Мале новине

НАЈЧУВЕНИЈИ

РВА

пр 1Ј

МИЈАИЛА 1. ЧЕБИНЦА У КРАЉКВУ израђује од разног српског мсрмсра надгробне и друге разноврсне споменике стубове басамаке астале песме и све друго што у овај

посао спада

12—50

ЈЕДИНО СПАСАВАЈУЋИ ЛЕК је нротиву најжешће зубобоље и евију уених болеети: повлашћена водица, Др. Ранимира која ее може добити у Веограду код И, Раннмира зубног лекара, у дрогерији Иавла Маринковића и у апотекама: код „Сраеког Грба," код „КњазаМихајла" на зеленом венцу У Ваљеву у а* нотеци г, Прикелмајера, у Пироту у аиотеци г. М. Протића, у Лозници у апогеци г. С. Тодоровића, у Крушевцу у апотеци г. Кедровића." Цена је означена на евакој Флапти, норед оваког иетог жига и евојеручног потпиеа проналазачевог; па што ваља обратити пажњу при куповини. И. РАПИМИР

17—40

зубна лекар Васина улица Бр. 4.

ниЈе чуло ништа више. Пошто је горсћи оетатак од Галсре потонуо и пошто се ватра погасила, на стала је онет тишина свуда у наоколо. Парчад од распрснуте Галере пловила су по мору. Кад је јутрења светлост обасјала морску површину, видела су се тамо амо по спрудовима разна мртва тела, која је вода на спруд нанела. Једаи једини секунд беше довољан да зада смрт свима онима који су били на Галери •— а морски таласи играху се и даље, као да ништа није било. Шум таласа беше онело несретним жртвама.

IV Свечаност после победе. Пошто су многи чули експлозију, то се је брзо раснрострла вест по Венедији о пропасти Галере и крсташа. Овај догађај учинио је те је моћ и уплив државних мнквизитора ностао већи, а становништвом овладао већи страх. Већ је добро било свануло, кпд је вођа Жбира дошао у Дуждеву палату, где су од синоћ сакупљени били државпи инкви-

зитори, да им Јави важну вест. Еапетан Бембо буде позват. Он упита вођу Жбира, шта има да јави високом Савету. „Сад сам баш нашао код обалских стеиеница она два рибара, који су распрсли крсташку Галеру," рече вођ ЈКбира. „Посао им је испао за руком! Сви су пропали! Само се један крсташ сиасао и био је код острва Св. Лазара. Ја сам га гонио да га ухватим!" „Па јесте ли га довели амо?" упита Бембо. „Побегао је. Ми смо га дуго гонили док није изашао на море," настави вођ Жбира. „Па и на мору продужили смо го нење, до.к се није изгубио у морским таласима. Тек тада смо се вратили натраг. 'Ми смо се лагаео возшш и дуго смо чекали код Лида —- где је излазак на море. Уверен сам да је и тај крсташ нашао смрт у морским валима, јер се више није вратио натраг." „То је добра вест!" одговори Бембо. „Високи ће Савет наградити вашу верну службу!" Вођ Жбира удали се, а канетан Бембо ]ави све што је дознао.

Већ је дан у велико био, кад је Прокуратор од Св. Марка ушао у државпу гондолу и одвезао се до Маламока да се од чувара куле извести о догађају са крсташима и њиховом Галером. Чувар му исирича да .је све свршено као што треба, а за још веће уверење, иокаже му млогу парчад од пронале Галере, што их је море нанело на обали близу светлеће куле. Кад се Прокуратор у варош повратио, оде у Дуждеву палату. У велигсој сали беше се скупио Савет десеторице, коме је председавао стари Дужд. Прокуратор им саоишти важну вест, да су креташи заједно са њиховом Галером разнешени у ваздух.

(наставиће се)

Власник Мвдвдшав м КжмдАНСшет ттш Мадкнш.4н ц ШипАВот% Очдашгекв венад вр, 1 Одговорни урвдник Ђ. КимпнАнови-а