Мале новине
НАЈЧУВЕНИЈИ
32—40
зубнн лекар Васина улица Бр. 4.
Н 01ЈШиЈШШ|ШП1ШииШ1ШШи .111шш.1гн11111111г1штш(
ЈЕДИНО СПАСАВАЈУЋИ ЛЕК је нротиву најл;ешће зубобоље и евију уених болеети: повлашћена водица Др. Ранимира која се може добити у Београду код И. Ранимира зубног лекара, у дрогерији Павла Маринковића и у ано» текама: код „Српског Грба," код „Књаза Михајла" на зеленом венду У Ваљеву у а* нотеци г, Прикелмајера, у Пироту у анотеци г. М. Протића, у Лозници у апотеци г. С. Тодоровића, у Крушевцу у апотеци г. Кедровића. Цена је означена на евакој Флаши, поред оваког истог жига и својеручног потписа ироналазачевог; на што ваља обратити пажњу при куповини. И. РАНИМИР
ПОЗИВ Н А ИГРУ најновије новчане 295 Хамбуршке Лутрије Ова већ одавно нозната светска Лутрија гарантована је непокретним имањем, а ујамчена контролом највише власти у Хамбургу: Састоји се из 980000 Лозова од којих у седам пуга извлачења више од половине Лозова морају добити. Главпи су добици у свих седам вучења и то са премијом: 500.000 Марака а по наособ 300.000, 200 000, 100.000, 75.000, 70.000, 65.000, 60.000, 55.000 50.000 ит.д. Ради тапнијег обавештења ове Лутрије ја на захтев дајем бесплатно „Распоред" на српском језику, из кога се све опширно може прегледати. Но вучењу сваки играч добије безплатно званичну листу од извучених добитака. Цене су Лоза за прво вучење : I. Цео Лоз 8- 40 дин. х | 2 Лоза 4 20 дик. ! | 4 Лоза 2 Д0 дин. Лозе за прво вучење већ су стигле и код подписатога одмах могу се узети. Ђор -ђе Р. ОдавиЋ 28. 30, 3. 6. 8. 13 Београд.
ЈОШ НИЈЕ НАШАО
квартир има у доњој Јо-
Е0 вановој улици бр. 19 са 4 до 5 соба а и мање се издаје са ниском ценом. — Испод кварта дорћолског — може се одмах уселити. 1,3
Стојач М. ЂурђевиА учитељ II. раз. на Дорћолу
1
ЗГУБИЛА САМ КЊИГУ •№ 291 на којој сам узимала посао из војне шиваре, зато је оглашујем за неважећу. 1—1 Евица Сувајџик.
0
СЛАВИ МОЈОЈ 1.НОВЕМбра није ми могуће нримати честитања. Др. Ђ. Димит-ријевић пет. нед. 1—2
ттОВЕК са ЖЕНОМ, човек стар □ стар 25. а жена 22. г. обоје 1 Срби, траже обоје службу у каквој великој кући; са добрим документима, а за сваку без разлике услугу и службу обоје су способни. Умољавају се поштована Г. Г. коме буду ово двоје потребни да пошљу евоју адресу ономе уредништву како би се могли одма јавити. 5—3
Нико неће дознати где си, нмко ш ће дознати како си нашао смрт! — — —" „А светлост на црозору од крчме?" настави Инго даље са ђаволским осмехом. „Фра Ђузепо добро се посгарао за тебе! Он не зна да ћете баш то, што се он тако добро постарао, намамити тамо, где ћеш наћи смрт! То ће ми иепасти за руком! План је врло добар! Више ти никако не верујем, саможави Брабантино! Ти хоћеш да ме упропаетиш само зато, да се награбиш мога богатства; ја познајем твоју грамзивост — звам да си осиромашио, и да то мораш пошто по то да прикријеш! Са дана на дан све већма увиђам, да те морам уклонвти с пута! У твојој близини осећам да сам несигуран! Изгледа ми као да зависим од тебе! То нећу, не могу дуже да нодносим! Твој последњи час приближава се — са тог пута што води крчми, ти се нећеш вратити натраг/ А ја ћу ухватити ту тајанствену Сињору, Краљицу Ноћи! Ухвагићу ону, која се усуђује да ноћу тамо долази, која све зна, па чак се усудила да уђе и у моју палату! Ја морам да дознам ко се под покривалом крије. Та жеља непрестано ме мучи, али ће се и она испунити, и то скоро
!«
ХУН. Нрчма код Палгае Андреја и ловац мртваца очекиваше са вестрпл> њем Едиту. Они су седели испод једћог дрвета пред крчмом. Оним једним путем, који је опкољен баруштинама и житквм песком, долазаше један калуђер. „Ено долази Фра Ђузено," рече младић гато нослужује. Калуђер се лагано првближаваше и посматрао је све оне, што седе пред крчмом. Поздравивши њих, његов поглед заустави се на Андреју и Јакопа. За тим приђе к њима. „Јесте ли и ви путници, Сињори?" уиита он Јакона. и седе код њиховог стола. „Чини ми се као да сам вас негде видео!" „Може бити, Фра Ђузепо," одговори Јакопо. „Ја сам често долазио овамо." „Чудно ми је да не знам ваше име," настави калуђер. „Али инак ми се чини да сам вас виђао на острву мртваца!" „Ја сам Јакопо, ловап мртваца!" изјави Јакопо.
Андреја гурне непрнметно Јакопа.
,Не
казујте му мојс име," шапне му
врло лагано. ,,Сад вас познајем! А шта ћете ви овамо, Јакопо?" угшта калуђер. ,,Ми очекујемо једну Сињорину, која се овде настанила," одговори Јакопо. ,,Ено је, она баш сад долази овамо," рече калуђер и устане од стола па оде у задњи крај крчме, учинивши се као да га се мало тиче, шта имају ови са Сињорином. Едита се приближаваше крчми. Лаким кор; цима али пажл>иво је ишла оним уским и опасним путем. Она је дивно изгледала. Беше тако лепа, да би ј ' с с: аки гледао са чуђењем. „Она је!" рече Јаконо. „Како лепо изгледа Сињорина! Тако ми Бога, она је с дана на дан све ленша! Ах, само да је покојни граФ жив, на да внди сво.ју љубимицу!" рече Андреја и устане. Ловац мртваца такође је учткво ноздрави. Едита гледаше са чуђењем у ову дво јицу. (наставиће се)
Власник М кдвпијан и К вззлановк®
ш"
• ам > * М кнвттшагг рг Кивгшготагв О чидиђев втош вр . 1 Одговорни урвлни« Ђ. Киманлвовви