Мале новине

чавс,етво п реточити га у оуре из кога ]е оточено добро вино и које је буре најире сумпорисано. Ако не иомогне овај начин да се горчина ослаби или ублажи, то онда треба продужавати исти начин непрестано дотле, докле се горчина не уништи, у дротивном случају, треба узети суво и добро буре иа налити у њ' иола литра шииритуса па запалити да сагоре, а носле овога буре насумпорисати и тек после свега овога усути у њ' покварено вино. Сем овде побројаних болести или махна, од којих вино пати, има још, али овди нисмо ради да их навидимо; ну овде ћемо само још да, демо то: какак утицај или има, тонлота или хладноћа на вино. Ка# на вино дејствује тонлота, било да је нодрум рђаво иодешен те се не може у њему да одржава стална и подједнака температура, било опет да се буре са вином где год држи, где се ватра ложи, што у онште не треба никако допустити, оада вино почне да ври, услед чега неопходно је нужно да се неки део вина оточи из бурета, ако је иуно, и ово осгави отворено да улази унутра спољни ваздух. Од овога врења, вино се замути, промени боју и заудара, Да би се зауставило врење треба узети леда или хладне воте па облажити или поливати буре, или што је још боље да се вино одма преточи у друго буре, које јако насумпорисано и смести ухладан подрум. Ако се само по себи вано неизбистри, онда трсба употребити које од наведених стрестава, на га излистрити. Кад дејсгвује хладноћа на вино, онда се често дешава, да се у бурету смрзне. Не треба никада чекати дотле, докле се лед не открави у бурету, већ треба одма вино оточити у друго буре, у ком случају ми ћемо истина изгубити на количини, али иикада на каквоћи самог вина, а то због тога, гато се услед замржњаван>а, само водени делови замрзну, а вино остаје и ностаје јаче, има више алкохола. Ако ли се пак пропусти и не постуии као што сада иоведосмо, но се сачека, да се лед у бурету открави, то ће онда вино изменити своју боју и постаће слабије; и у такв ( )м случају неонходио ће бити нужно, да се вино преточи у насумдорисано буре а нри том да му се дода и нешто мало чистог винског шпиритуса, за тим избистру и у том стању на миру остави неколико дана, после чега тек да се преточи у друго буре.

Ово замржњавање врло је добро срество да се вино ноправи, т. ј. да концентрисаније постане, у след чега у сгању је да се очува на дуже време. Замржњавање вина, може се рећи није никада штетно, сем случаја, када вино није преточено, и кад се у том случају замрзне, онда добије неки стран, непријатан укус и склоно је да се квари. Из свега досадашњег нашег говора { о кварењу вина и начинима, како да се поправе, ми смо видели, да су у главн./ме нужна ова срества: рибља ^ешика или туткало, сумпорисање бурета, претакање и мешање ноква ј рсног вина са таквим, које има исте особине и исту каквоћу али које само није покварсно, или место вина да се покварена вина мешају са добром и скорашњом комином. 0 првим трима среетвима довољно смо наиред говорили; али што се тиче последњег, т. ј. мешања, нужно је напоменути, да је доста тешко одредити нужну количину било вина било нак комине, која би се могла употребити па да се цељ са свим постигне; јер та количина зависна од је сгепена колико је вино цокварено као иод времена за које би се имало вино да поправи. Али, најбоље ће се учинити ако се тога ради, проба прави и то на тзј начин, што се у какво стакло успе поквареног аина и смеша, било са вином или комином и остави 24 часа да стоји. После тога времена, моћи ће се довољно да оцени, да ли је довољна на извесна количина вича или комине била за поправку вина. Према томе кад се зна, која је количина вина или комине била довољна за иоправку та пр. 5 литара вина, знаће се јамачно да одреди и за један хектолитар.

З.АЈЗ-АЈЗ-А.

СМЕСИЦЕ Раскога и сиротовање Карла ТИ. У једном делу, пгго је пре неколико година изашло о Францусжш Карлу VII; један )е писац окаракгерисао његову владавину мзразом раскогии м крајње сиротин.е , што се у оеталом може сматрати као девиза целе епохе. И ако је било досга часова што је проводио у огромној беди , Карло је често бивао права расиикућа. Годане 1423, 18. Фебруара , дао је у залогу једап велики дијамант, познат п >д и-

своје дугове, или да би подмирио ратне трошкове, већ да би обасуо своје љубинце накитом излатним посуђем. На две године пре тога, дао једвама засгупницима лраво, да могу иозајмљивати велике суме новаца , ма под којим интересом, даЈући интабулацију или нродавајући његово имање, тврђаве и државно имање, како они нађу за сходно. А сав добнвени новац бво је потрошен на талијанско одело, на куповпну једног мача с кадиФеном ножницом, за шта је нлаћено 3300 ливара, за тим на украс неког шлема и за неке златарске ствари, купљ^не у Италији , за (нта је издато 7850 лизара. Један покрупан ајгир , риђе цлаке, кога је хтео да ноклони орлеанском конилану, био је купљен за 8700 турунских ливара. Сем овога, чинио је велаке, управо огромне из датке на кујну, и толико се задужио, да је на послетку дворски касанин, Петар Анжоран, одреко и даљу набавку меса за двор, док му се најпре не исплати оно што му се дугује ; набављач живине, следујући овом примеру, пошто је узалуд тражио 199 фуната и дванајест су а, што му се имало плаћаги, престаде доносити живину, а обућар врати обућу, што је већ донео краљу. Један кроничар из тога времена, спевао је и неколико стихова , да би што боље обезежио јадно стање ов<рга краља између осталог и овако је казао: „Једног дана, за време гозба, Хира и Потон седајући за ето , видеше да немају ништа друго за јело , осим једног овнујеког репа и мршава два иилета." При свем том, додаје кроничар, овај су мршави ручак служила два храбра капетана усребрном посуђу, јер и у време највеће оекудице, Карло је јео и цио из златног или сребрног посуђа.

БЕОГРАДСКА Београд, 27 Октобар

ШАУ1А

кил

13431 Жита. .

11.05

48156 Сувих шљива

23 50

Г)

Шљива нових

—■—

Т)

Брашно фино .

(Брашно леб. нес .

—.— Брашно г сеј.

Т)

4453 Кукуруза стари

8.55

Г)

Кукуруз. браш.

—

Ј)

1043 Јечам ,

8'—

У)

1184 Овас . .

8—

Г)

474 Раж ....

7.75

— Мекиња. . . .

•

— — Краза.

875 Иасуља. . .

24. -

151 Ораја

21,—

»?

475 Кајмака . . .

130,-

Коре брезове.

—. —

85 70 Креча....

3 —

У)

20855 Сена ....

4.50

1) П

800 Сламе ....

2.50

68 Меда . .

65.—

Лоја топљеног .

—.—

У )

.— Сочива ....

Ћумура. , , ,

—.—

9887 Крушака. . .

1.95

Г)

Грожђа . . .

47.50

185 Сира

87-—

Свиња .

— кис. купуса . .

.—.—

Г)

— кожа гов. .. .

—.—

меном »Мхгоћ 1 «.

Тразки! Шегрт честита газди нову годину. Овај му да стонарац. Шегрт иепусти новац ; хитро се сагне , д хвати га и даље тражи по поду. Газда. Шта тражиш? Шегрт. Стонарац сам нашао , али сад тражим онај динар што сте ми га мало час дали.

„Лакше! Фра Ђузепо шаине Јакопо.

иази на нас.'

,,Шта ли ће сад бити, Сињорина? Ја морам да бегам, јер ће ме тај Инго Фо скари убити, ако ме ма где нађе," рече Андреја. „Могу ли да осганем код вае, Сињорина? 0! Како бих вас радо служио,

као и

ирсђе

што )е оило!

,,Мени није потребан елуга, Андреја,' рече Едита са тужним осмехом. „Али ви ћсте оетати овде у крчми. Соба има доста, а Фра Ђузепо није тако скуп

!'•<

„Већ је мрак, ја треба да се вратим натраг," рече Јакопо. „С богом, Сињорина, свемогући Бог биће у помоћи да се све ово обелодани! Ја ћу се молити шему за то!"

„Би сте врло добар, Јаконо. Ја знам. Поздравите Нелу, с Богом!" Јакопо се опрости и са Андрејом прође поред Фра Ђузепа и поздрави га. За тим оде својој гондоли која је стајала норед обале.

не да би исмлатио И остали гости већ Апдреја беху сами.

462 Лука цр. . 24 Лука бела . Арпаџика . 7045 Кромиира — Вуне овче — Шишарке . РА8НА ПИТхА 95050 Вина црна. . 200 „ бела — Комовице. . 1950 Ракије меке. „ љуте. . Шпиритуса . ЦЕНЕ СТОКЕ пар Волопа тешки

7.00 30,8.00 дит. п п п п V

Г V иар

Крава

У ) тешки

V 75 Свиње мрша. до

к, 7> П V V

ЦЕНЕ КОЖАМА

пар

кожа овчи . , Јагњећи нови „ Јарећи „ Чавлака .

су

отишли. Едита

Млади служитељ диже са столова харе и остале ствари.

ие-

Анлреја упита Фра Ђузепа где ће да пренођи, и овај га уведе у крчму. Едита у1>е за њима. У дугачком ходнику горела је ламна. Фра Ђузепо узме ламну и осветли једне старе степенице. Соба где је обитавала Едита беше на доњем боју. Она им рече лаку ноћ и уђе у евоју собу. Андреја упита Фра Ђузепа неби ли могао и он доле да има једну собу. Фра Ђузепо одведе га у једну собу која је била до Едитине собе. У тој соби беше постеља, један мали сто и неколико столица. Врата ол собе нису се могла закључати. Исто тако и велика капија, која води у ходник, није могла да се закључа.

Кад је Андреја собу, Фра Ђузепо

отишао у одр 'ђену му изађе из крчме ка пол>е. Млади послужитељ ножели му добру ноћ, и уснење се горе, на кров крчме, где је била његова собица.

На нољу не беше сад никога више. Свуда у наоколо владаше тишина. Из далека чу се час по крештање барских тица. Ноћ бенте врло мрачна. Ношто је Фра Ђузено дуже времена стајао на нољу, и нажљиво прегледао сву околину око крчме, врати се у крчму. Кад .је ишао кроз дугачак ходник, његови су кораци потмуло одјекивали. Он узме .једну велику ламну и нопе се уз с т епенице. Ту застаде за један тренутак. У целој крчми владаше мртва тишина. Фра Ђузепо није знао је ли већ дошла у нрчму женска са црним покривалом. Ако није дошла, она ће сигурно доћи. С тога није хтео да је изненађује и попааши пре, но што Брабантино дође у крчму.

(наставиће се)