Мале новине

НАЈЧУВЕНИЈИ

МИЈАИЛА М. ЧЕБИНЦА У КРАЉЕВУ израђује од разног српског мермера надгробне и друге разноврсне споменике стубове басамаке астале чесме и све друго што у овај

посао спада

34—50

ЈКДИНО СПАСАВАЈУЋИ ЛЕК је противу најжешће зубобоље н свију усних болести: повлашћена водица Др. Ранимира која се може добити у Београду код И, Ранимира зубног лекара, у дрогерији Павла Маринковића и у апотекама: код „Срлског Грба," код „Књаза Михајла" на зеленом венцу ." У Ваљеву у а* нотеци г, Прикелмајера, у Пироту у апотеци г. М. Протића, у Лозници у апотеци г. С. Тодоровића, у Кругаевцу у анотеци г. Кедровића. Цена је означена на свакој Флаши, поред оваког истог ;кига и својеручног потписа проналазачевог; на пгго ваља обратити пан;њу при куновини. И. РАНИМИР

зубнн лекар Васина улица Бр. 4.

38—40

Једна иостеља од маховине и суве траве. Једно мало огњиште од камења, и тако исто један иовисок, округао камен, који је служио пустИњИку у мссто стола. У овој јадној, малој и уској колиби ци, није се могао нико сакрити. „Дакле су они ударили оним путем, што води нећину," рече Бикок. „Није нужно да се враћамо натраг , Харамбашо," рече један ускок. „Ја знам '('амо преко другу једну стазу, што води у нећину. До ње ћемо доћи за неколико сахата. Оданде ћемо брзо доћи на ону страну^ где су бегунци отишли!" „Још мало па ће наступити ноћ," рече Бикок. „Ми морамо преноћити на какво сигурно и покривено место. Сутра дан, ире но што се роди сунце, ми ћемо поћи даље. Ноћу не можемо нипгга да учи нимо." Ускоци се задовоље. Бикок поздрави иустињика и оде са Ускоцима. Они одоше правцем на леву с рану , где беше једно брдо. Испод њега вирила је једна стена, а до ове једна нећина. Ту беше згодно место за преноћиште. Ускоци нанесу у нећину махонину и

суву траву, па начинише постеље и полегаше. „Ја не верујем томе пустињаку," речс Бикок, који је легао у средини међу Ускоке. „Ми ћемо се учинити као да ћемо преноћити овде. али ја сам се решио да у тишиии цобро прииазимо на нустињика и његову колибу. Пазићемо да ли ће да спава. Стараћемо се, да се на сваки начин уве римо, да ли он зна што о бегупцима или не? Он ми изгледа да је врло лукав, јер га и сам поглед издаје. По свој прилици он је негде прикрио бегунце !"

IX. Заповест за затвор. Инго, држећи мач у руци, на коме се још нушила невино проливена крв старог Андреје, махне другом руком на калуђера, да иође за њим. Он је хтео да нотражи свуда у крчми Краљицу Ноћи. Са мрачним погледом и претећим положајем још стајаше ту Брабантино. Иосле оне бурне сцене, ш о се беше догодила мало час, између њега и Инга,

сад је наступила, као нред буром, нека омарина. Брабантино је опет постао онако миран, и хладан као и обично што је. Оа је себе савладао, и ностао је такав , као кад се некоме снрема нешго неочекивано, нешто страшно. Још стајаше он ту, а његов поглед пун гњевног жара, нратио је онога, који му је овог часа нркосио, који му хтеде показати да је моћнији од њега; који му беше смртни непријатељ, који се заклео да га убије, па да га на тај начин склони с пута. На њег, вом мрачном, бледом и непокретном лицу, видело се да је већ смишљено и решено, да се Инго, овај страшан противник, његов такмац за највише место у Венецији, једним уцарцем и уништи и смрви.

(паставиће се)

Власник М вдедилн и К емаеовме шташ 4 М едшшлн и К ијтјесиф Оомтгв тип бр .1 О/ искррв јгјдј ик Ђ. К импановиђ.