Мале новине

и потребу писања о њој колико какву медалајицу; те се ни најмање не чудимо што књнга нема у себи онога, што би могло читаоца да за овољи и да убеди, је заиста српска нар. појезвја од највеће лепоте међу сввмн европским народима. (Некз нам је дозвољено да запитамо: а зар „ГлећезИеДег Дег Вегћеп" нису у исто време и УоШадеаапде? То је као оно што се каже: е није шија него брат!) Да је писац мало више и мало боље познавао нашу нар. појезију, он би свакако написао нешто ввше од 13 малих дисти; или, у тих 13 листића би избегао оне којештарије, које се у њима находе. А осим тога, тада му не би било потребно да се обраћа, не каквом српском иисцу, који о на шој појезији што више зна, већ нем. песнику Гетеу, да му он из његова чланка даје грађе, да напише оних 13 листи, него би писац има готову грађу пред собом; и он би је само имао да уреди и — ништа ваше. Благодарећи другима, који су тај посао са штудвјом, озбвљношћу и са критичким познавањем, радили;појам о срп, нар. појезији у страком свету, неће остати шут, као што је ова књижица, у К ј Ј ој писац тражи. да му се верује на његову добру реч, јер је, вели, и сам Гете казао да су срп. народне песме тавве. Па још и ово. Писац вели да се не зна кад, како и зашто су аоникле срп. нар. песме. Незнамо да ли је и ов<> „по Гетеу", тек ми сумњамо; ми држамо да је то из пишчевог пера. Али му онда можемо рећи да он не зна почетке нар. појезије а не да се у опште не зна кад она почиње. А ако га внтересује може замолити каквог нашег гимназисту петог разреда он ће му драговољно дати обавеште ња. Тим, писац, осим што лаже себе, лаже и остали страни свет и дроби којешта како о томе тако и о Доситеју Обрадовићу и осталим старијим српским писцима дроби, као што је некад, један немачки књижевник, у својој књизи, надробио о Краљевићу Марку, рекавши, како јо он био велики појета српски. А ми знамо чак и њихове Клоппггоке са олама и стотину осталих ситних књижевника; и још нам веле да смо глупи, да смо некултивисани! Е то је просто да човек из коже изађе ! Још када не би познавали своју скромност и њихову „ароганцију" ми би се најиосле могли и љутити, а овако? На завршетку да додамо и ово. Није нам крчво што писац незна на-

ше књвжевнике; али није тако жалосно колико је смешно, кад своје непознаје. И занислите — он их чак још и цитира! Ајде што вели за Доситеја, Досито), за Светића, Свотић, да му и опростимо грех, човек рђазо начуо па квит ппсао; али он немачку песникињу Талви нааива Тал<>ј! Да ли је, боже, писац и ово рђаво начуо или је слаг^ч погрешио па још на два места? Твко је то кад шустери иеку кола

врха, да оетане нразног простора 5—10 сантиметара. У оиште може се казати, да у к лико ће се више развијати гас и у колико је већа количина шире, у тодико је иужније да се осгави што већи прззан пр■■стор. За време самог врења, к< је обично траје 3—4 лапа, отвор иа суду мор* бдти отворен иначе може се лако дееити, да се уелед развијањн гаса буре распрсне. Ну. кад се в-ћ вреше свршава, онга се место чепа

че; или кад се пишу књижице за ор- ј или вр-4Њ4, на отвору може н<-мсета-

дене и колајне! Ну, то није тако стра шно; има и већих чуда на свету, но што је писати а немати ни појма о нредмету о ком се пише. Бива да медведи лете, вели руска нар. пословица, па зашт.» се онда не би нисале књижице за ордене?!

БИБЛИОГРАФИЈА Иапештај о раиви српског друштва „Црвевог Крета." за време од 1. Јуна 1887. до 31. Маја 1888. године поднесен XI редовној главној скуп штини, држаној 14 Јуна 1888. године у Београду.

0 НЕЗИ ВИНА. (Наставак) Пошто пређе најбурније врење, што се позваје по томе, што се мање пена избацује, које избацивање поступно опадм, докле најзад и са свим не престане. У томе времену и стеља постунно таложи се на дно, у колико је шира жиђа. Тек сада ова течност престаје се звати широм, ио вином. Она је сада колико-голико бистра а њен слагк« укус замељује се другим укусом. После врења обично се нримећаап знатан губитак у бачви или у омште у суду. Овај губитак произлази од чесги цри разви|ању гаса а од чести од тога, што се изаесан део гшчре, претварајући се у кашу, или стељу сталежи на дно суда. Губитак шире услед развијања гаса може се при ближно узети. да износа 1'5—2°| 0 ; а услед преобраћања у стелу до —4"| 0 Дакле у средњу рј ку, може ее узети, да се изгуби 5*5 — 6°[° Иако се шира за бело вано с-ша у бурад, то да би ее избегао грдан губитак. треба нали^ц буре толико до

ти нодебела хартија, поврх које се м«)же метути несак. После дееет дана може се судвагворати а учеп провртети малу рупу у к>ју м<.же да се умете дрвен ченчић, ал 1 тако да лабаво у рупу улази. После кратког времена, овај чепчић м->же да се уклови ради излажења гаса, што м»же да траје 5—9 недеља, т. ј. дотле, докле се врење са свим не допрши У колико у шир« има више шећера у толкко са.до врење дуже траје. Кад се врење сврши, буре треба долити вино!к» које је нотпуно преврело. Многи греше шго у овом случају место цотиуно преврелог вина. лоливају буре са иепотпуно » >е«релим. Треб ' да се зна, да кад се буре долије са непотпуно преврелиу вином, оно вино постане мутно, ностајв нагоркои брзо се к^ари. У онште в ља знати то, да ако се жели да винч добије сва добра својетва, неопходно је нужно, да оно превире бурно, потпуно и у једно време; и, свики узрок. који аде против једновременог врења, виш • или мање дејствује, л.а виио изгуби све евсје добре особипе. II. Доггивање буради. Да би се вино без икакг.е штете очувило што је могуће дуже време одржало, буре мора бити ув к иуно; у нротивнчм случају, т. ј. кад није потпуао пуно, ваздух, кији улази унутрн у стању је, да изаз«ве образовање гаса — у љене-ииселине, и виио у одом случају постаје кисел<>, ■л поврх випа образујв се плесањ. Највернчји и најсигурнији знак за то, да би се дознало, да ли је вмпо почело да се квари, ниж« да иослужи тај, кад се упаљена свећа утуои у рупу |Д врања, па ако се угаси, онда је почели да се квари. Кроз к 1Је време трзба доливање да наступи,не миже се овако и одмах казати, јер то зависи од степена виажносги самог подрума У .■■брим и удешеним нодрумима, д^виљно је д*оливаги бурад дваред месечно еваки 15 да,н ) Нп.ај чп и т<> знати,

да се недоливањем буради не само виио квари, већ се мн <>10 губи и на количини, јер ветри. Тако, искуством д »кдзано је, да на ир. ако се за један месец изгуби ветрењем вина, рецимо, један литар, онда ако другчг месеца не долијемо никако, изгубићемо не два већ три литра. Исто тако нужно је упамтиги, да се вино за долнвање буради узима оно, које је исте чаквоће или доброте које у >но у бурадима. (Наставиће се)

СМЕСИЦЕ То је луда! Страшна реч! ненојмљииа увреда, коју сви наносе онима, к<>ји господаре над њима срцем и разумом. Славни Колумб, ЖаКар Ват, Бернард Палисај, Фчлтон — сви тм славни пијонири будућности, беху луде пред очима оних. који имађнху само срећу да пре њих наврше педесету годину. Кад ово глуно ирезирање нроизлази из гомиле, шта нас се тиче! Али кад то чини в»ша интелигенцчја то је страшно! Вог ће их казниги!.... Кад се Наполеон решио да наиадне Е !глеску у срце, и нареди да се искуии знатна војека у Булоњ, дође му један човек и понуди му да проаеде и њега и њег >ву војску ла непријатељско 31'мљиште, ноћу, за време буре и противног ветра, без једрила и весала. Овај великан слеже раменима и назва Филтона лудом\ После девет година, нриближаваше ее једна нарна лађа, поносна и таха, круниеана белим стубом дима— први наробро у Европи. — Каква је то лађа? занита заробљени Наполеон. — Сире! то је „Филтон", пароброд амерични, одговори један оФицнр, Дар обори главу. Познао је прст б Ж )и. Сноеио је казну свога заелепљења! Филтон, луда, беше велико име, које )е цивилизација ноздравила као св>га добротвора, а Наполеон, обеђен и окован, пловљаше на пус/ге стене острва св. Јелене.

„Не дирај се" одгонори Еаех Елханан, „Не ирилази овој девојци!" „Ти још претиш — плашило дечнје! ' дераше се ОФицир, ухвативши младића за браду. Одговор беше снажан удар песнице, оФицир иосртајући стронопгга се на земл.у крај бунара, а ни да се макне. „ Јао! је ли мртав?" разлегаше се у наоколо. Езех обрну ОФицира, иогледа у бледо лице са затвореним каццима и спусти га на земљу. „Он је мртав," нромрмља он „заиста!" Гласни узвици нроеецаху ваздух, сви нобегоше у куће. За један тренут сви прозори, сва врата затворише се а Кази мир аоста пуст као да је од заразе изумро. Са бледим као смрт лицем увуче Луна свога заручника по тамним степеницама горе у своју собу. „Шта си учинио?" јадиковаше она спустивши се на малеаи диван у трему. „Ја сам твоју част бранио," одговори Елханан мирао и достојааствено.

„Добро ои учинио, мој јунач одго-" вори Луна, „али шта ће еад од нас свију да буде? Нађу ли те овде, кров ће нам над главом запалити а тебе, тебе на точак метути." „Ја ћу утећи," рече младић.

„Али како, куда

„Помози ми да из КраАове умакнем," настави Езханан, „за остало се не брини." Један тренутак »ремишљагае Луаа, та да викну оца и стар« елудавке. За тили часак скиде Жон младићу браду и бр^ове, обријавши љубавника. Даде му жепску пароку и неку стару чеону повезу, обуче га у неко ст«>ро. избелело, женско одедо и некакав дугачак каФтан, даде. му једну корпу са аакланим гускама иепод руке и тако обученог нусти га на задња, пратинца напоље. Вегае већ доцкан. Теи шго спусги и последњи нољубац па румеие усне Лунинине, и врага с за н.им затворише, а стража зилуна на к.ућној капији. Брзо нојури унутра полидија а док је она целу кућу преметала провуче се Елх нан, као мала згурена ст.-рица, с.рећво кроз читав низ уских, мрачних, побочнох

сокачића до еа Вислу, нревезе се у једном чуну на дпугу обалу, погоди једна сељачка кола, и после вожње од неколико дана приспе без икакве сметње у тадашњу престоницу Варшаву, где код једног трговца жита, Јевреина, пријатеља свога оцн, опет обуче мушке хаљине и још истог дана стуни као прост војник под краљев ску заставу. То беше године 1655, када краљ Јовав Казимир од Пољске услед малоруеких заплета., козачког рата и своје несталне полг.ти!!'*, загазн у рат са Москвом и са Ш <сдском. Већ бех V Руси здружени са ковкп. ■ ма оснојили Омоленск и Вилну и нјродрл ц на југ до Лавова, кад се на бојном нољу појави још и Карло Густав од Ш»- дске са својом војском, к ја упаде преко Пруске у Велику Пољску, куда га незадовољни племићи нримише са раширеким рукама. Кад се Шведи приближише Варшави краљ Ј.)ван Казимир умлче у Шлезију. Његове труне изаршише и иоследњи слаб отнор у нрестоаици. Оаде први нут иза!)< на видик Езех Елхинан. Један шведски војвода захтеваше да