Мале новине
1
Толико о овој истој усганови са жељом да се и други угледају на вредне и заузимљиве Смедеревце.
СТРАНЕ ВЕСТИ * Архимандрит Дамаскин Бранковић. Из Карловаца нам јављају, да је тамо јуче умро архимандрит Дам. Бранковик , ректор богословије карловачке. Поболевао је већ од дужег времен*. Богословија карловачкн, која и без тога че пати од прекобројних на ставника осетиће у толикој већој мери овај губигак. * * Иобуна осуђеиика 15. ов. мес. као што хрватске новине јављају, побунили су се осуђеници у казненом заводу у Митровици. Побуна је отпочела у столарској радионици осуђеничкој, аузрок је нобуништоје неки настојник и сувише гонио осуђенике на рад, са грубљом строгошћу, по што се ова сир м животиља уиотребљава. Побуњени су на истог настојника наиали, исгукли су га на мртво име, изударали су га тешким чекићима по глави, разбиии су му једну руку и тек га онда оетавили на миру, кад је сав крвљу обливен лежао пред њима.
ГЛАСНИК
СЛУЖБЕНИ Г/АСНИК
„Српске Новине" од 19. октобра доносе предлог Краљеве владе и одобрење Његовог Величанства којим уједно допуњава уставотворни одбор: Госаодару, Влада Вашега Величанства, уверена да ће великом усгавном одбору бити потребан већи број секретлра, узима слободу предложити Вашем Величан ству да се на ту дужност одреде следећа господа: Панта Савић, секретар Државног Савета; Јован Тааја, начелник министарства просвете; Андра Ђорђевић, нроФесор Велике Школе; Ђорђе Ж. Ђорђевић, професор Велике Школе; Манојло Ђорђевић Призренац књижевник из Београда; Живан Живановић, директор и проФесор пиротске ниже гимназије; Никола С. Јова ч)вић, деловпђа пшнтине београиске; Љубо-
мир Ковачевић, проФесор учитељске школе; Др. Милован Ђ. Миловановић проФесор Велико, Школе; Раша Милошевић, секретар министарства Финан сија; Стојан Протић, секретар мини старства унутрашњих дела у оставци Живојин Симић, нроФесор учитељскс школе. Влада је уверена да би се на ова начин знатно олакшали послови вели ког уставног одбора, и усуђује се мо лити Ваше Величанство да благоволи одобрити овај предлог. 17 Октобра 1888 год. У Београду. Вашеш Величапства верна слуга Н. ХристиЛ с р. Одобравамо горњи предлог Наше Вдаде и уједно донуњавамо деФинитивно велики уставни одбор, ностављајући за његове чланове и ову гос поду: Андоновића Јеврема, начелнцка округа ваљевског; Бабовића Танасија, члана прве класе Главне Контроле; Бана Матију, академика; Величковића Стевана, протојереја округа црноречког; Гудовића Јеврема, министра на расположењу; Дробњ 1ва Панту, начелника округа пиротског; Караетојановића Петра, генералног консула у Солуну; Миленковића Радована, народног посланика из Београда; Мостића Милана, адвоката из Београда; Непшћа Димитрија. професора Велике 1Шо ле; Поповића Стевана Д. комесара при народној банци; Стојановића Димитрија, директора жељезнице; Ћирковића Димитрија, трговца из Београда; Христића Косту Н. председника суда вароши Београда ;Шапчанииа Милорада П. управитеља народног нозоришта. 17 октобра 1888 године, у Београду МИЛАН с. р.
авлије и ал дућана украдено: два пара хал^ина јесењи, један менчиков и један зимеки капут све у вредности 120 дин. Предузета је истр га и кралљивац је непознат. * (Прцгвпрени ). Н>ћас су притворени Тодор Остојић калдрмџија овд. Сре тен Про.'ић бив елужитељ и Влајко Тзенијевмћ из Крагујевца због иијанчења и I реда; Д» шан Ђорђевић калФа ткачки због обмане власти и Милош Станис :вљевић екитница због скигње. * (Осуђти). Пресудама полицијским осуђени су: Мнлан Ижћ онд. и М 1та Станковић б. наредник због скитње, Богдан Милуцков слуга и Лука Ш ланчанин момак што су нагло јурили колима улицом. Ђорђе Димигријсвић хлебар због нечист„ће, Недељко Нлн ковић обућар због ^иорочавања вла стм, Вељан М^рчетовић овд. и[)едузимач, што је оградом закрчио улицу, Радомир Радоеа љевић б. ђак абог увр/де; Мијаило Илић ниљ*р због боја.
ПРОСВЕТА
ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК БеограО, 19. Октобра 1888. (Пожар) Јуче но подне око пола два сата запалио се оџак на кући Јеремије Миливојевића овд. тр10вца но је исти одмах угашен и шгете није било. * (Крака) Ноћу између 17 и 18 тек. мес. обијен је дућан Хајма Демаја трг. овд. и друга у улици Стар. Тел> граФч. Обијен ]е лувап по зали из
БЕЛЕШКЕ КЊИЖЕВНЕ УМЕТНИЧКЕ и НАУЧНЕ — Као што јављају бечком ч Ф,)емденблату" петроградска нозоришна цензура забранила је да се прес/гавља у свој Русији најновији Морешов ко мад „Нумрл. 1 * — Руском — нетроградском дру штву за „помагање сиротних и невољних* цоклонио је најстарији руски нринц 200,000 рубаља. ■* —Пређе смо јавили да су Бугари отворили у својој престоници Софији ,Бугарско народно позориште", сад смо у стању јавити да неки Пенчч Грехов преводи драму нашег иок. Ђ. УЧцетића . „Смрт пара Михаила" за .чсто бугарско До-згГриште — Као што јављчју п^зориште им наиредује веома доб[)о. Кобург је поклонио довољно костима а сем тога 5000 динара.
ВРЕДА.
ШАБ.
\Ј
Ова болесг счада мсђу опасне сточне болести. Појављује се у облику пликова у устима и папоњцима одно-
сно чапоњцима; но по кад кад појављује се и на вимену код оваца, кра-а и коза па и код крмача. Ова болест готоао увек свршава се добро; ну само је толико од штете, што газди за време болести, стока никакав доходак не може да да. Често пута узме облик опасан, нарочито још, кад се поред шапа појави и још која друга болест. Некада наиадие само неколико грла било у једној штали било оиет у једној ојолини ; али вма случајева, да се тако распростре, да се ретко које грло не зарази шаиом. Зараза се преноси обичаа куповином какног б »лесног грла са стране. К ц» узрок узима се, да су барљиве иаше, нечиста иијаћа вода нарочито из бара; покварена храча која дра.ки, нездраа ваздух како у самој штачи тако и у околини, који је нренуњен са огрпвним материјама званим ммјазме или конталије. Шго је нај(>иасније то је то, што је примећено, да се ова болест појављује у друштву са заиалењем (пућа или пострелом и то у једно исто време. Које грло једарзд преболи или ирележи ову болест, иије ношгеђено да никада више не ће боловати. Оно је опег подложно и у толико је више оиасније шго онда болест са св »м својом јачином дјејствује на организам. Знаци ове болести следећи су: Н|јнре аастуни умерена грозница и то је по нравилу, али често иута бива, да се она и не појави. Болесно грло држи уста затворена; слузна кож 1ца у усгима нешго више но обично руленија изгледа, и балаваЈе. Језих нешто мало огекне и постане врућ. Слабо или готово и ирестане да једе Осећа велику жеђ, због чега голо тражи да пије воду. Већ после 24 — 48 сахаги иојаве се у устима, особито на усницама и то изнутра, даље у горњој вилици на десни где нема зуба, као и по ивицама језика, бели или жућкаето бели мехурићи, коју постепено раету и дотерају у величини толико, да су велики колико лешњик, а пуни су исиочетка са бистром, као вода течношћу, а доцније иста иостане мутна и смрдљива. По појаву, ови нлик >ви или мехураћи расирсну се најдаље за 24 часа, услед чега се образује на томе месту рана, која је црвена и осетљива. Чим се раснрсну пликови, грозница нрестане, 1рло бали одввћ много и бала заудара. Оболело грло находећи се у таквом стању, врло слабо или и никако не једе, јер осећа јаке болове, због чега нагло опадне на снази, т ј. измршав ). Оч-1Ко сгањ»* траје
Кадрил ће се скоро свршиги, пета је Фигу [>а већ одиграна. У том улете у салон неко девојче све задувано н нрокисло. Свирачи баш иитоноваше шесту Фигуру. Девојче. којс је дошло, приђе и рече нешто на ухо леио окој, која је била у ирвој колони. Ова затресе главом ћутећи. Шеста Фигура беше цодужа, а аранжовао је један отресити кадет Кад и њу завршише, погледа лепоока на башгенска врата; по том изиђе на пол.е кроз предња. Ја видех каво на пољу пребаци горњу хаљину цреко главе а по том ишчезе. ћратих се назад, на моје усамљено место. Вура, отпоче с нова; ветар је гудио к'о и мало пре, а муње ееваху. једна за другом. Бејах узбуђен; мишњах на девојку с лепим очима. На иовратак јој нисам се могао надати. Могло је проћи четврт часа, кад опет
уђох у салон. Гле! — та ту је л>тнжа: уређује одећу и глади своју влажну косу. Нека старија другарица помагаше јој. „За што си по бури одјурила кући?" запита је. „Сестра ме одазвала." Сад јој први пут чух глас: био је мек као свила — бнв је милозвучан. „Да се није што догодило?" „Мати је умрла!" Ја се стресох. — Лепоока се окрете и изиђе на поље. Стаде крај мене; њене очи почиваху на мојима, ја осетих њену руку, крај моје.... Моја рука дрхташе. Том нриликом ухватих је за руку, она беше мека, — тако мека! Не говорећи водих је даље и даље аркадом, — она следоваше драговољно. Бура је била достигла свој врхунац.
Киша је лила као из кабиа, ветар је урликао. — изгледало је као да се небо саставило са земљом. Над нашим главама груваше гром за громом, — чињаше се као да су и гробови око нас закукали. Она се наслони на мене. Ја осећах како њена влажна одећа приања за моја прса, ја осетих њено меко тело, њен топли дах, — али изгледаше ми, као да морах њену богом проклету душу сисати из тела јој, — да ах раздвојим, да их раставим. 0 .