Мале новине

ВРОЈ 218

Београд, Среда 9 Новембар 1888

ГОДИНАI

ИЗ/1 АЗИ ОВАКИ ДАН _ _ ш ПРЕТПЛАТА СЕ ШАЉЕ МВДЕЦИЈАНУ И КИМПАНОВИЂ, м Г ј ГГ а ШМ I 1 Г У П ГЈ (4 | Т У ВЕОГРАДУОбиликев^вепацбр. 1 ва годину 8 дин. |ш| ш Ц §|| ®В Вр« В X |>| шШ ИИ Мвже ое претплатити и код свију пош.та у СрбијВ' на Г месец Г : : : ' : : : . : ? I™. III §АЈш к ! ! У 1Ј П I 1 I« ценеТгмса шсовчно ... 1 дзн. Мади оглаои 1.60 п. д. или 5 пара од петитног рел» 10 ПАГА БРОЈ ДНЕВНИ ЛИСТ ЗА СВАКОГА __10_ПАРА БГЈЈ јру ИЗЛАЗИ и МОСЛЕ ИРАЗНИКА "Цр за свако оглашење плаћа се држ. таксе 20. п. дин. ЦђјГВЕЂИ ОГЈ1АСИ 110 ПОГОДВИ1^|

Моме поиојиом му;ку Б0РИСДВ7 СДНДИЋ7 трг. овд. даваћу четрдесетодиевни парастос у саборној цркви 12. о. м. у суботу у осам сати, што јавл.ам пријатељима покојниковим. 9 новембра 1888 г. Београд. Суируга Живана.

<Ц »АСТ МИЈЕ ОВИМ ЈАВИ^ ти поштов. муштервјама а варочито стаеовницима источног врачара и околиее, да сам се са мојом вишегодишњом радњом, Вврберском флизерском и хируршком постојећој па малој пијаци и теразијама, преселијо у мојој сопственој кући на Енглезовцу до куће Г. министера Чеде Мијатовића, и уједно препоручујем се поштов. муштеријама из околине моје радње за посао Верберско флиаерски и хируршки како у радњи тако и ван ње. Са Особеним Поштовањем Мито ДеликладиИ Бербер, Флизер,

КУЂ.У МОЈУ ОД ТВРДОГ МАТЕ ријала са три собе, предсобијем кујном, подрумом , шупом у авлији и пространом баштом на Енглезовцу спроћу каФане „Славије" продајем под повољним условима. Ради погодбе обратити се потписаном. Таса Мили&евиК 3,3 секретгр начелсгва подр.

УТТТТТУТТТТУУТТ*? 1 . , [ишиппишшншмпишшнипниишнмншшпшпп 1 Ш>1 .иЛ „Ж, Јк ,'ж Љч А , Ж.. А иА. А, љ' Ж, А, Ж.

V чу у Т У У V V V ^ Т УУ Т У IV 1 т А Ж Ј Вк

пп

гг

П II 13

Н1Ш

▼ А ►=< ►=< ►=•< ►=< ►=< :< ►=< ►=< ►=< ►=<

У БЕОГРАДУ И КРАГУЈЕВЦУ ПРЕПОРУЧУЈУ ВЕЛИКИ ИЗБОР У СВАКОВРСНИМ БОЛАМА И КАКВОЂАМА ; ЧОЈЕ, СВИЛЕ , АТЛАЗА И КАДИФЕ ВЕНЕЦИЈАНСКЕ за женске хаљине и бунде. И продају на веће и мање количине.

Потрошачима већи количина дају се знатне о-

лакшице.

На захтев шаљу се мустре. (пон. и утор.)

6,10

►=< ►=< ►=< ►=< ►=ц ►=< ►=< ►=< V А ►=< ►=< ►=!< ►=< ►=< ►=< ►=< ►=•< ►=•< ►=< ►=ч

^^пш^ш^^иЈТмнишпм^ш^и^ншшншшн^пТиш ^ј ^Н-^Лшш ^Јш^шпш ^штппппнпгшмпнпипип^шп?!^

НАШИМ ПРЕТПЛАТНИЦИМД Признанице за претнлатнике из Београда предали смо својим раз носачима, за то молимо своје претплатнике, да по предатој признаници плате своју дугујућу претплату. Само је она признаница важећа и послата од саме адми нистрације, која носи жиг на коме пише „Администрација Малих Новина ' и у жигу знак „М и К." „Мале Новине" стају од 1-ог Новембра до краја ове године 1 динар и 50 пара динарских. Претплатницима из унутрашњости препоручујемо , као нај-

бољи начин претплаћивање код месних пошта. Редакција, администрација и експедиција „Малих Новина", налазе се 1-ог Новембра у Васи ној улици бр. 6

КАДЕНДАР Православни: 8. Арханнгел Миха. Католички: 20. Феликс Суние излази: у 7 сах. 28. м. залази 4 сах. 37 мин. Нов месец 21 у 10 с. 56 м. пре подне. Мраз ведро па лепо.

ДНЕВНИ БИДЕТЕН Рођених и умрлих у Београлу. А) УУРДН: 8 Новембар 1888. Живко Вечкић Јулка Живановић праља Јован Миленковић пиљар Светолик син Ђорђа Печеновића чиновника. Свегозар син Мијајла Стеваиов^ћа

Дукат . Нанолеон

К У Р с

5 79 9 66

РЕД ПРИМАЊА ПО МИНИСТАРСТВИМА Мин. унутрашв»их дела: Сваки даи нре поднв од 9 и по час до 12. и но подне од 4—5 часова. Мин. иностраних дела: четв^тком од 11—1 часа ире подне. Минист. војни: еваког дана од 11—12*час. сем недеље и нравника. Ми нист. правде: Сваког дана од ? и по часова до подне. Минист. грађевина: Сваки дан од 11—12 часова пре подне. Мин. просвете и цркв. дела: Петком од 11—12 час. пре подне. Минист. привредс: суботом од 3— : ј но подне. Минист, Финансије: Уторииком и петком од 10—12 пре подне.

РЕД ЦЕНЗУРА П0 Н0ВЧАНИМ ЗАВОДИМА Привилегована народна банка: Понедељак, среда и петак. Београд. кредитни аавод: Уторак и петак. Задруга ва међусобно помагаље и штедљу: Понедел»ак и четвртак. Српска кредитна банка: Понедел>ак, среда, пвтак ж субота.

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Гласачки спискови. По из*орном закону, имају се гласачки спискови. на десет дана пошто ивађе указ о сазиву скунштине уредити. Нознато је свакоме, и свако је већ утувио онај знаменити дан, када је у нас сазвана велика народна скупштина и наређени избори, а кад то свако зна, знаће свакојако да је већ давно од тог доба прешло десет дана и, како чујемо, у нашој општини још нису готови бирачки спискови. Извесно је познато многим нашим гласачима, како се код сваког избора дешавају по где кад нрправилвости

подлистм

ЕШ ДЕД1 НЗ ВАТНЊОЛЕ

КРИМИНАЛНА ПРИПОВЕТКА од Е. Габорија нревео:Ж. А. РашковиК

Некакав кривац доведен је пред иследног судију и у пркос свега свог одрицања доказало се да је крив . Побеђен јаким доказима, најзад је признао кривицу и викнуо: „Ах, да сам само знао силу и моћ полиције, трудио бих се да живим као поштен човек." Ове су ме речи побудиле, дапишеммемоаре. Зар није паметно, да сваки сазна право стањс ствари? Зар неће ова записка имати користи по друштвени живот ? Зашто не бих са злочина скинуо маску

поезиЈе и романтичности , па показао о наквог, какав је у ствари, гадног, подлог и одвратног. Зар није потребно доказати, да су најподлија створења на свету оне луде, које иду у рат противу друштвеног живота. То је што, сам намеран да чиним. Доказаћу, да снаки има позитивне и математичке користи , да живи поштено хоћу да покажем, да са нашим друштвеним организацијама, жељезницом и телеграФИма, треба да су немогућа противузаконита дела. Казна се може одоцнити, али се свакад изврши. Корисгећи се овим што пишем, многи, који су на погрешном нуту, имају времена, да се добро промисле, пре него пођу путем, који води злочинству. Многи, на које грижа савести није могла упливисати, могу се тргнути к себи из страха. Треба ли дакле да говорим о нрироди мојих мемоара ? Они ће показати муке , патње напрезање и победе неколико верних људи, којима је сигурност Паризлија поверена. Борити се за зликовцима варошким, чије становништво износи преко 3. милиона душа, а управа полиције париске има само двеста људи, са којима располаже. Њима посвећујем овај спис.

Када сам довршавао медецински курс у нади да једном постанем лекар, тада ми је било 23. године и живео сам у улици „Господина Принца," готово на углу Рас.инове улице. За тридесет Франак месечно са послугом погодио сам намештену собу, која би у данашње време коштала 3 пута више , соба је била заиста толико велика, да сам могао са свим сло • бодно пружити руке, кад сам капут облачио, и нисам био приморан да отварам прозор , па да тек то извршим. Устајао сам рано, а долазио доцкан кући, јер сам из јутра морао ићи пешке чак до болнице, а у вече сам се задржавао мало дуже у каФани Лероа. Отуд је и било, да све суседне породице, које су у истој кући живеле — махом мирне занаџије —нисам ни познавао, сем једног изузетка. Овај изузетак беше човек средње велнчине. чисто обријан' и са обичним цртама на лицу, кога је сваки са поштовањем називао „Господин" Мешине. Вратар га је свакад предусретао са врло великом уч-