Мале новине
р Р ОЈ 16 ? Веоград, Недеља 9 Октобар 1888 ГОДИНА I ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН „ ЦЦ јШ ш врц* јшј т м № № Ш Ш шв првтпдата се шаљв М вдвди.јанј' и К импановиђ, «— цА .« м А и 1> У П У ? у! Г ј С, ' на п« године 4 д ИИ . |Ш| I § § I М ' | | | | |п| Н |Р Може ое претплатит и и код св ију дошта у Србијв на 3 месеца 2 дин. 1 ® | |Н| # | |®| | 1 %јР Р 1 | 1 Зп ЦЕНЕ ОГЛАСА МЕСЕЧНО ...... ... \ ЈШН «х ет ад «Ж ^ Мали огласн 1.50 п. д. или 5 пара од петитног реда 10"ПАРАвррГ ДНЕВНИ ЛИСТ ЗА СВА КОГА ЦЈШ»аврој' ИЗЛАЗИ и ИОСЛЕ 11РАЗНИКАПР§ за свако оглашење плаћа се држ. таксе 20. и. дин . јЈф^НЕЂИ ОГЛАСИ ИО ИОГОДБИ^ЗД
МАКЕДОНКА
Посветио српској „Уједињеној Омладини'
А11 е&г ој|т о(1ога1о
М. Л. ПавловиК.
Р1апо
ДНЕВИИК КАЛЕНДАР Православни: 9 Стеван деспот Католички: 21. Урсула и друг Сунпе излази: у 6 сах. 34. м. залази 5 снх 26 мин. Поспедња четврт 16 у 2 с. 45 м ноћу. Киша, магловито и ветровито.
8
ГГ
ГГ
' V '
III
4=1:
Дукат . Наполеоч
К У р с
5 77 9 66
/
ш .
4
ШфМ
3
-?:2џ1?ГЏ
\
сгезс
•> :ј! ' * &
П030РИШНИ РЕПЕРТОАР 5 1 Недељу 7. Париска Сиротиња. Драма у шест чинова, с предигром, написали Бризбар и Ни, с францускг.г превео М. И. Сгојановић. — Редитељ г. Цветић. РЕД ПРИМАЊА П0 МИНИСТАРСТВИМА Мин. упутрашњих дела: Оваки дан нре подне од 9 н по час до 12. и по подне од 4—5 часова. • ин иигостраних дела: нетв, тком од 11—1 часа нре подне. Мииист. војни: сваког дана од 11—12 час. сем иедел>е и прааника. Минист, правде: Сваког дана од 9 и по часова до подне. Минист. грађевина: Сваки дан од 11—12 часова пре подне. Мин. просвете и цркв. дела: Петком од 11—12 час. пре подне. Минист. привредс: суботом од 3—5 по подне, П10 {>,V- РЕД ЦЕНЗУРА П0 НОВЧАНИМ ЗАВОДИМА
Привилегована народна банка: Понедељак, среда и петак. Београд. кредитни вавод: Уторак и петак. Задруга ва међусобно помагање и штедту: Понедељак и четвртак. Српска кредитна банка: Понедељак, среда, петак и субота.
БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Г. Туроман, ироФесор јелинског језика иа Ве.ликој Школи, као што чујемо, намеран је да да оставку на
катедру. У случају да је ово истина, чујемо да ће га заменити г. Јован Грчић проФесор на ново-садск<>ј гимназији и уредник „Стражилова", ако би то било г. Грчић је намеран да у Београд пренесе издавање свога листа „Стражилова" * Маневре. Јуче су завршене све маневре, оне су иснале на опште задовољство овде у Београду, како су оне из унутрашњости, јавићемо док добијемо дописе а са овдашње маневре донећемо и опширан извештај. Концерат на Булевару. Обрекли смо својим читаоцима, да ћемојавити што год будемо ближе сазнали о овоие великом концерту, за ксји се чине огромне ирииреме. Као што чујемо, још у Београду није било концерта са богатијим нрограмом, но што ће овај бити. На истом ће концерту суделовати г ђаЗорка Теодосијевићка, г. Јовановић, г. Цветић, г. Гавриловић, г. Раја Павловић, г. Илија Станојевиђ, г. Таока Драгутиновић, г. Милан А- Павловић за тим певачко друштво „Даворје" и певачко друштво „Јакшић". Може се мислити већ, како ће ово леп и разноврстан програм бити, на кад се још томе дода да је тако племенита цељ у којој се овај конЦерат приређује, онда мо, амо веропохитати и да се науживаЈу и да иомогну једног сиромаха, који хоће да продужи своје науке. Концерат ће бити 12. ов. мес. * Новина. Као што се из данашњега броја внди, готово сваким бројем ми ћемо се трудити, да збиља наш лист буде за све и за свакога. Данас уводимо у наш лист још једну новину, које не само да није до сад била код нас у листу, већ у опште није ностојала у ерпској дневиој журналистици. Ми доносимо у данашњем броју нашим леним читатељкама нотс једне од најновијих игара, која се већ у велико популарисала и постнла
подлистм
ЈШШ ШДТЕШАТИЧЛ?
ПРИПОВЕТКА
Једна велика трговачка лађа сад је баш оставила варош Нант да се крене на врло далеки пуг и један мали дечко обучен у грубо одело као лађарско момче, посматраше с очима пуним суза ту варош у којој се родио и о којој је мислио да ви ше никада неће видети. Тај дечко изгледаше као да није био ро|ен за тај бедни положај. Леон, тако се звао, био је син неког проФесора математике и неке чувене учитељке гласо-
вира у вароши Нанту. Његови су се ро дитељи најбриж-љивије старали о љеговом васпигању до његове једанаесге године. Леон није знао ни за какву несреКу; али у тој Кобној години умре му мати а не мало за тим и отац због туге коју му причини тај осетни губитак. Сирома дечко плакао је мн -го и горко. И само му на овом свегу остаде у.јак, који му је сад постао тутор. Али дадеко од тога да застуиа интересе своје пупиле. тај нечовечан рођак ватрено је жудео да се дочепа малога наслеђа Леоновог, па у тој цилјИ , беше укрцао као лађарско момче несреК иога Леона. За. време нрвих дана путоваља, Леон беше невесео и снужден, алк кад је ступио на море, новост^ величина пркзора почеше да растерују његову тугу. Он је ревносно и вршио своју тегаку дужност као лађарско момче и тако му пође за руком да за се задобвје благонаклоност капетанову и пријатељство свију путника. Неки инжињер, који је путовао у сједињене северо -американске државе да тамо проучи жељезваце, особито заволи Леона. Њему се беше јако допало да ћерета с тим малим дечком који се нонашао и раз-
говарао са свим друкчије но његови другови. Једном, једнога лепог јутра, које човек може видети само у тропским иределима, капетан занимао се на крову лађе израдом једмог гс ометријског рачуна. Изгледало је да му је поклонио таку важност, да му је нвжиљер два пута управио реч а не доби никаква одговора, али кад је рачун био готов, сујетни капетан, задовољан својим радом, дотрча инжињеру, па рече: „Гледајте! гледајте!.... он је за чудо тежак! " ,,Та то није ништа," рече инжињер смејући се, пошто је бацио летимичан попоглед на хартшју; „ја се кладим да ћу за неколико дана да научим једног дечка од 12. годива да изради исти такав а можда и много тежи." ,,Никада дете није могло стварно да разуме математику," рече капетан; „године не би биле довољне да сместе у тако младу главу тригонометрију." Те иоследње речи нзгов«ри уверавајућим па шта више и подругљивим нагласком, јер је то сматрао као врло озбиљно. „Ја сам се само шалио," одговори ин-