Мале новине

спадају под мин. просвете, биће овога пута заступљене. Ми се радујемо овој дојави, желећи само да избор госиоде, који се за коакурс јаве не буде „ни по бабу ни но стричевима".

(Збор). Општина је издала позив на грађане, којим ове позива на оиштински збор 11. Октобра ов. г. на коме ће се решити питање о пијапама. * (Маневра наше војске). Да би се трупе ири маневри једна против друге знале управљати у погледу употребе ватре, као и да би надлежни оцењивачи маневара што боље видели дејство иојединих труна; увео је г. Мин. војни ове знаке: Црна застава означава, дејство ватре противу артиљерије. Црвена застава прогиву коњице. Вела застава противу нешадије, и то ако је постављена косо десно, значи да је ватра противу смакнутих оделења; а косо лево противу стрељачког ланца (расутог строја). * (Постављеаи). Како чујемо г. г. Гига Гершић и Др. Михајло Вујић ми нистри на расположењу, поставл^ени су понова на своја места за проФесоре Велике Школе. * (Дремештен). Г. Алекса Илић председник београдске конзисгорије, као што чујемо, биће премештен за председника чачанске конзисторије. * (Награда). Као што емо дознали, влада је одредила извесну суму, која ће се дати певачким друштвима „Веоградском певачком друштву" и „Даворју", као награду за участвовање при погреба пок. Стевче М хајловића. Ова награда изнеће, као што смо чу^ ли, за прво друштво двадесет, а за друго десет дуката. * (Иаивна ниелжега т гимназији) .

просвете учинило је извесне промене при предавању у вишој гимназији. Тако на пр. избачена је Физика из V разреда, а уведена козмограФија ит.д. Постараћемо се, да шго пре дознамо ове измене у појединостима, те ћемо то саонштити и нашим чнтаоцима.

СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК. Министарски савет, по највишем овлашћењу Његовог Величанства Краља, од 22-ог јула ове

предлог министра просвете и црквених решио је: Одобрава се министру војном, да на онравку војно -државних зграда у Јагодини, у којима је шумадијски артиљеријски пук смештен, може утрошити до 1925 динара и 35 пр. дин., из партије оправака војних гра ђсвина, одређене буџетом за 183718 рачун. годину. Министарски савет по највишем овлашћењу Његовог Величанства Краља од 22-ог јула ове године, на предлог застунника министра народне привреде, министра нросвете и црквених послова, а на основу закона о потпомагању индустријских нредузећа, од 31-ог декембра 1873-е год. (Збор. 26. стр. 60), решава: Г. Јовану Ерлиху, Фабриканту содне воде из Београда, даје се искључива повластица на нетнаест година, на производњу течне угљене киеелиие. Мннистарски савет но највишем овлашћењу Његовог Величавства Краља, од 22-ог јула ове године, на н[-едлог министра правде, иоставља: У суду окр. ваљевског: за судију за неспорна дела, Љубомчра Каменичића, судију истог суда; а за судију, Ивана Томића, судију за веснорна дела иетог суда. У суду окр. крушевачког: за судају за неспорна дела, Најдана Јовановића, судију истог суда; а за судију, Косту Јаковића, судију за неспорна дела истог суда, — сву четворицу но потреби службе. КЊИЖЕВН0СТ УМЕТНОСТ и НАУКА

Држимо на висани своју литературу/ узвикују норед Француза још и НрМЈух...!.'.V''',/Л'- ,, ц.Р КЦ, ј >.'&■

журнала почеше да стрзпз:еће и« њихову лагературу поплавати руска, и да ће, ако тако и даље пође, морати изгубитп свој оригинални карактер, тип немачка — тип савршенства. . . . Да напоменемо само да су Немци почели тако брзо да се иптересирају руском литературом, да је за годину дача,ноеведено на немачки језчк, готово више приповедака него шго је написано. У сваком гогово лисгу, новинама, журналу нађз се по која нриноветка или ромаи из руског живота и друштва. Како ће Немци томе да се одунру ноказаће скоро будућност,јер они никако пе симпатишу Русима; ну, свака ко, биће врло тешко одговорити чублику од читања руских нисаца, и натерати је да своје производе негује — јер између каквог Шпилхагена, Фрајтага и Гаршииа, Лаврова и др. биће мало разлике — ја!.

ииецима, да нреводе већину руских приповедачана свој језик. Ието тако „манија" јавља се сад кодНемаца крај свега тога што овл „тврдо држе" да је немачка литература најбоља, најсавршенија. Нсмци су одали пошту Тургењеву, иоклонивши се као еврон ском великану, прЦвели га и заћутали, мислећи у прво време: тај један и био је само ваљан међу Русима. Но не потраја дуго а сад ево где се често јавља: — преведен Гаршин, иреведен, Достојевски, на поред њега Хлеб Успенски, Шчедрин, Ј1ав Толстој и многи други. И сад је то тако вегод., на | лика маха узело, да више немачких

Шјачно потањз-

У нашој општини поред осталих питања, истакло се опет, из архивске прашине заборава, питање о нијацама. Оаштииа наша још ире неколико година узимала је тај орах коштуњац да га разбије алч ево где се још и дан данас непрестано узалуд бакће. Од куд је то и зашто ми не можемо себи да објаснимо. Сазивани су оиштински зборови зарад нијачнога решења. И шта? Говорило еа, лармало, чак се и ирегило, но све то не учини, да се с пијачним питањем буде на чисто. Општина београдска да би већ једаред пресекла тај гордијев чвор, позива грађане својс, да 11. о. м. дођу на збор где ће се та ствар расправи-ги и решити. У своме позиву упућеном на грађане су 4 тачке: а) да данашња „велика пијаца" остане за увек главна и нотпуно слободна пијаца дневних намирница. б) да се „Циетни трг" нризна за врачарски трг и да исти, и на даље остане под условима, нод којима је и установљен. в) да се „зелени венац", »тоиџијски трг", затим „батал џамија" налилулска и дорћолска ширина прогласе за ржишна места; ала да своје тргове отворе тек онда, тек кад се за сваки понаособ пријави бар по 20 сталних иродаваца и г) да број сгалних продаваца ни на једној сем „велике пијаце" не \ оже никако бити в-'ћи од ш сет. Да је решење овога питања, како за општину београдску ткко и њене грађане од врло велнкс важпосги то се већ но себи разуме, нужво јс само решити га тако да неби иосле за собом, као што је до сад, остављ>ало реиове. Грађани а и општина свакако треба да се обзиру на нотребе своје; — и овде су сад — ОГ-О г \ ЈЈ ЖЈ .. ЈГ »I о » _— ——— ■ „,

РАЗНБ ВЕСГН

(Нрви снег). 24 о. мес. иао је у Солнограду у Солноградској први снег. Противно томс јављају из Заухена у Корушкој, да су тамо но други пут дозрсле јагоде. (Помен Ћорђу Натошевићу на Це тиљу). Читамо у „Гл. Цр. а : Према једнодушној одлуци учитељске скунштане ириредило је црногорско учитељство парастос великом обновигељу српске школе, лане преминулом дру. Ђорђу Натошевићу. Парасхос је бло у прошли петак, у влашкој цркви. * (Едвар Глезер) који је нутовао по А®рици вратио се отуда и присиео је јуче у Трст. Глезер носи собом мнокроз това а) или смо кадри дати Веограду (Покрстио св). У нрошлу кедељу I седам ( или колико било) иијаца, а покрстио се у Загребу некл чивутин " е дам0 их > или ; хИтерн. Прешао је из своје вере у римокатоличку. Веле, да ће покрштени ноћи у Рим и тамо ступити у ред Фратера Лазариста, јер хоће сасвим да се посвети вери римокатоличкој. У „Обзору" читамо, да су иригодом крштења Штернова „многи од иобожних вјерника били до суза гапути".

Страла је опколи, и одведе је из цркве, Дапонт и остали Онатори приђу Ингу. и попну се сви на степенице. Инго је пливао у рацости! Она, од коЈе се плашао, била је у његовам рукама.

У Лажна Краљица Ноћи. Пошто је вођ Жбира тврдио да је Евангелина тако названа Краљица Ноћи, то је командант острва Св. Лазара наредио, да се Евангелина притвори и добро чува, јер је био уверсн, да је, као оестра вође крсташа, доиста играла улогу Краљице Ноћи. Евангелина је смрћу брата јој РаФајела, била јако потрешена, тако, да није за се ништа марила. Она је била према свему неосетљива, дозволила је да раде са њом шта хоће, није питала ни шта је очекује. Истина је, да су са њоме ноступали врло добро, али је она била ипак као каква осуђена нреступеица. Она није ни замислити могла, да је смаграју за Краљицу

Ноћи. Она је то дознала тек ноћае, цошто је Брабантино решио њену судбину. Врата од њеног затвора, где је она била, отворе се. Евангелина је седела на постељи. Командант острва уђе унутра. Љега су пратили неколико чувара са лампама. ,,Вн сте сестра убијеног крсташа, Сињора," рече јој командант, ношто је она устала са ностеље. „Како вам је име?" ,,Ви долазите амо да ме пуотите у сло боду? Ја се именујем Евангелина, Монсињоре! Да сам сестра несретвог РаФајела то вам је нознато," одговори она. „Дакле ви сте она тајанствена женска, која се зове Краљица Ноћи?" Евангелина гледаше зачуђено у команданта. ,,Ви можете слободно да призпате то," настави командант. ,,Ви немате шта да изгубите! Ни један крсташ није више жив!" „Шта? Шта кажете? ' упига Евангелина уплашено. „Нећу да кријем од вас оно, што је истина, Оињора," одговори командант. „Ви можете, и треба све да дознате. Галера, и сви они, што су на њој били, бачени су у ваздух! Нико се није сиасао/ Данас је

б) нисмо кадри дати Веограђанима то што траже а дамо им. У првом случају, била би учињена ненравда престоници и грађанима; у другом било би: централну пијацу раснарчати и тад неби имали ни једну пијацу као што треба. Овде нам се сад иставља питање: Вг ли могло егзистирати толико тргова у нашој престоницн? Веоград се сваким даном повећава, напредује у свему; иијаце се сваким .■ином све више иовећавају; варош

велика светковина на Марковој пијаци, у сл>ед ове сјајне победе/" ,,Сви су мртви? Сви с^ мучки убвјени? Ох. смилујге се на мене, ја в-\с нреклињем убите и мене!" мољаше Евангелина. ,,Ви сте, Сињора, последња што сте избегли од смрти/ ' рече јој командант. Евангелина покрије лице својим белим као восак рукама. Из њених прсију чуло се само јецање. ,,Ако желите да се уверите о истинитости мојих речи, Сињора," дода командант, „томожете одмах учинити! Гондола је спремна иа обали, и очекују вас пра-

тиоци

»«

она више

Евангелина се нрибере није плакала. „Да," рече она одавно. ,,Да, Монсињоре, то хоћу и желим да се известим. Идем да нотражим Галеру!" „Пођите за мном, Сињора," одговори командант. ,,Ваша жеља биће иснуњена, али само нод условом, да признате да сте Краљица Ноћи!" „Кад ме нрисиљавате па то, онда можете и веровати да сам ја Краљица Ноћи!" рече Евангелина. Командант даде знак цратиоцима. Ови