СтеФаповића — Караџића

ИЗВЕШТАЈ НИШКЕ ПИЈАЦЕ

Кила 270.000 Пшенице 8'50 „ 7.000 Ражи 5'50 „ 33,000 Јечма 5'50 6.000 Овса 5.„ 2.100 Кукуруза ?рио 8.„ 2.500 „ браш. 10„ 12.000 Пшенично „ 10"„ 1.400 Пасуља 25„ 7.500 Кромпира 6' „ 3.000 Кудеље (тежине) 40 - „ 30.000 Креча 1*80 „ 25.600 Дрна лука 6.50 „ 2.000 Ораја 6.5о „ 5.000 Грожђа 7.„ 16.000 Паирике црв. 10.—

БЕОГРАДСКЕ НОВОСТИ (Нове Краљ. Српске Дрзкавие срећке) Наше ће читаоце сигурно занимати да сазнају нешто и о изгледу тих нових срећака, које по извештајима врло леп пример у иностранству уживају. И ако је вод лутријсквх обвезница главна ствар, да су сигурне, да имају великих главних и знатних споредних згодитака, ипак публика ужива код малих срећака и у лепој изради истих. Нове српске срећке задовољавајуће су у сваком погледу, план вучења са његовим многобројним згодицима и леп изглед самих срећака намамиће им много купаца. На средини срећке стоји грб нраљевине Србије у злату штаипан са лепим шарама у наоколо, текст срећке гласи у српском, Француском и немачком језику. Вероватно је да 1е усљед огромног суделовања нужно бити и смањивање уписаних бројева, зато нрепоручујемо што скорији упис. Уписна је цена за Србију 13 и по динара по комаду, а то одговара цена од 6 и по Форинати а. вр. која је за Аустро-Угарску одређена. * (Још једна несугдасица). Видели смо где у улици „два бела голуба" жандарм скида с кућа објаве (за издавање куће под закуп); тражећи да се на исте прилепе таксене марке. Молимо да се од стране надлежних отклони ово неумесно потраживање, пошто су кућне објаве изузете од плаћања таксе. * (Излозкба грожђа од издржљивих аиеричких лоза из дрзкавне расаднице Смедеревске). Познато је, да се до сада ни једно срество, које је употребљавано за сузбијање *илоксерне заразе није показало као по-

уздан утук исте заразе, која потпуним уништењем прети свакоме винодељу, па и нашем, које се истом успегано развијати стало. Једини излаз из ове опште винодељске несреће где се она угњезди, јесте обнављане винограда посреством издржљиве америчке лозе т. ј. таке, којој Филоксера не може да шкоди. Да би наши виноделци имали прилике да се снабдеју са сигурним материјалом за обнављање својих винограда подигнута је 1882. године у Смедереву рЛсадница за иадржљиве америчке лозе под управом вредног стручњака г. Павла Мији$ Подигнуте су у последње време још две расаднице (у Топчидеру и Крајини); али оне јож нису стале на снагу. Грожђе од издржљивих америчких лоза за непосредну производњу и калемњених нашим најбољии сортама, изложено је у локалу одбора за париску изложбу у згради народне снуиштине. Ова мала али за виноделце и пријатеље винодеља нагаег поучна и важна збирка грожђа стављена је на разглед поштованој публици од 20 ов. мес. па до 25. закључно и то сваки дан од 8—12 пре подне и од 3—5 часова после подне. Приступ је свакоме слободан и бесплатан. * (Пољопривредна излозкба у Новои Саду.ј Пољопривредно другатво БачБодрогаке жупаније у Угарској приређује пољопривредну изложбу од 1—4 октомбра ов. г. у Новом-Саду. Наше пољопривредно друштво добило је позив за суделОвање на овој изложби и умољено је, да позове наше пољОпривредниве и индустријалце за суделовање на истој. Пријаве за суделовање прима до 26. ов. м. секретаријат Бач-Бодрошког нољопривредног друштва у Сомбору (у Бачкој). Ствари за изложбу морају се послати до 30. ов. м. иаложбеном одбору у Новом Саду. — Место за изложене стварв — не плаћа се. Најбољи предмети наградиће се. Ближа упуства са штампаним програмом и пријавним листама на српском језику, могу се добити у кан целарији „Српског Пољопривредвог Друштва" сваког дана од 8—12 часова пре и од 3—6 часова ;:о подне. * (Преминуо) Стевча Михајловић, председник министарског савета на расположењу, преминуо је прекјуче 19. ов. мес. у 6 часовн по подне, у 85. години старости. Данас у 2 ча-

са по подне биће погреб заслужна старине. Пошто је покојник био још и генерал-мајор, то ће му на погреб ићи од стране војске: VII. и VIII. батаљон стал. кадра, IV. и^. гардијеки батаљон;дунавски артиљеријска иук; II. коњички пук и Краљева гарда са војном музиком и сви о»ицири, који нису на дужностима. Све ове трЈ пе избациће по 1 метак и тиме одати последњу војничку почаст. * (Наређење). Пошто ће се ове јесени одржати маневри трупа сталног кадра, ради чега ће се извесне јединице кретати из својих сталних гарнизона, и концентрисати на извесним тачкамз, па ће се у своје гарнизоне повратити носле 8 октомбра ове год то је наређено да се регрути једномесечњаци позову на служу тако, да у очи 15. Октомбра буду код дотичних јединица. * (Нов агаше .ј Нов атагае аустроугарског посланства мајор Штаимсберг приспео је јуче, на место г. Десовића, који је до сад ову дужност отправљао.

РАЗИЕ ВЕСТИ (Носле педесет година). Пре педесет година нестало је из једнога места у земплинској жупанији једне девојке од 14 година, која је била већ са свим развијена. Ових дана дође на пошту тога м ста писмо из Цариграда писано на Француском језику, у којем та женска, која је пре 50 година од куће отишла, јавља својој родбини, да је умро супруг јој Али-паша, те јој оставио по милијуна иметка. Она је готова да своју родбину потпсмогне. Из писма разабире се само толико, да је њезин супруг био војни заповедник у малој Азији и да је матерински језик сасвим заборавила. * (Базен нросјак). Опгате је познато да је ђенерал Базен у своме изгнанству у Шпанији био врло осиромашио и да је последњих година — како веле — спао био већ на милостињу. Говпрећи о томе, вели „Фоц. стг.", да се негдашњи Француски маргаал обраћао и на нруског херцега Фридриха Карла ради ггриномоћи Херцег, који је познат са своје дарежљивости, из нолитичких обзира није Базену ни одговорио на писмо.

тито. „Шта се усуђујете? Шта значе те ваше речи?" „Ви сте били на Галери!" рече Јеронимо, ,,Шта знате ви од куда ја долазим, безобразне шпијунчине! Засели сте ту на улазу Венеције, па шпијунишете од куда долази ко?" „Али ми знамо, Монсињоре!" изјави Амадео. „Ми мислимо, Монсињор би радо пристао да не спомињемо о овом сусрету!" дода Јеронимо. „Јер ми знамо — —" „Онда сте ви ане мучке убијце, који сте хтели ону страну Галеру да баците у ваздух," повиче Лоренцо и дохвати пи штољ који ја лежао на јастуку поред њега. „Ако се одмах одавде не торњате без трага, ја ћу вас за ваш лупешки носао наградити са куршумима!" „То није лепо, Монсињоре," рече Јеронимо још претећи. „Ми нећемо бити они, који ће извући краћи крај!" „Одлазите, уклоните се иснред мојих очију! Вуците се одатле мучке убијце!" повиче Лоренцо ражљућен „Ја ћу вас побити као псе, ако се не уклоните! Сва-

ки поштен и савестан прокл>ињаће такве гадне убијце!" „Ми би се радо погодили, Монсињоре!" рече Јеронимо дрско. „Ми ћемо се лако погодити, Монсињоре, па ћемо после ћутати! Бар то је лако!" „Помислите, Монсињоре, да ћете пропасти, ако тајни Савет дозна, да сте ноћас били нн крсташкој Галери!"дада Амадео. „Ево вам на то одговора!" викну Лоренцо и опали пиштољ на рибаре. Оба се рибара брзо сагну у гондолу, а одмах за тим завеслаше што брже могоше, само ла се удаље од Лоренцове гондоле. „Кајаћете се, Монсињоре/" кречаше Амадео од љутине. „Дакле нећете лепим начином да се договоримо? — Добро/ ' рече Јеронимо претећи песницом. „Онда се постарајте за исповест и последњи час Ј " Стари Матија веслаше даље. Рибари су већ доста далеко измакли. По њиховим покретима и говору могло се јасно увидити, да су се они решили, да Дуждевог синовца упропасте? Ценећи сам овај догађај, може се мислити да је Лоренцо био у њиховим рукама.

Мат. Бан. Господиве председниче, и госнодо одборници! Као најстаријем годинама живом књижевнику у земљи, мени је пала у део та част да захвалим поштованој ошптинској управи на решењу које је данас дониједа. Ја ту дужност нећу отправити ријечима сасвим ласкавим и удворљивим; то не би било достојно ни вас ни мене — него ријечима простодуганим и срдачним какве Србима најооље доликују. Има људи које је довољно именовати па да сваки скине са погатовањем капу с главе. Такав је био и и наш слављеник Вук. СтеФ. Караџић Има дијела која сама собом носе најљеншу похвалу. Такво је дјело и ваша данашња одлука. Говорило се већ, и још ће се говорити о раду Вуковом. Што се мене тиче, ја мислим да бих се о Вука огријешио, кад не бих овдје у мало ријсчи изнио једну замашну црту тога радањегова, ваљда замашнију од свију јер та црта и народна екзистенција чине једно. Као што је истина да се народи разликују ме^у собом понајвећма језиком, тако и то стоји, да кад је изумро један језик у свијету, са њим је изумро и дотични народ. Може н род изгубити свзју државу: може бити растргнут на више дијелова, — као што је на жалост и наш — али, док му језик није упропашћен није ни он пропао. Он живи као морална јединица, он дјелује у друштвеној системи човечанства као засебан етнограФски организам. Са језиком народним тијесно је скопчана и народна самосвијест, а ова природно тежи да гато је изгубљено поврати, гат^ је растргнуто да оиет посастави. Толика је животна моћ у језику. А шта по> најбоље држл тај језик; шта, га пречишћава, богати, усавршава; шта га на нетљена вјечито шаље од нараштаја до нараштаја? То је поштована господо, народна књиженност јављала се она на гуслама или у књигама; али не таква књижевност, која размажа до слабости народу дух, која га кривим нравцима унућује у животу, која га води духовној клонулости, па кварежу, па најпосле и скончању, јер је то неразборно него она ведра, узвишена књижевност, која га загријева чистим идејалима нородичног, другатвеног и државног живота; која га Са страхом и великом брш ом гледаше стари Матија рибарску гондолу. Он се је плашио за свога господара, јер је знао какве последице могу наступпти, ако рибари издаду Лоренца.

(настави ће се)