Мале новине

Пбр. 3177. И:< одељења трговину, ралиност и саобраћај министарства народне привреде, 15 октобра 1888 г; у Београду.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК Београд, 20. Октобра 1888. (Прцтворени ). Ноћас су пригворени Миладин Савић слуга, Марко Мидићевић, Коста Урачевић кал®а, Јанко Зеирица из Хрватске и Гелибра Кајсек калФа коларски због скитње, Фердинанд Перкић кројач због пијанчења и Никола Гичевић из Пер ( > ве због нереда. * (Осуђени). Пресудама полицијским осуђени су: Димитрије Риетић ииљар и Ђорђе Живановић бакалин, што су држалн отворене радње »а време службе, Рада Тауричин из Аустрије и Живко Сремашанов момак због скитње, Мијаило Дазић бг.калин, Јеврем Маринковић трг. и Милутин Стевановић служитељ због нереда, Дугаан Ђорђевић калФа ткачки за обману власти; Мијаило Николић каФ. што је држао отвореву каФану и Милан Обрадовић што није дозволио да му се чисти димњак.

ПРОСВЕТА

БЕЛЕШКЕ КЊИЖЕВНЕ УМЕТНИЧКЕ и НАУЧНЕ Арански илустровани лист. „ћ^а геупе (1е Г Опеп^" јавља да ће од 1. Новембра ове год. почети да излази у Александрији илустровани лист: „Ал Мамур ." Уредник ће му бити г. Сеиим Б. Курим. - Ово ће бити ирви илустровани часопис на аран. језику. * Приповетке В. Гаршина. Рускија Вјчдомости }ављају да ће кроз кратко време изаћи трећа књига цриповедака Всеволода Гаршина. Ове су приче остале у рукопису по смрти овога, на Жалост рано преминулога рускога арииоведача. * „Б1сиоппаЈге т1;ета4шпа1 <1е есгјуппв <1и јоиг" А. де-Губерватиса излази и даље- Овога лета изашла је 2. и 3. свеска. У њима су 877 биограФија. У том: „ Литерарном Иантеону " има биограФија: талијанских 199, Франдуских 269, немачких 173,енглеских 67 белгиских 28, аустро-угарских 18, северо америчких 7, руских 13, грчких 7, норвешки 7 румунских 8. и т. д.

111Е?!Е!Е1Е311Р1Е1јЈ1Е-^^

ЦЈАП. (Свршетак) Ако су се пликови на вимену појавили, то је одвећ нужно, да се мотри, да телад не сисају, једно због тога, дасе не би ири мувању вимена. болови производилн, а друго да теле млеко не сише, јер млеко у овој прилици није здраво, па наравно и телад могу да се поболу. М«хурвћи у устима најбоље је да се и недирају, но само да се језик ио ивицама где су меурићи намаже на тај начин, што се каква четкица или чиста крна умочи у какву иатисептичку течност, т. ј. такву, која спречава распадање или трулење, као на пр., у катран. Ако има много меурића, онда је најбоље да се уста испирају са водом у којој је Јкувана кора врбова или растова и којој је додаго још нешто мало сирћета или меда, или пак са водом којој је додато било карболне киселине било сумпорне. Сем тога може се и следеће срество употребит*, које нарочито зс-мљоделци у Швајца"[ЈСкој практикују. Узме се један литар трешњеве воде, т. ј. воде у којој су укуване трњиве; једна винска чаша меда и 250 грама обичног белог шећера, па се све то смеша и са том смешом омажу се и уста и језик. Као домаће предупређујуће срество нак иротив шапа било у устима било опет међу чапоњцима, употребљује се и вода у којој је укувано лишће од јагода, која се даје три пута дневно оболелим грлима а даје се и здравим, да би се сачували од ове заразе. Пре неколико година нрепоручивано је у једним белгвјским иољопривредним новинама једно врло просто срество које се у сваком случају може употребити иротив шапа. Срество то, састоји се у томе, што се оболела грла хране са попареним ражним брашном. Ражно брашно треба да је чисто и поглавито се употребљује у тој цељи, да јачину болести ублажи и да што нре болест несгане Ово брашно не само да је корисно употре бити због извесних особина, које благодетно утичу на лечење саме бобести, већ и због тога, што је а храна врло подесна за болесна грла, која због болова у устима не могу да једу другу врсту хране на при мер сено. Као лек употребљава се и сумпорна в ФосФорна и сољна и азотна и карболна киселина »д које се даје

грлу дневио три пута по 5—10 капљица Ради ове у отребе било од ма које од напоменутих киселина, 5—10 капљица помешају се у пола литру воде Неколико марвених лекара тврде, да је од евију киселина најбоља азотна. Сем тога, неки земљоделци употребљавају једно срество, које се састоји у томе, што се узме: салмијака, плавог камена, стинсе и глауберове солг. и то у подједнаким количинама Од свију ових материја узме се по 25 грама, па се све то смеша и успе у један литар воде и 5 миВута кува. Са овим раствором два нут се дневно мажу уста и чапоњци. Ово исто среетво пре кратког времена препоручује се и у јелиим пољопривредном новинама само са извесним изменама. Тако, тдмо је нреиоручи вано, да се узме било из анотеке или из дрогерије где ове има: пола ки лограма салмијака, пола клр. плавог камена, пола килогр. стипце, нода килогр. глауберове соли, па све то истуче и смеша добро и успе у какав тигањ и са довољно воде дотле кува, док смеша не постане са свим густа. По том се скине с ватре и смеша изручи у какав чанак и остави да се охлади. Смеша се згусае или стврдне и чува се на ваквом сувом месту. Кад се хоће да употреби, онда се успе мл- Ј к воде у какав чанак, на се од смеше узме од прилике колико орах велико на[)че, и остави у илакој води да се раствори, које да би се постигло нужно је ла се меша. Са тим раствором чапк>ју се или испирају уста и чапоњци два[)ед диевно. Ово срество није само лек већ служи и као нредунређујуће срество. Лек није скуп, а може да траје више година. Неки, који налазе, да је овај лек врло сложев, Јер као што смо вмдели састоји се из неколико материја, цреиоручују, да се узме само лак раствор плавог иамена, који показује исто дејство које и онај по наведеном рецепту. У новоје време, чапкају се запаљена чапољци са карболном водом и карболним зејтином, или са сланом водом и смешош, која се састоји из 40 делова воле и 1 дела чисте азотне киселине. Сем иаведених срестава, хеиеопатичка срества дају врло добре ресултате. Највише се уцотребљује Мег^пг соггозју (Ш), Ш1;м ас1(1 (II -Ш), Ка!,гиш пМспш (II 1 , Сагђо! (III), 8и1рћиг ан1(1 III Рћозрћог азтс! (111), Агзешсиш (IV). II. и упчтреби о.чих

срестлва поступа се овако. Пошто се уста са чистоу ^ водом лепо исперу онда се узме 7—10 канљица од ма којег срестза, па се у уста завуче. На савршетку ових редова, да напоменемо још и ту новину, да некк марвени лекарл нрепоручују нелцовање оболених ®рла; али још о томе среству нема сигурних ресултата. Коморе или штасе-, у којима борове болесна гриа, морају се редовно дезинфицирати еа карболном кис лином. Ието тако треба чувати здраву стоку да не долази у додир са болесном, као и то, да она лица која хране и у опште пазе болесна. грла, не долазе у додир са здравима, се тим путем зараза аајпре и сигурније миже разносити и на остала грло. М 3,

]ер најсва СМЕСИЦЕ Ловесница чизама. Недалеко од Нетрирада на путу што води Москви налази се Летњиковац ,Царскоје Село" величанствени двор руских владара Мсђу осталим знаменитостима, највећа јз соба цара Александ[»а, која пада у очи само због своје необичне простоте: ту се ч,вају с побожном пажњом хаљине и остале потребне ствари монархОве, између осталих, последњи пар његових чизама , као најчудноватији предмет ове сиупоцене збирке. Цар је имао неописану одвратност према нОвим чизмама; и тако, кад је већ навукао један нар , носио га је док је трајало и "оследње п>»рче. Чим би му се која чизма „насмешила", место да и он то учини, дозвао би свога ађутанта и , с намрштеним челом , наредио би му, да му се одмах закрпе ове радосне чизме. Дворски је чизмар добија-. 50 рубаља за једно парче или једну закрпу. Последње чизме Алексанлра , што се сад валазе у Царском Селу, имају седамнајест закрпа. Ове су дакле стале — не рачунећи вредност нових 850 рубаља, или прек 2000 динара!

ШАЛА Ревиостан шегрг Ковач : (ради недељом, и ако је забрањено раднги, па као сваки кривац стрени да власт пе бане у дућан) Јоване, види да нема V близини каквог жаидаом«? Шегрт

]е и даљс мирно радио, скроман и неопажено живећи још у иријатељству; а дани су нролазили брзо, брзо... После неколнко година чита он један снев свога нријатеља. И гле! Иста идеја, иста обрада, иста мехрика, па чак и неки стиховн исти као у његовом старом спеву, што је умро и не прочитан, што одавно лежи у нрашини заборава.

Та

то је мој посао! викнуо је он

изненађен, гледајући нотпис свога пријатеља — та. то је мој рад! Од куд тако што? — Заиста, чедо ума мога! Д критика је, сутра дан на сва звона ударила, како је велики, славни несник диван спев нанисао... А читаоци су се топили у уживању лепе идеје, лепих стихова, говорећи: — Дивно! славно написано ! изврсно!

К Р А Љ И Ц А Н 0 Ћ И или ЛОВАЦ МРТВАДА У ВЕНКЦИЈИ РОМАН ИЗ ИСТОРИЈЕ ЖЛЕТАЧЕЕ РЕПУВЛИКЕ КЊИГА ПЕТА

! НАСТА.ВАК)

(120)

Врабантино и Инго оду горе у собе. Јеронимо им светљаше лучем. Амадео и СтеФана ишли су за њима. Поште су обишли све собе, и пошто ам рибари приооведјгше св , што се у палати догоднло, Брабантино и Инго закључе, да се оалата тајно пос дне, неби ли на тај качин похватали оне, који им беху кост у грлу. Била је ноћ у велвко кад еу се Брабантино и Инго вјМггил-р својмм палатама.

XIV. И м а р а У башти харамбаше Бнкока беше ове ноћи са свнм тихо и мирео. Кроз густо лишће помаљаше се час ио бледа месечева светлост. Дубока хладовина, обаејана по кад кад месечевом св тлош^у, мењаше своје место. Слепи мишеви пролетаху тамо амо, и иечезаваху у густо лишће великих дрвета, којима беше башта заеађена. На стражњем делу баште лагано се оти- р« врата. Симо за један тренутак беше прекинута дубока тишина шкрапом врата. После овога опет наста тишина. Кроз врата иојави се некаква женсса прилика, То беше Имнра, жена харамбаше Бакока. Иошто је неко време пажљиво посматрала бап1ту, она се упути јед ном стазом, коЈ *а је водила дрвено.ј кући ци, где су спавали рибови. Њ.а висок и витак стас, беше увијен белим огртачем,