Мале новине

Та ми за бога и вемамо књижара, ово неколико дућана, што ее так > зову, нису ништа друго до обичне поередничке радње, које нису ни на близу ончме, што би требало да буде нрава књижара. Друго: сам идан и начан, иа који мнсли иоменута књижара да изда та дела, оправдава моју еумњу у ваљаност тога иадања. Она на ир. мисли: да лрикуаи сва до сад у наг шт хжшна дела Ивапа СершјевиИа Тургењева и да их у месечним свескама иада. То је већ непотпуност и шепртљарија из двојаких разлога. Прво. то не би била сва д?ла Иаана Сергијевића. а кад ее већ издају, требапо бих издати потпуна, дакле потребно је преаести и остада, јер, ма да се мисли да је Тургењев у нас готово цео прсведен, има ииак доста сгвари, па ако хоћете и ваљаних ствари љегових, које српска цублика неио«наје; друго: не би се смело просто ирикуачги ев) оно што је у нас штампано, јер много од тих нревода не ваља, много је нревођено с немачког а не с руског, многи би требали нову, корениту редакцију, а велаки би број од онога што је до сад у нас штамаано требало нросто на ново нревести. Као што видите ово јз један тежак и огроман посао, који не би могла да изврши ни једна наша, а нарочито овдашњч књижара. Не велим да не би било лепо и корисно имати целокупна дела Тургењекљева у нашему преводу, али би она требала бити илч ваљано уређена или их нчиако не би тр«бал> ни издавати, „Или куј илнем>чи руке! и в-'ли врло згодно српска пословица Не би било прнво ни ноштено, да је*но накарадно издање снречи друго много боље и паметније удешено. Тургењевљева би дела требало издати, али целокунна, у «ал.аним преводима, сиетематичк'1 и критичк-ч уређена, штампана хронолошким рвдом а пропраћена коменгарима, предговооима и поговорима; уз такво издање до!пла би и сва Тург^њевљева писма, као и све што је он ма у каквом облику написао; на кра)у би морала бити опширна, веома онширна биограФИЈа пишч 'ва и велика критичко-литерарна студија рада његора. Такво би нам иЗ)1а!Бе добро дошло, а свако друго било би само штетно. 0 оваквом иддању размитља једно читаво коло наших иителигентнијих људи, и оно ће га можда у скоро привесги у дело поделивши подједнако рад у томе великом послу. Посао је заиста велики, тако велики, да му ни једна наша кшижара није дорасла, па за то Н' ка г> и не лаћа. Против сва-

к г шарла-ганског издања Тургењевљевих дела дићи ћу глас путем штампе заједно са својим друговима. Један велики аоштовалац Тургењева.

ЗРГЕгОЗЗРТ"!, ТТ-А.

0 НЕЗИ ВИНА. Иосле трговине са стоком и њеним производима, мислимо, да није нужно никоме доказивати, да је трговање од стране самих винодељаца, производача, са внном такође веома важно; јер готово са пола муке, незнатним капиталом и вештином наша држава са сгране за овај производ уноси знатне суме новаца. Кад би наша статистика умела да говори, као што, по несрећи, ие уме, ми би зар и могли видети, ал' овако ограничени см ) на пабирчење и нрикупљење података из статистике страних држава. Податци ти, нема сумње, да су веома тачни, па пам казују, да је вино из наше земље за извоз заувело врло важно и видно место међу винима страних земаља. Благодарећи нрироди, односно клими и земљишту, одиста, наше вино с нуном правом заслужује ону нохвалу коју му придају странци. И камо среће, да се иоред природе и наши винодељци заузму, да тај са свим природни производ дотерају онако, како ваља; онако. како би избегло све промене, које се над сваком природном творевином морају десити, било би неоцењено благо; била би за нашу отаџбину права благодет. Земљоделци или боље рећи винодељци на знају поуке и знања, која морају да знају не само при правлењу вина, већ и при свој осталој нези. Не знају, да је вино једна сировина, која треба да се преради и дотера, па тек " ада да ностане прави мзвозчи артикл. Та несрећа, што наши винодељци не знају да негују како ваља, и нагнала нас је, да им ове ретке ноеветимо, да им покаже мо све оно што је нужно знати о врењу вина у бачии или у онште у бурадима; доливаљу буради; претакању вина; бистрењу вина и још о н<'чему што је потребно да се зна. М1А ћемо се трудити да што јаснији будемо у излагању, како би се шго већа и сигурнија ноука нружила; како би се, дакле, што већа корист од тако важног производа земаљског

могла с пуним правом очекивати од стране самих ниноделаца. И тако да отпочнемо. I. Врење вина у бачви или у оаште у суду. Нема сумње; да после бербе настаје прва брига и нрва дужност како и на који начин треба пракити или боље рећи неговати винс. Но и то знање, како треба очувати вино за дужа времена, а при том да се за све то време још боље поправе. однегују. Добре и лоше особине вина, као што знамо, зависе од разних узрока, као на пр., од каквоће земљ^, климе, сорте сам е лозе, степена врелости грожђа, и н»јзад, од зремена какво је било за време бербе, т. ј. да ми је било топло или хладно, суво или влажно. Овај последни узрок, т. ј. каквоје време било за време бербе има иарочити утицај на каквоћу или доброту вина. У колвко нам је познато ове године, време је било сушно, те према томе и берба је свршена при сувом времену , услед чега мање је вина добивено по количини, али што се тиче доброте — оно је више мање врло добро. Време је у брзо наступило, и т& околносг даје нам уверења, да ће се добити добро вино. Међу тим, кад се берба сврши по влажном врсмепу, са, свим обратан случај наступа. Кад се шира наспе у бурад или у бачву а у подруму, у коме је температура 10—14 степ. Реомир, после кратког времена насгуни врење. Пена, која се образује нриликом врења, то је гас, који се у науци зове угљено-кисели. Да би ез нешто више знало о њему, ми ћемо се мало позабавити око њега, па ћемо тек онда наставати о врењу. За време врењн, неопходно је нужно, да се шго чешће провеграва подрум, јер је у њему са свим загушљиво. Кад се уђе у такав ^одрум, ваља увек собом понети упаљену свећу; и, ако се она утули, то онда значи да има врло много угљено-киселог гаса ј подруму, и боље је у том случају и неулазита унутра, но отворити врата да би изашао на поље. Међу тим, да неби никада наступила опаеност но живот, има начина како да се томе доскочи. Влља за време врења носути но поду или патосу подрума неугашеног креча. Овај гас, као ткжи од ваздуха увек ће се налазити у доњим слојевима ваздуха, а у <'лед тога што је особине те, да се

једини са кречом, то ће ее унити у њ, због чега ће ее опасноет еа свим уклонити јер га нвма у великој количини. Да се вратимо сада врењу шире. (Наставиће се)

СМЕСИЦЕ Хигнјеиа паучнвх људн. Је :ан францески лекар, који често нише и издаје чланке из науке о чувању здравља, даје људима , који ее баве науком, ове савете што заслужује доста иажње : „Слободоумна начела нису по себи никаква нрепрека животу и здрављу. Узвишени умови, нарочито у науци, достижу често дубоку старост, и проводе живот без болештина и слабости. Г. Делонеј тврди чак и то , да интелигентни људи живе дуже од других, научењаци и пиеци дуже него 8емл>оделци, трговци и људи који живе од прихода. По његовом рачуну, средња сгирост академичара износи 71 год. и 5 месеци. При свем том напрезање мисли вуче собом и раздражење живаца, сегу и склоност ка разним можданим болестима, докмеђутим Физичка нерадвост производи каиљу , камен у мокраћном мехуру и бубрезима. претерану угојеност, шуљеве. Те еу склоности болесгама у толико озбиљније код умних радннка, што они често сматрају то за просто уображење, избегавају лекове и лекаре и осгављају случају на вољу : — За што да се лечи!«? У осталом, пмам ли времена, директоре? А нај после, имате ли намеру да ме убедите у добро дејство медецине, кад јој ни сами не верујете ? Стомак је чесго Једини орган који убија човека оданог умноме раду; он постаје тврдоглав, тражи јела шкодљива и оездрав и тирански се противи евмми броматолошкмм законима што би му хкгијена могла пронисати. И тако врло чесго , и поглавито под упливом других ноћних радова, нод упливом велике употребе раздражљивих и алкохолеких срестава, кретање срца постаје неправилно, а ова његова неправилност одјекује и у мозгу и плућима. Нарочито се ово осећа, ако се орисједине још и политичке страсти ааморном собњем раду. Тада ће се лако појмити, да у сред овог

,,Једва једном наступиће час нашег избавлења!" Једва једном бике крај овом мом јадном животу!" настави Имара. ,,Исоашће нам, мора нам испасти за руком, да побегнемо из овог несре ног робства! Ја знам, не само све наредбе, но и обичаје ових разбојника! Ја знам сваки кути!> у Оењу, и та ћу вам показати једини пут, којим се може изађи на пут слободе нн пут среће и задовољства!" „Јеси ли ти уверена, кћори моја, да смо мн сигурни овде, да нас ко не ирислушкује?" упита старац. „Будите без бриге, Адмирале! Све жене спавају. ЈБуди су отишли на море, азузимајуЈЈИ стражу код капије у стени и на пристаништу," одговори Имара. „Само пазите да се ничим не издате, да нико не дозна шга сам уговорила са вама!" „Ми ћемо бити оажљиви!" рече Умбо. „Водом не можемо да бе^амо! После бегства едног роба, учињене су такве мере, да више нико не може да бега из нристаништа! Има само још један једини пут, а тај је канија у стени!" „Али је она поседнута и д:. њу и ноћу примети граФ МираФијоре. „Ноћу има тамо свега десет људи,"

настави Имара. „Они поседну капију и не удал>ују се од места ни корак. Али ми инак морамо да одемо тум !1утем, јер опасности, које нам отуда прете, далеко су мање, но кад би нокушали да из пристаништа идемо! Ирве ноћи. кад Ускоци нођу да траже какав пљен, ми морамо да извршимо наш план! Ја ћу знати, јесу ли сви људи отишли или не! Ако сви, сем страже, оду, ја ћу оној стражи код капије у стенн иослати једно буре вина! Да то неби пало у очи, ја сам чешће тако радила па и ноћас!" „А зашто неби покушали још ноћас да бегамо, Сињора?" упита Умбо. „С тога, што је ноћас на стражи Тареков брат, па лако може бити да га је Тарек опоменуо да буде пажљив!" одговори Имара „Твоја обазривост дивна је, ккери моја," рече граФ МираФијоре. „Лепо је и похвале достојно што мислиш на сваку могућност!" „Пошто одем одавде, ја ћу окићи стражу код капије у стени, и ирегледати је. Ноћас нам неби испало за руком да побегнемо! Ми се морамо добро снргмити! Сад чујте! Кад се стража оне ноћи, за

коју смо уговорили, дооро ноднапије вина, и док су остали Ускоци на мору, ми ћемо наоружани отићи код капије у стени. Ако који од стражара буде трезан, и хтедне да нам стане на нут, мора умрети! У случају нужде, потућићемо сву стражу! Тада ће нам бити отворена канија у стени!" „Ја сам нринремио све, што нам је нужно за храну," рече старац. „Оставите ви то мени! Ја ћу се постаратк за све што нам је нужио," одговори Имара. „Чим изађемо из капије, тада ћемо наилазити на велике онасности, јер морамо бегати преко стена и разних провалија. Али ми ћемо ики све једнако нрема северу донде, док не дођемо, на какво отворено место па мору, или какво село где има људи, који нису Ускоци. Пут преко ових брегова и степа врло је опасан, у таквом тренутка можемо наћи смрт, али ми имамо довољно одважности! Ми морамо да се избанимо робства!" „Ви имате право, Сињора! Ми смо одважни! Ми морамо да се избавимо робства!" рече Умбо. „Бог ће нам номоћи у овом онаспом нредузећу!" дода граФ МираФИЈоре. „Срце ми дрхти од радости нри иомисли, да ћу