Мале новине
БРОЈ 216
Београд, Понедељак 7 Новемоар 1888
Г ОДИНА I
ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН пгктплдта ов шаље Медецијану и Иимпанових. јППГа шМ Ц Ц Г I I П П 1Ј II Г 7 В .0ГРАду0би «кв=_=енац6р .1 вА годину 8 джн. 0% | ; ј р» рЧ| |ј Ц иРчк Ш »■ Може се претплатити и код свију пошта у СрбиЈи НА з месеца з дин. 191 §"% 3 ш Iш 11 У 1уР м 1111ш ^ ене ° гмса иесечно ... I дин. Мали огласи 1.50 п. д. или 5 пара од петитног ред.» ' 10 ДАРА БРОЈ ДКЕВНИ ЛИСТ_ЗА СВАКОГА /^разш аИГИЗЛАЗИ и ИОСЛЕ 11РАЗБИКА* за свако огјгаепењешгађа се држ. таксе 20. п. дин. ОГЛАСИ 110 ИОГОДВИ'
Куј
110Д КИрИЈу
„ а КОД ДВА СОКОЛА ИЗГ1С1 | Г!1 ; Л т , 15- >)Г 011 . Мф 2-3
даје се ол
Премештај радње!|| Слободан сам пајучтивије како поштованој публици тако и мојим поштованим и сталним муштеријама до знања ставити, да сам се из досадањег мог дућана пре селио у ку !»и господина Митровића трећи локал од каФане Руског Цара. И најучтивије молим поштоване муштерије да ме у мом новом дућану посетама удостоје, и пређашње новерење поклоне. Такођер снабдео сам се са Фришким еспапом, у свима припадајућим сортама.
МИРОСАВУ
драгом сину нашем, који за млађим братом својим СТЕВОМ, неирежаљеним нашим си* ном, у скоро под земљ ј оде, даваћемо у Г1алилулској цркви 14'ог новембра ове 1888. године годишњи парастос из јутра у 9 г ] 2 сати; штојављамо сродНицима и иријатељш ма нашим.
Неутешени до гроба свог родитељи КОСТА и ЈУЦА МАГАЗИНОВИЋ
2—3
С поштовањем Тоша П. Преди&.
Један
ЂАК УЧИТЕЉСКЕ школе тражи да иОјЧава децу из основне школе или из ниже гимназије, само за стан и храну, у крајњем случају пристаје и да послу жује. Јавити се - редништву овога листа. 2—3
КУЋУ МОЈУ ОД ТВРДОГ МАТЕријала са три собе, предсобијем кујном, подрумом , шупом у авлији и пространом баштом на Енглезовцу спроћу каа>ане „Славије" продајем нод повољним условима. Ради погодбе обратити се потписаном. Тлса ли&евиИ 2,3
Имамо
ЕЋУ СУМУ БОВАЦА з& шдавање нод интерес на непокретпости на прва места у Београду. МесаровиА и ПавловиК 2-3
НАШИ1Ш ПРЕТПЛАТНИЦИМА Признанице за претплатнике из Београда предали смо својим раз аосачима, за то молимо своје претглатнике, да по предатој признаУ.ЂЛН У ХИЛЕНДАРСКОЈ УЈШ 1И Ч И илате СВ0 ЈУ ДУ г УЈУ ћ У п Р ет 11И бр. 15 у које досад Вакалница плату. Само је она признаниц; била, издаје се под кирију за 1 услове упитати 2—5 (ч. н.) Јована Ерлиха
МОЈУ СЛАВУ СВЕТОГ АРАНђела не могу славити овс године з*ог жалости. Илија НаранџиИ 3—3 5, 7, 8, магазаџија.
секретг
•лства подр.
'ЕДНА ОД СТАРИХ ЖЕНА, КОЈА је била у првим кућама тражи место за газдарицу или собарицу. Упитати у абаџијско) улици број 7. 3- "
плату. Само је она признаница важећа и послата од саме адми нистрације, која носи жиг на коме пише „Администрација Малих Нови и у жигу знак „М и К." „к тт овине" стају од 1-ог Новембра до краја ове године 1 динар и 50 пара динарских. Претплатницима из унутрашњости препоручујемо , као најбољи начин претплаћивање код месних иошта. Редакција, администрација и .'ксп^™ „Малих Новина", на-
лазе се 1-ог Новембра у Васиној улици бр. 6. 4 • »» ДНБВНИБ1 КАЛЕНДАР Православни : 7. 33 мучсника Католички: 19. Јелисавета Суние излази: у 7 сах. 28. и.. залази 4 сах. 37 мин. Нов мееец 21 у 10 с. 56 м. пре подне. Мраз ведро па лепо.
К У Р С
Дукат . Наполеон
5 79 966
РЕД ПРИМАЊА ПО МИНИСТАРСТВИМА
Мип. унутрашн>их дела: Сваки дан нре подне од 9 и по час до 12. и ио подне од 4—5 часова. Мин. иностраних дела: четв^-тком од 11—1 часа пре подне. Минист. војни: сваког дана од 11—12; час. сем недел.е тт трчвника. .аллст. правде: Сваког дана од 9 и по часова до пч/дне. Минист. грађевина: Сваки дан од 11—12 часова пре подне. Мин. просвете и цркв. дела: Петком од 11—12 час. пре подне. Минист. привредс: суботом од 3—5 по подне, Минист, Финансије: Уторником и петгсом од 10—12 пре подне.
РЕД ЦЕНЗУРА П0 Н0ВЧАНИМ ЗАВОДИМА Привилегована народна банка: Понедељак, среда и петак. Београд. кредитни завод: Уторак и петак. Задруга аа међусобно помагаље и штедшу: Понедељак и четвртак. Српска кредитна банка: Понедељак, среда, петак и субота.
ДНЕВНИ БИЛЕТЕН Рођених и умрлих у Веограду А) у »»рли: 4 Новембар 1888. Катарина Јовановић удова. Ибрахим Алић турчин амалин. Ђока син Јована Тодороиићцносача Митра кћи Стане Петровића Даринка кћи Ђорђа Поповића сајџ. Драгомир син Јулке Датића
П0ДЈЕИСТАК
ВАЛЕРИЈА од Павла Кардаша са немачког од М. М. МихаиловнЛа
(нассавак). Неколико минута кад стигоше кући, појави се Павле Кардош. Тако доцкан не могаше тражити руку Валеријину, али је мољаше да га извини што није нрисуствовао трци коња, јер је био у великом послу. Почем ова беше још испуњена ми слима и плановима о граФу , одговараше му врло растројено. Она не виђаше више у његовим очима плам љубави. Кардош који не знађаше ништа, шта се беше данас после иодне догодило, тумачаше ту растројеност друкчије. Он мишљаше да је
Валерија увређена и жалосна због његовог изостанка. Он се труђаше да ју одобровољи. Но Валерија ни најмање не мишљаше о њему, њене мисли беху упућене граФу. Али кад Кадош примети, да његове молбе и извињавања, само прекидне одговоре добијају, то узме свој шешир и удаљи се. Његово срце слућаше несрећу. Следећег дана добије он једно писмо од барона АндорФиса у коме му јавља: да су његове посете Валерији ненријатне и моли га, да престане долазити. Као утучен клону Павте; неколико чаћи — јер ово хота.
сова не могаше к' себи писмо беше за њега ст
* * *
Пет пуних година прохујаше, од како је Валерија Р- .„ЈФалФова супруга постала. Пет горких, пет осетљивих година за Ва лерију! РадоФалФИ љубљаше сво.ју жену али са оном страшћу, која њој беше испочетка несносна а доцније одвратна. Он ју љубљаше тако да у свакога човека који се њој приближаваше, гледаше само отимача своје брачне части. Најносле забрани јој свако друштво, Он не примаше никога
врло ретко иђаше у шетњу, а у парламенат кад и кад. Канија од авлије , као и прозори њене собе, који гледаху на празно шеталиште, беху увек затворени , а становницима суседиих кућа, даваше се по кад кад прилике да виде граФовски пар. Валерија осећаше свој положај врло тешко. 0 како је иротиван садашњи живот према животу о ком она сањаше! 0 како је замишљала да сјаје у друштву, да јој се сваки клања , да је свако обожава као краљицу! Па јошдајој се сваки диви и завиди! Али све беше друкчије. Н>ени снови не оставише јој ништа друго до горку истину — несрећан живот поред мужа, који је до лудила љубоморан. Она не могаше ни једног корака крочити а да он не зна. Она беше окружена шпијунима, слугама и слушкињама, који сваки њени корак мужу достављаху. Колико се пута сама беше о томе уверила ! Па зашто да се чудимо , што се она сећа, оног високог бледог човека, кога је некад љубила, онога човека кога је она са боловима далеко отерала од себе — и од своје отаџбине. Како је варљиву игру играла ирема њему. Али сада жуђаше она за човеком, кога је мучила. 0 како би