Мале новине
ВРОЈ 208 Веоград , Недеља 30 Октобар 1388 ГОДИНА I -=— — = ИЗЛАЗИ С8АКИ ДАН претмата се шаље Медеди.јану и Киишановии, стпгк сјв ц шг упоииг >б.оградуосљ,«р.. :1а годвву 8 дик. || || 1 |р рса Ш || 1№ шГ1 М Може се нретпдатити и код свију пошта у Ср «иј* г^коецГ ::: : .' 2 дин! I «1 Н #1 Кш 11 V 1Ј г111 !■ цеЖтгмса ч .РС8чно . . 1 дин. Мали оглаои 1.60 п. д. или 6 пара од петитиог ред« ' 10ПАРА'БРОЈ ДНЕВНИ ЛИСТ ЗА СВАКОГА 'п'^Гв?оУ —_ ~ — = ====■ рр - ИНЛАЗИ в ПОСЈ1Е ИРАЗНИКА за свако оглашење плаћа се држ. таксе 20. п. дин. 9@*ВК'В.11 ОГЛАСИ 110 НОГОДВИ*
жвашв| ТРГОВИНА I х ЈМИХАЈЈ1А МИХАЈЛПВИЋАЈ I
Сунае излази: у 7 сах. 22. м. залази 4 сах. 46 мин. Нов месед 23 у 0 с. 50 м, пре подне. Мраз ведро па лепо.
К У Р с
Дукат . Наволео.н
5 77 9-61710
НА ТЕРАЗИЈАМА
Прима поруџбину за костолачки угаљ из Мајдана г.
РЕД ПРИМАЊА ПО МИНИСТАРСТВИМА
Мип. унутрашљих дела: Сваки дан нре нодне од ј 9 и по час до 12. и по подне од 4—-5 часова. мин. иностраних дела: четв^тком од 11—1 часа I пре подне. ј Минист. војпи: сваког дана од 11—12 час. сем не-
по часова до
I деље и празника. X Ђорђа Вајферта 100 килограма 1. динар и 40 пара динарски 8! ПО дне ИИСТ ' правАе: Свак " г даиа 0А ^ ^ | Минист. грађевина: Сваки дан од 11—12 часова X ностављено у кући.
1вииххх«
9ХХХИЈШШХХХ1
■ххха
-1 »хххшшг
т
Ш ГОЈЕОВИ
Од 1-ог новембра до крајагодине, стају
ЗАЈМОДАВАЦ Станује од првог новембра у Лепеничкој улици број 3. нреко од нове зграде међусобног помагања. 1—10
Под кирију Издаје од 1-ог новембра о. год. један дућан у својој кући у Књаз Мих. улици. 1—3
До
кила хартије за иако^""вање, у великим табанима, на иродају. Пигати уредништво
>5
МАЛЕ НОВИНЕ"
I. динар и 50 пара динарских. Претплатницима из унутрашњости препоручујемо, као најбољи начин, претплаћивање код месних ногата. Релакпија^ алминистрапиј^ п
експедиција „ Малих Еовина ", налазиће се од 1. новембра у Васиној улици број 6.
ДНЕВНГИБ!
КАУ1ЕНДАР Православни : 30 Св. Мрата к. Мил. Католички: 11. Мартин влад.
185 рочишта; у Фебруару 215, у марту 245, у априлу 111, у мају 333, у јуну 236, у јулу 264, у августу 244, у септембру 294; свега је дакле донето за ових 9 месеци 2127 нресуда а сем ових, било је још 1611 забрана. Ово смо за то донели на овом месту, што хоћемо од сад што Је могу!е више да се занимамо статистиком наше нрестонице, . која може имати великога иитереса за читалачку публику. * Апгажована. Госпођица Вукосава Ђурковићева , за коју смо јавили да се са добром срећом окушала на нашој нозорници, чујемо, ангажоваваје за чланмцу нар. позоришта. * Нокушао да се удави. Прексиноћ око 5 сати ао подне, један човек по изгледу робијаш, покушао је да се удави и скочио је у Саву онако одевен, и одмах је извађен и однесен у болницу. Веле да је био у напитом стању. * Отпутовали. Јуче су првим возом отпутовали многи чланови либералне странке у Крагујевац, на збор те странке који се тамо данас држи. « Литерарно вече Као што смо у прошлом бројујавили, дитерарно вече биће на „Булевару." Поред најновијих радова наших млађи књижевника, који ће ее том ириликом ирочитати, суделоваће још и чланови народног нозоришта. Програм ћемо лонети Из нозоришта. Синоћ је у народ -ПЂджои —^д ^ројаиЈ*. А лад
ј пре подне. I М ен . просвете и цркв. дела: Петком од 11—12 час. пре нодне. Минист. привредс: суботом од 3—5 по подне, Минист, Финансије: Уторником и петком од 10—12 пре подне.
РЕД ЦЕНЗУРА П0 Н0ВЧАНИМ ЗАВОДИМА Привилегована народна банка: Понедељак, среда и петак. Београд. кредитни вавод: .Уторак и иетак. Задруга ва међусобно помагаље и штедљу: Понедељак и четвртак. Српска кредитна банка: Понедељак, среда, детак и суббта.
БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ
ном позоришту одвгран нов комад „Гаван" од АнФодса Доде-а (у оригиналу се зове „Набоб"), за који емо јавили још раније да се чине ирииреме. * Статистика суђеља у општини. Знајући да и то може имати интереса за читааачку иублику, нрибрали смо статистику суђења за ову годину у нашем онштинском суду . а за првих 9 месеци. Тако у јануару јебило
ми са своЈе стране препоручуЈемо најтоилије нашој публици ову иријатну ,и корисну забаву. * Веоградска срећа. И најсиротнији становник београдски, који би требао да се плаши зиме, са радошћу једочекао ових дана ирви мраз наступајуће зиме, — са рацошћу, што га зимус неће давити они грдни облаци жуте нрашине (ташмајданског шљунка), која летос засипаше људе и у-
под шшж
КРАЈБ ЈЕДНЕ НОМ
I.
У једној кнежевини немачкој , коју ћемо назват 1 именом Најбург, владаше, пре извесно. ороја година, неки велики војвода Родолф , који бејаше већ прилично напојен деспотским идејама, кад се, после разног путовања, где је долазио у додир са разним и мудрим државницима, врати у своју кнежевину, одважнији нег икад, да једном за свагда нречисти са пооунама свога народа.Међу тим, моћ великога војводе не бејаше безгранична, а власт, коју тако чудновато злоупотребљаваше, би једном за свагда прекраћена једном врло леном и интересантном околношћу. Грофица Катарина од Ристела, млада
удовица неописане леноте, нробуди у кнезу ватрену љубав, и његова Светлост претрпи и то понижење, да својим очима види како се његово високо ноштовање презире. Изненађење, стид и гњев још више раздражише његову страст и доведоше га већ у крајност. Али гроФица беше пруског порекла и, шта више, удовица једног генерала , који је умр'о у нруској служби. После узалудне претње, тиравчић се умири; он јој понуди и своју круну. ГроФИца га одби. Кнез саопшти ову њену непристојност своме првоме министру, г. Конраду Влументалу, који одговори: — Госнођа Ристелска отпутовала је летос у Парнз, и по томе је јасно за што је то урадила. Министар је добро погодио. Путовање гроФачино у Француску престоницу било је одиста у вези са понудом Родојјфовом, који паде скоро у очајање. У Паризу сеупознаса подаником великога војводе, бароном Леополдом Стилбершким, и од тада беше заложено и њено срце и будућност. Наскоро за тим барон дође у Најбург,
и објави своје скорашње венчање с лепом г-ђом Ристелском. ГроФица је молила да ово заручење остане у тајности; дли јој млади барон нодвикну: — Никакве тајне! хоћу да цео свет дозна моју срећу. Вепчаћемо се у Најбургу, а велики ће војвода потписати наш уговор. За тим оде сам, да извести кнеза о своме венчању с гроФицом. — Зар вам гроФица није ништа казала? запита кнез. — Г-ђа Рисгелска ништа не таји од мене, одговори барон. — Ваља да вам је казала да јељубим, да сам јој ја понудио своју руку ? . . . Па зар вас то откриће није задржало и устукнуло? — Да је гроФица била осетљива према почасти што сте јој хтеди указати, кнеже, устукнуо бих с поштовањем; али кад је она вољна да мени жртвује узвишено звање што сте јој понудили, могу је само још више љубити. — То је лепо, додаде кнез, који, не