Мале новине

И Ујед. Омладииа ради у истом зоришта жељу Његовог Величанства освештани за порок и проиаст. К >с

дравцу и дај им боже да истрају. За ову забаву саремило је Даворје врло занимљиву нову игру, која ће застунити кадрил, и ми ћемо гледати да што скорије о њој више разаб реми, те да упознамо наше читаоцз с» том новошћу, која је крштена Сраски венац. За сад арепоручујемо ову ретку забаву у Веограду, како би се што боље наградио труд ове вредне пев. дружине.

домаће вести

Лоновсва дружина. „Либерал" доноси из Шапца ово: У овд. окр. суду откривсна је велика крађа у таксеним маркама. Извесни црактикантв олакомљени и жудни за новцем, скидали су са акта судсКих гаксене марке још не аоништене, а највише још са аката такових, у којима су трговци своје Фирме суду нријављивали, а као што је аознато, такова акта морају бити снабдевена са таксеаим маркама од 60 динара. То друшгво вршило је посао доста всштб и скидало са акача непоништене, а метало сгаре ионнштене марке, а има млого случајева гди су акта са маркама још непоништена са свим несгала. Дело се извиђа и како чујемо један јеод те чувсне дружине кривицу признао, дочим се други још устежу и околишаваЈу у нрпзнавању кривице. — До сада изнађено је, горњим начином иокрадено 3000 динара.

да ]е преко

СТРаНЕ вести више Француских песника и научника Камил Дусел и Емил Ожијв добили су звезду ордена св. Станислава, Викторијен Сарду, Александер Дима и Октав Феље крст првог а Аири Ме љак, Емил Влаве и Салвер крст другог реда истог ордена. Симпатије рускога цара, примећује на то ,,Р1даго" све се боље, с дана на дан, показују.

Никавва свечаност! Као што јав љају из Беча, управа вароши Беча јавила је управама свију бечких по-

краља и цара аустро угарског, да ее о четрдесето годишн.ици његово) не нриређују никакве свечане нреставе. аНаграде 8а хватање варалице Ж левсвога Ових дана раздељене суј у Бечу награде онима, који су на више номогли те је ошптански дефраудант Жаиевски допао руку суда. Од новца, који је у то име одре дила управа пошта, добио је американски савезаи маршал Бернхард 6600 Фор., Јен« Натансон , Жалевкијева љубавца, 200 Фор , а четири друге особе по 1775 Фор Фор. Јоваи Вајда, мађарски песник, осакаћен је у десној руци, те у болести својој не може ни да нише ни себи хлеба заслужује. Вели се да јеминистар. Чаки, чувши за ту његову невољу, одредио му новчану потпору из оних државних извора, који су на то намењени.

0 ТРЕЂЕМ СТАЛЕЖУ ОВОГ ДОБА

(наставак) V Овај напредак беше божији ход у иеторији. Феудални спет, који заро^љаваше рад, а одузимаше право и вулТЈ -ру — нао је. Средњ-1 сталеж засветли својим чсистим наравима , нравима и слободама нроцвета у благостању као носилац културни—победио је. Али и овде, као и у Феудалном свету, човек греши и тамо долази назадак. То је вечни закоп нриродни. Срамота какве велике идеје, јесте њена смрт. Оно што је велико узвшнено, због рђавога пронада. То год што је благослов, који потлче из чисте идејо, вечан. Падају људи, који беху иорочно оруђе, али идеја, та вечна, бесамртна идеја тражи себи нове носиоце за свој онстанак. Докле су год црквени носиоци сматрали трпељиво човештво ритери ослобођење светог гроба, краљеви својих народа, грађанствочисте домаће обичаје као циљ свога живот I дотле је владало златно и животно, сунчево свеглило У историји овог времена, јер је тада код свију владало јединство, срећа, мир, и благостање. Али чим саи отнадоше од кдеје свога п-озива, бпше

тоносци осрамотише сво] свети цељ ноганим животом својим убиствима и обешчашћењем и лакомошћу спрам својих непријатеља. Краљеви коваху частољубиве планове и жртвоваху им благо својих народа. Духовништво се изгуби у љубави за оним што је световно. Грађанство се бојажљиво здружи у својим поредствима а искључи из својег савеза ону класу, која је радила. Племић је тражио образоване синове трећег сгалежа, да истисне с државних звања, али се висока бир > кратија најпосде оссти моћнијаод њих обоје. Тако бејаше себичност свима завладала и они морадоше за то и њене последице претрпети. После неколико векова дивно р напредовања дођоше векови назатка и жалосне проиасги. Први чин ове дуге, нуне горчине, трагедије бејаху — ратови. И на ову крваву иозорницу бише повучени од шеснаестог века сви народи. Тако Италија имађаше рат с Француском и Немачком; Енглеска с Шпанијом; Шпанија с Холандијом и

народно, на породичну срећу и на силу радничку? (наставиће се):

службени гласник полицијски гмсник БеограО, 21. Новембар 1888. Притворени. Ноћас су притворени: Танасије Илић слуга, Чедомир Караљевић из Ужицс, Косга ТриФуновић шегрг, Бордсав Ристић кал®а обућарски, Пегар Јанковићкелнер, Јулка Јовановнћ служавка, Јеврем Ђорђевић келнер, Михаило Ђорђевић из Турске. Сима Сгевановић, Алекса Стевановић келнери, и Сгеват Љубичевић из Ужице сви због скитње и Михаило Н. таљигага због иереда. Француском, у коме рату Холанђани са свим разруше шианску Флоту и трговину. Француска је водила ра- Изгубљено. Сребри сахат са два

тове у Италији, Шпанији, Холандији и Немачкој, на онда религиски и грађански рат у самој земљиау Еа глеској у том времену буктила револуција и крсташка војна Немачка је имала своју тридесето-годишњу војну а од године 1652. слсдују ратови енглеско-холандски, шведско-нољски, руско-шиедски , ентлеско холандски, руско-пољски, Француско -холандски, Француско -нсмачкн, турско-аустриски, велика северна војна па онда рат за наследство шпанског престола, за тим руско-аус риски турски рат, шлески. рат за наследство аустриског нрестола, па онда енглескоФранцуски седмогодишњи, енглескошпански, северо-америкапска војна, ј т | —ј ТТР^Ј Н" 1 ј ' г— *"■) род за«ригава*"|»ран- 1 '-сз-СЈ цуска револуција, која преставља ј белешке књижевне уметничке и НАУЧНЕ

капка „Ремонтоар", са вратким челићним ланцем, на крају камен с једне стране зеленог с друге црног, изгубљен је од каФане „Иролећа" до жандарске касарне. * Нађено, У Јованоаој ул. нађени су неколико кључева, на једном ланцу ц налазе се у главаој нолицији. Једна квига издата од старешине еснаФа сарачког гласећа на Милана НауновЦћа нађена је и налази се у кварту варошком.

Српско-бугарсви раг. Овах дана изашла ;е на немачком језику књига нод гбрњим пасловом од неког К. Мелера, аустријског капетана. Цена је 6. марака. Стручњацима обраћамо пажњу на то дело и желели би да га

светски огањ, чији нрождрљиви ила-! мен прогут<) милионима жртава! И од ових рагова турско-аустриски трајао је од год. 1683—1699. рат за наследство шпанског престола од 1701—1713. великч северни рат од 1700—1721. енглески рат са Шпанијом од 1592—1604, шпанско -Фран-1 к Р^тички нронрате. цуски-холандски од 1619—1659, ра- ! * тови Фрачцуски с Италијом, Шнанијом, Холандијом, Немачком и ови грађанскн ратови трајаху од 1507—164ј! Па колико ли су утицади ови ратови на својипу, имовину, Н а благостање

НДРОДНИ НЕПРИДТЕЉ

ДРАМА у 5 ЧИНОБА,

од

ХЕНРИНА ИБСЕНА

преиод с немачког.

(настлвАкј Отокман. Ј а, ја сам желим добро вароши ! хоћу да покажем ногрешке, које би се кад тад обелоданиле. 0, видећемо већ, ко се од нас двојицо више брине за варош својих отаца. Емет. Ти, који из пуког ината хоћеш да затвориш овој вароши најважнији извор хране. Стокман. Али, чонече, тај је извор отрован! Је си ли ти при себи ? Та ми тргујемо ђубретом! — То је извор нашег дохотка! Цео наш наиредан друштвени живот црии своју храну из лажи. Емеш. Уображење — илијош нешто горе Ко тако срамне погрде на своју сопствену ва-

Рош оаца, тај је непријател) друштва. Стокман. (насрнувши на њега,). И ТИ се У с Уђујеш ти! Јованка. (ставши између њих). Отоне ' Петра. .(иасдомиЂши се на реме своме оду) Умири се, тата. Кмет. Ја се нећу овде излагати никаквим насртајима. Опоменуо сам те! Размисли добро шта чека и тебе и твоје. Збогом. ( 0де ). ПОЈАВА ОСМА Стокмап.. Јозанка. ТГетра. Касније Фридрик и Валтер. Смокмаи. уЈду] 1И горе доле). И ја морам трпети, да се таке са мноиг иоступа! ^ мојој сопственој кући ! Јованка. То је за цело срамота Петра. 0, ја бих тога стрица —! Стокман. Али, сам сам крив. Требао сам им још давно ноказати зубе! Јованка. Алн, Отоне, твој брат има власт. Стокман. Али ја имам право — ! Јованка. Та да, право, право ! А шта вреди право без власти ? Петра. Али, мати ! Стокман. ЈПта, у слободном друштву да не важи право/ Јованка. Али ломисли, Отоне. кал би те

Народно благо, по Босни Херце говини и суседнин врајевилга. Тако се зове друго понрављено и иоиуње но издањс књиге Мвхмед-Бег Каиетановића Љубуш ка који је издао иа-

отиустили из службе: твоја Фамилија, твоја деца Петра. Мати, нсмој увек мислити најире само на нас! С токман. Зар да ја будем кукавица, да се иред мојим госнодином братом и иред ње] овим иристалицама иоклоним и да истини у 0411 пљујем! Та не бих имао никад срећног тренутка у животу! Јованка, Ах, бог нека вас сачува од оне среће, што нас чека, ако ти при своме останеш. Оида ћеш опет остати без хлеба. 0, ми смо товећједан иутдобро искусили. Сети се, Отоне; размисли, шта мећеш на коцку! Стокман. (борећи се у себи и млат.дући рукама) IIа с таким стварима усуђује се тај окорели кмет иретити слободном, поштеном ! рађанину! Није лн то страшно, Јованка? Јованка. То је срамота, што с тобом тако поступа. Али човек мора ииак кашто отрпети таке неправде нк овом свету.... Погледај само своју децу, Отоне! Погледај их ! Шта ће бити с њима ! Ах не, не, то твоје срце не може иоднети Валтер и Фридрих Гдођоше међу тим с а школским кн,игама). С токман. Моја лела, ' ( х1±иЈОЈ дсма . (застане на Један пут, као да је нешто стално одлучио)- — Нека, НвК