Мале новине

да цени заслуге великих сриских синова! Уредништво „Дневног листа." Трстеник Честитамо прославу човека који је заузимао светло место у историји српске књижевности, који живљаше за срнски народ и коме с' правом кости носе: „Димитрије Давидовић сав Србин." Пододбор Уједињене омладине. Београд Благодарност је редак уветак, а ви данас позвасте Србе на племениту благодарност заслужном Давидовићу. Велико вам хвала, а Давидовићу слава. К. Црногорац, М. Савић. Свилајнац Благодарећи вам штосте приредили данашњу свечаност желим, да се Срби угледају на дела слављеника. Катић. Б еоград Нека је светао спомен и вечита слава нашем најстаријем новинару, који у исто време бејаше сав Србин. Уредништво српског Занатлије Г. Милановац Овдашњи пододбор уједињене омладине шаље своја срдачна честитања данас кад се чини ссомен Давидовићу Српском патриоти и књижевнику, кли чући: слава Давидовићу, слава приређивачима његове светковине. Уиме пододбора Мијаило Максимовић Б еоград Слава оном ко до век живи. Димитрије Каснар. Б еоград Да бог да у добри час скупљени за сво српство а у спомен „свог Ср бина" Председиик „Даворја" Богдановић Палаика Другови, Кад омладина позна велике људе народа свог, познала је и пут који напретку водв. Слава умрлим борцима за народна нрава и слободу. Слава Давидовићу. Живела омладина. Ваш друг Павле Кара. Радовановић Црногорац Пожаревац Раднику на нашим државним уста-

новама „Србвну" Давидовићу вечно хвала од стране Збора учитељског удружења за Пожаревац и срез Пожа ревачки.

СМЕСИЦЕ

[На силу гост] Једном беше сакупљено неко друштво код Виктора Ига. Ту причаше Мери, један чудноват догађај, који му се десио кад се враћао из Марсеља, са једним државним заступником, догађај, и ако личи ни XI алисање, ннак је врло оригиналан: „Бејах се настанио у једном селу, на једно шест миља од Ајанса. Таман почех да нишем, седећи сам у соби, кад одједаред уђоше два жзндарма, приђоше мк и позваше ме у име закона у затвор. — Варате се, господо, рекох им ја. — Не. Ви сте господвн Јосиф Мери? — Без сумње; али . .. — Без примедаба! Пођите за нама. — Па куд хоћете да ме водите? запитах са свим збуњен. — Мало вас се тиче. Напред! Сиђоше. Једна поштанска кола чекаху доле. Жандарми седоше поред мене. — Имајући обзира према вама, рекоше они, пристаћемо да вам не метемо лисице на руке, ако нам дате часну реч да нам се нећете протившти. Обсћах да ћу бити паметан. Кола одјурише нанред. Возисмо се пуних четири часа. На послетку заспах взмеђу ова два жандарма, а пробудих се кад бесмо у Ајаксу. Прво лице које угледах беше главом државни заступннк. Овај страшни судија рече ми, прснувши у смех и притиснувши ме загрљеног на своји прса: — Ах! Брате! сд си у мојим рукама! Ево већ три године како ми обећаваш да ћеш ми доћи у госте.... Отићи ћеш одавде тек после осам дана! Бејах код мога нријатеља, старог школског друга.Онје пронашао само свај начин, да би ме нриморао да одржим реч.

ИОЈШЦИСКИ ГЛАСНИК Београд 25 Септембра. (Притворени.) Ноћас су притворени: Јован Трајкнвић слуга, Ђорђе Михајловић калФа столарскв, Сретен Јовановић слуга, Лазар Милорадовић келнер из В -Градиштл због скитње Зорка Станковић, Тинка Гајиђ, Наста Поповић и Анка Мисаровић из Аустрије због блуда, Никола Петровић, Јмван Димитријевић, Љубимир Радосављевић, Лазар Јеремиђ, Љуба Џ>кић и Левша Фсрдин због. (Осуђени:) ГГресудама нолицијским осуђени су: Димитрије Ст'-»менкивућ, Јелена Корман, Сима ЈеФгановић због скитње, Јован Стојановић кравар због неподниса слугу, Светозар Адамовић каФ. за отворену радњу после времена, Јован Ђуковић, Вогољуб Расулек, Стојан Јовановић, Пстар Стојковић, Лудвиг Хам, Никола Вуковић касапи, што безправно раде сапунџијску ражњу. (Нађено) Нађен је један Во, на пијаци код батал-џамије, и налази се цри кварту врачарском. Један тесак са опасачем, бачдиски нађен је, у ул. две бела голуба, и находи се у кварту теразиском.

ШАЛА И ЗАБАВА

(Човгкомрзац.) Један човек, који је некадв био дика наших салона, проводи данас у еамоћи— готово је постао човекомрзац; сад се гнуша сујета свет ских и „салонских успеха"; нроводи време сам самцит. било у својој кући, било на своме летњиковцу — тек увек је сам. — За што толико избегавате свет и тражите самоћу? запита га једном нека „врло љубазна" госпођа. — Госпођо, одговори наш човекомрзац, много сам више навикао на своје погрешке него ли на туђе. Одговор, к.ји се може у многим прнликама врло згодно уиотребити. * (Мачак и ведики госиодин.ј Мачак се може сматрати вао нрави тип онога, што носи име „велики господин" Он се побожно одаје најважнијим радовима у животу: једе, вари, спава. Он посвећава већину свога времена великим носдовима око „тоал^те", нерући се, умивајући се, чешљајући се, гладећи своју длаку, чистећи се, и то све помоћу свога језика и својих шапа

Данас, он се одаје лову и заборвља све остале бриге; сутра, биће обузет другом ћуди, и, за неколико недел^а, биће нрави Дон Жуан по свима житницама и крововима оближњих улица. За тим, кад нема ништа да ради, одаје се пркјатном беспосличењу, филозоФирајући и размишљајући Па зар сравнење није тачно и праведно? 1ИСМК

Код доктора Б. Нисам могао више да издржим она пакосна запиткивања: „Но, како ви добро изгледате!" „Јесте чули, ви сте права слнка здравља!" и. т. д. По кад што ме неки од мојих ближих пријатеља запиткивао чак, да ли ми је тежак трбух да га носим? Нарочито лети досадило ми је гомила оваквих накосних питања. Реших се да запитам за савет најславнијег доктора Б. То је био познати стручњак за дебеле људе; по неки богаташи који су се од дебљине чак у Маријен-баду лечили, наишли су на прави лек тек код њега. И ја му се јавим Јуна месеца и добијем нумеру 322, т. ј. тај сам на реду за преглед. То беше у недељу у вече,јадођем наново у четвртак, али требало је још предходно са 183 трбуха да сврши. Најпосле, након десет дана, дођох и ја на ред. Доктор В. станује на другом спрату једне куће, која је на најздравијем месту у вароши; степенице су стрме, степени високи. Пошто сам се после четврт часа попео; некакав лепо одевен слуга, гледаше ме равнодушно како се мучнм скидајући горњи каиут и не мрдну ни прстом да ми помогне јер њему беше нарочито забрањено да посетиоцима помаже при скидању капута. Врата се отворише и ја са једном гомилом господе и госпођа, уђох у ходник. Међ гостима приметих најмасније богаташе из вароши. Отворише се и друга врата и ја видех доктора Б. — он ме позва и ја уђох у собу. Он се беше жив ознојио . Крај њега стајаше један дебељко, ко* е он рече: „А, збиља, господар Срето, јесте ли однели ону хиљаду комада цигаља на таван?". Газда Срета потврди главом да јесте. Ми остадосмп сами. Др. ме најпре испи-

,,На шта су вам та иитања ? Зар шш ја не могу одговорити опо, што ми буде воља ?" рече Умбо без икаква страха. ,,Ви ми изгледате сумњиви", примети вођа Жбира. „Хоћете ли да одговарате вли не ? Каквог сте путника довели овамо?" ,,А зашто вам то неби казао ! То није То није никаква тајиа ! Довео сам .једну Сињору на острво , и сад очекујем њен повратак да је одвезем даље !" Некакву Сињору! упита вођа Жбира. „То ми изгледа чудно!" ,,Ако ми не верујето. а ви се сами уверите," наетави Умбо. .,Питајте стражара што је тамо код каније." ,,Али ви нисте гондолијер/" „Зар је само њима слободно да возе путнике? Ја пратим Сињору. Мислим да вам је то доста!" Умбн поче лагано да весла. Изгледало је да су они у гондоли битги задовољни са Умбовим извешћем, јер њихова гондола промеаи правац, и упути се острву Св. Лазара, нраво у иристаниште Пошто је избегао опасност, Умбо се смејаше неутешности во^е Жбира. Они сад је требао да буде много пажљивији. Пошто се беше спустио добар мрак, то је мо-

гао да се управља само по слуху. Очима није могао да се номогне, јер је било врло мрачно. Кад је гондола еа вођом Жбира и Галерским војницима пристала уз обалу острва, изађу сви на суво, и дошав до стражара на капији, разговарао се вођ Жбира дуже време са стражарем. Одмах после разговора отвори се капија. Вођ Жбира са пратњом уђе унутра и капи.ја се затвори за њима. Умбо је лагано веслао и чуђаше се што се Евангелина тако дуго задржала. У томе се чуше неки гласови. Они долажаху са острва. Умбо позна глас вође Жбира, који умириваше Галерске војнике. Капија се опет огвори. Више њих нриближиваше се обали. Они се беху упутили гондолн, која је стајала поред оаале. Умбо је сад зпао да је вођа Жбира сазнао код кога је дошла Евангелина на заточсничко острво, знао је и то, да вођа зна да је и он врсташ, рашто је Евангелину очекивао да се врати. Ово га опомене да буде нажљив. Он утврди катарку, на којој је висило умо-

тано једрило, а за тим ухвати весло и чекаше шта ће да буде даље. И ако је било мрачно, ипак виде Умбо да они људи уђоше у гондолу. Кад су у говдолу ушли, нешто су шанутали међу собом. То све што је приметио, изгледаше му доета сумњиво. Гондола се отисну од обале. Умбо држећи весло у руке, пажљиво посматраше шта ће да буде даље.

(насгавиће се)