Мале новине

ДЕЧИЈЕ ЗАБАВИШТЕ

Да бих одговорила општој жељи виших породичких кругова, ја сам ее одлучила, да у мојем женском заводу отворим од 15-ог ов. м в и дечије забавиште (КтсЈег^аг! еп ј по систему проФесора Его1>е1-а. У тој цељи ја сам се побринула за нарочиту и у том иогледу испитану васпитачицу. Поштоване родитеље, који су вољни своју децу овом забавишту поверити, молим, да их изволе уписати до наведенога времена. Приступ и упис дозвољен је не само мушкој него иженекој дечици, старој од три године навише. Предавања на ерпском и немачком језику. 1'0г новембра 1888. у Београду. УПРАВИТЕЉКА ЈОЗЕФИНЕ БАУМАН

НАЈЧУБЕНИЈИ

3—3

са станом спроћу књижаре А. Пурића

ЈЕДИНО СИАСАВАЈУЋИ ЛЕК је иротиву најжешће зубобоље и свнју усних болеети: повлашћена водица Др. Ранимира која ее може добити у Београду код И, Ранимира зубног лекара, у дрогерији Павла Маринковића и у анотекама: код „Сраског Грба," код „Књаза Михајла" на зеленом венду У Ваљеву у анотеци г, Прикелмајера, у Пироту у апотеци г. М. Протића, у Лозници у апотеци г. С. Тодоровића, у Крушевцу у аиотеци г. Кедровића. Цена је означена на евакој Флаши, поред оваког истог жига и својеручног нотписа проналазачевог; на што ваља обратити пажњу при купо-

вини.

И- РАНИМИР зубнн лекар Васина улица Бр. 4.

37—40

„Шта је било, говори?' : заповеди Бикок. „Госпођа — твоја жена — — —" „Имара? Па шго је са њом ?" упига Бикок. „Одговарај брзо шта је?" „Она је отишда!" „Огишла? Она отишла!" „И са њом оба роба! И они су прошле ноћи отишла са њом!" Подбуло лиде у Бикока поцрвени. „Побегли? А како чу могли побећи ?" рече он. „Пристаниште је било носеднуто, а и капија у стени, бида је подседнута стражом! Ни Миш неби могао побећи из Сења!" „Ето види сам госгшдару, потражи да ли ћеш наћи твоју жену!" одговори слуга. „И оба роба побегла су са њоме." Бикок није могао да верује да су они побегли, јер Имара није му никад дала повода да бега да посумња у њу. Сем тога, пре свога поласка, он се је постарао тако, да нико неби могао отићи ни на коју страну, а да не буде опажен. Он уђе у кућу, прегледа све собе и она места, где је обитно бивала Имара. Имара не беше нигде.

Он оде у дашту, а одавде у ону дрвену кућицу, где су становали робови. Ни робове није нашао. Бикок пође управо капији у Сгени, где је била стража. Он је хтео да се увери од страже шта је било ноћас. Више Ускока дођоше, они су чули да је Имара побегла са робовима. И они пођоше са Бикоком, и они су били радознали, да чу.ју шта се догодило. Кад су дошли близу стене, где је лежао Данко, оназе стражу где се сакупила. „Шта је то тамо?" упита Бикок. Стражари иокажу лежеђег Данка. Бикок и његови пратиоци дођу ближе. Они видеше Данка. „Данко убијен/" повиче Бикок. „Штасе догодило овде?". „Ми не знамо!" одговоре стражари. „Подлаци!" повиче љутито Бикок. „Ви сте сви заслужили смрт! Па ко ће други да зиа шта се овде догодило, ако не ви? Које био овде на стражи ? 0;> куда је, овде Данко?" „Он је био са нами на стражи?, рече један Уског." Кад смо хтели да спавамо

он је изјавио да ће сам чувати стражу, по ако се што догоди, каозао је да ће нас иробудити". „А ви шта сте радили?" Упита Бикок „Нас је савладао сан/ Ми смо пили вина, па нас је оно добро ухватило", одговори Ускок. „Ви сти саслужили смрт, пси једни!" викаше Бикок разјарен као лаа>. „Ви сте спавали, у место да чувате стражу! Зар сам вас зате ту остваио? Само је Данко чувао стражу, и за ту своју пажљивост, платио је главом! Док сте ви, кукавице пили, и пијани спавали, она два роба и моја невериа жена, побегли су из Сења! Они су убили Данка, па су онда прошли кроз капију слободно, јер сте ви спавали, Ху-

ље Једне

I«

(наставиће се)

Власник Лтлкгошн и К тшвавовии шташ V Мклвттдадн и Кгсмњшовтга. Очилггакв вкнап вр. 1 Олговорни уркди ик Ђ. К имплн овиђ