Мале новине
3ГЈХЉ- СНИК
ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК БеограО, 14. Новембар 1888. Дритворен. Ноћас је аритворев: Димитрије Јовоч' чић келвер иа Ђуприје због покушаја крађе. * Осуђени. Пресудама полицијским осуђени су: Авка Благојевић овд. Јулка Богојевић служавка, Изан ТриФуновић из Јагодине, Јован Бизмарк из Панчева, Владимир Вукашиновић, И лија Јаковљевић калФе терзиске, Мијаило Младеновић слуга, Никодије Таорћевић из Турске и Нестор Нетровић келнер сви због скитње. Миленко Сгојановић овд. мутавџија због боја; Лазар Плајзингер, Јозе® Мајер и Франц Ијгд зидари^из Аустуо-Угарске због нереда; Милош Мићић слуга овд. због лаке повреде; Јован Дончић кочијаш и Димитрије Николић Фијакерисг што су кола и коње оставила без надзора. ИРОСВЕТА.
БЕЛЕШКЕ КЊИЖЕВНЕ УМЕТНИЧКЕ и НАУЧНЕ По одавно је изашла у Вирцбургу чувена књига др. Јов. Росбаха Социјална Исторпја По самом имену види се да јој је одабрана садржин , јер вори <> Факторима и узроцима аропасти или благостања овог или опог народа, А испитивање друштвених стања у историји човечанства, у онште је, више или мање, занемарено. Нико пак не може спорити да у том испптивању и лежи кључ за разумевање културе и државе.Сем тога друштвева историја има и велики морални значај: јер нам она . оказујеј да угњетав; ње неког сталежа другим, бива само в . пропаст овог другог. А мир у животу човечанства и оснива се на међусобном поштвању свију људи, као и солидаритету евију класа и владању по наравственим законима. Пошто се не нађе нико, који би и р.е н е о мисли тога ч у в е н о г писца, и у нашу, у тој врсти сиротну књижевност, то смо ми наумили, да бар један одломак из те књиге преведемо. 'Го смо учинили, и у јуче рањем броју већ је почео излазити :едан чланак као одломак ич његове с оцијалне историје. У том чланку изи ешени су његови критични погледи а трећи сталеж, тако занемарену и
[ сматрану за ништавну, а таку важну најважнију чињееицу у држави. Пређе смо јавили, да је неки Францез, пронашао веома важан документ у Грчк. То јеговор, којиједржао Нерон Грцима нрил. истименских игара Тај је говор био у једном камену, који је у средњем веку био употреб. као и многи други важни документи из сгароги века: за камен темељац Проналазач га је однео у Француски атински завод. Директор завода г. Павле Фукар нроучио му је текст и садржину саонштио академији у Паризу. Иста гласи у нреводу овамо: „По заповести Цезара Августи.Дошао са.и да наградим племениту Грчку за њену нриврженост и оданоет. Позивам њене становноке да дођу у што већем броју Децембра, четвртог дана пре Календа." „Кад је се народ сакупио Цезар је одговорио: „Грађани грчки; Сваки је се од вас могао надати величини моје душе. Она је тако велика , да се ви никад нисте труд&ли да је задобијете Сви Грци који живите у Ахајии који имате земаља овде на Пелопонесу, добијате слободу и разрешење од данка. Ово је благодет, коју никад нисте имали, на ни у ваше најсрећније ; доба, јер ви бесте или подвржени другоме племену. Ја хоћу да Грчка процвати мојом вољом, да би тиме многи од вас уживали благодет. Љутим се на прогала времена, која су то спречила. Доброчинство, које вам сада указујем није сажалење него приврженост. Хвала. вашим б >говима , који су ме ш 1 итили и на суху и на мору; хвала им, што су ми дали прилику, да вам учиним добра." Не зна се, да ли је и осталлм државицама поклоњена слобода. - На камену, који је нађен у Веотији на месту старог АкреФиума стоји урезано: да је та варош закључила после неронове прокламиције, да му се подигне олтар а њега да ставе нод заштиту Јупитера и уједно да га уврсте међу богове. Према овоме види се колико је била власт уНеронакао владаоца крвава Рима.
СМЕСИЦЕ Колико стаје Евронљаие Њу-Јорк? Острво на коме лежи најзнамени-
тија американска варош Њу-Јоркпр" дали су Индијанци 1668. године Еропљанима за: 10 кошуља, 30 нари чарапа, 10 пушака, 30 Фуната барута, 30 сикира, 30 котлова и 1. бакрену шерпењу, те су и Индијанци и Европљани мислили да су добро пазај рили. А шта данас вреди Њу-Јорк ? Данас Њу-Јорк вреди од прилике само толико, да би се за његову вредност | могло у Европи, по цену која би у | Еврони важћла, купити неколико о| мањих државица, и још би толико преостало, да би се од ингереса те сумице могла вечито издржавати стал на војска тих државица. које би се за данашњу вредност Њу-Јорка купиле. Како је постало име Ротшилд ? Пра во презиме, дачас готово највећих бога^аша у целоме свету. браће Ротшилд, јевреја, јеете Мозе. Прадеда данашњих Ротшилда, етари јеврејин Амзел Мозе, старудар. станбвао је у „јеврејској улици" у Франк фурту и на кући му је висила црвена табла, или како ми српски кажемо црвене ,,шилт" (ВоШ асћПс!), „цимер" те отуда су и добили презиме Р<»тшилд, дак:1е њихово би се презиме, кад би сеони коднас настанили (а обично сви чивути кад се код нас настане одмах преведу своје презиме), могло на српски превести: ЦрвеношилтиЛ или ЦрвеноцимериК,.
Старииа из 1700 године. Као ш го јавља „Вранич", г. Јован Предић, судија суда окр, црноречког, доставио је следећу правну старину, коју исти лнст доноси само са проаењеним нравописом : „Дас на знание свакоме человјеку илигрговцу и судим који би ово писмо ирочитали и видио да има веровати и знати како Михаило Кобакул изволи сам и призва свога шуру братула и указа му за живота шчос братулево а от винограда и от дућана и от кућс и от свега и мала и голема и менија и тако рекоше да се не диеле до свое самрти едан от другога веће да смо заедно ло смрти и томе би братул каил овоме више реченом писму и у томе е Михаилови има новца — 80-финги и вслимо осамдесет Форинти и то е само Михаилово и да ее има то — 80 фсинти извадити ис комуна до послидка између обоице.
(М. II.) 1700 лето меца Јануарија — 28 — да У табаиии писах ја Филип Михаиловић Ужичанин и томе би сведок и Вукоман Стипан биров абаџија Ранковић и Цветан бакалин ужичанин и Радона касапин Томанић и Станое делија старовлашанин а у станино да нитко не дира шчо с неино."
ТТХТ.Т А XX /\
БЕОГРАДСКА
кил п
Београд, 11 Новембар 10.90 21-—
дит.
6486 Жита . 6877 Сувих шљива Шл.ива нових Брашно фино . — (Брашно леб. нес . 125^ Ј1ука цр. . . — Лука бела . Арнаџика . . 7045 Кромпира — Вуне овче — Шишарке . . РАЗЕА ПИЋА
95050 Виоа црна. 200 „ бела — Комовице. 1950 Ракије меке „ љуте. Шпиритуса
7.00 8.00
18
28
ЦЕНЈЕ СТОКЕ 1 нар Волова тешки к. 1 т.
1 V П V ! нар Крава тешки
П V П „ Свиње мрша- до „ УВОЗ ИЗ А УСТРО- УГАРС КЕ килограма 5100 Брашна. . —■„ —.— Мекиња. . „ —.— Пасуља. . —*„ 666 Шпиритуса ч* *►—
К Р А Љ М Ц А Н () В И или ЛОВАЦ МРТВАЦА У ВЕНШ.ЦИЈИ РОМАН ИЗ ИСТОРИЈЕ МЛЕТАЧКЕ РЕПУБЛИКЕ КЊИГА ШЕСТА
(НАСГАВАК) (145) Ове речи упрепастише Ускоке који су били на стражи. Ни један од њих није се надао да чује о.вако што. „Оии су побегли !" настави Бикок. „Овде лежи мртав једини човек, који беше веран. И ако ме је опомињао, ја га ипак нисам нослушао/ Бегунци су вам се смејали, кад су видели да сте пијани и да спавате, јер су могли без бриге да прођу кроа кааију! Али вам кажем : Ако не нађем бегунце, ако их не ухватимо, или не нађемо њихова мртва тела, онда ће те ми вн, пси једни, платити вашом крвљу! А ви добро знате да ћу ја одржати задату реч!"
Ускоци су ћутали као заливени. Нико није смео ни речи да каже. „Хајдмо напред! Ја хоћу одмах да их гонимо," продужи Бикок. „Ви ћете ићи сви са мном, а други ће остати овде, код капије, да чувају стражу. Сад до вас стоји, да поправите велику погреШку, коју сте учинили вашом лењошћу и нијанством. Ви ћете морати погпто по то да нађете бегувце. А ви што остајете овде, побри нућете се, да се сиромах Данко, који је верно вршио свој задатак, сахрани са оном поштом, која му припада!" Десет Ускока што беху на стражи у капији, оду тамо и узму своје оружје. „Ми их морамо наћи," рече један Ускок Бикоку. „Ми се нећемо пре смнрити, нити се вратити са гонења, док их не похватамо живе, или мртве!" „Ко би могао помислити на то?" рече други Ускок. „Имара беше таква, да смо јој се сви дивили! Она нас је увек храбрила, кад смо полазили у мљачку!" „Они нам неће умаћи!" дераше сетрећи Ускок. „Ми их морамо ухватити." Бикок не одговори иишта. Он пије ни слушао што Ускоци говоре Њега јеразједило што га је Имара изневерила. Ова
! Његове
неМан сад Је била жедна крви црте јасно аоказиваху, шта се кува у његовој унутрашњости. Пошто су Ускоци припремили оружије, изађу из капије са Бикоком. Он је ишао напред. Не говорећи ни речи, ово оделење Ус кока, са Бикоком на челу, упути се кланцем којим је отишла Имара са оба роба. Кланац беше узак и брдовит. Дневна светлост једва продираше овуда. Ваздух беше хладан, и јако влажан. Бикок је ишао брзо напред, држећи ириправну пушку за сваки случај, Ускоци сљедоваху за њим. На један мах Бикок стаде. „Шта је тамо? Ен < на оном парчету од стене лежи роб Умбо/" рече он. „Да не спава ?" Неколико Ускока онколе лежећег Умба.
,Он
)е мртав /" рекоше више њих.
Има велику рану на врату ! Већ се оладио!" „.Онда је добио заслужену награду, коју и иначе избегао неби !" рече Бикок. „Он се је еигурно борио са Данком , и онако рањен довукао се довде. Оставите га нека лежи ту! Нека се орлови и гавра-