Мале новине

СТРаНЕ вести Сноненик Мити Поновићу. Заузиг-ањем и усталаштвом »Кола младих Срба а обележен ]е на нештанст.м гробљу, гроб српског несника Митс Ионовића. То је скроман сиоменик, у виду иирамиде од белог мермера са постољем два и по метра високим. Горе на пирамиди урезан је повећи нозлаћен крст, а око њега изрезан је венац. Испод тога стоји: Мита ПоаовиА дични песник српски 1841—1888. Исиод тога су Змајеви стихови: Твој живот држао се о грани наших нада, а клонуо си, пао си, не с твојих, — с наших јада. Сад наше сузе теку, на гробак великана; и ту ће да се леде, до бољих, леиих дана. Исиод ових натписа урезана је позлаћена лира, а под лиром је забележено ово: „Сноменик овај подиже заузимањзм „Кола младих Срба" — народ сриски" *Конгрес русках л ^кара. У Јануару месецу идуће 1889. годииз биће у Петрбграду конгрес руских лекара. Иоред конгреса приредиће се и изложба ра.-ших медицинских ствари и хируршких инструмената, а једно оделење осгавиће се за Фармацију. Књизкевник убио евоју жену. Вега Армеутеро, шпашолски књижевник, писац разних дела од којих је једно ту скоро изишло, убио је пре неколико дана своју жену у Мадриду Њему је сад 35. година. Родио се у Ваљадолиду, где је ирви пут и почео да ради на литерарном иољу. Пре неколико дана досела се у Мадрид у нади да ће у иресгоници доћи до части и славе, али се горко иревари. Мадридски листови доносили су његове радове, но то му

исто и она, на што он, ма да му она 0 ТРЕЂЕМ. СТА-ТЕЖУ ОВОГ ДОВА није дала пикаквог повода за то, из- , вади реаолвер и испали на њу чети- 1 ри мегка од којихје на месгу мртва оетала. ПошТо оаазз да се око њега слег10 грдан сзет хтеде убити и себе, што му не пође за руком, јер га ухвате сгражари и одведу у затвор.

* Убиство у Лондону. И1 Лондона пишу: Члни се као да смо отуђени, да живимо вечито у страху и узбуђењу. Оиет се догодило једио грозно убиство, али овог пута, с једним невиним дететом. Уз пркос мисле многи, да је иста рука, која је онако грозаа убиства нређе иочинила и ужасно застрашила становништво британскосвојим јаваим делим.а, да је иста рука и ово дело изврши:1а. То се десило на једном малом месту близу Порисмута. Као и при убиствама жена, тако је и овде с извесним циљем глава растављена од тела. Песрећна жргва је дечко од оса .ч година, по имену Серло, који се на улици играо, и тамо ненадно, како се чини, намамло га странац и убио. Убица се за тим ненриметно удаљио и оетавио дете на земљи. Мало после тога свет је иролазећи саазио мртво тело. Злочинство је извршено по подне, и управо у 7 часова у вече затворен јо један човек, који тек шго хтеде с тог места железницом отићи. С њиме се слаже оиис онога, који је, као што се мисли, починио онолика убиства на женама. Код њега је нађен нож, а други, сав крвав, близу убијенога, ухваћени дрхтао је и био је јако узбуђен и ништа, кад су га ииталл, није одговарао. Може се само мислити, да се има посла са једнимод најстрашнијих луда који, жедан за крвљу, на тако страшан начиа своју жеђ утољава. Надати се да је прави злочинац ухваћен, од кога је Ловдон на и цела Енглесиа тако грозно стрепала а сад радосно одахнула. Али се свака варош мора сумњати.

-ИЦЧЧ 'т^1РоЈ»'М'Д0л^,да је због слабих Финансијских околности померио памећу. Оженио се са неком Еласашанком Цецилијом Ритер Мартис, која се раздвојила с њим и жииела давајући часове на клавиру. Он је толико ослабио да су га морали одвести у лудницу у којој је провео 25. дана и изкоје изиђе нривидно излечен. Пре неколико дана сретне он своју жену и наговори је да се с њим ировоза. Кад су дошли у улицу Сан Лоренцо сиђе Вега из кола а тако

ПРОСВЕТА

(наставак) v Да ли бл сз могле икад задати народу веће ране ! Усеви им бише оаустошени, имање разграбљено к шитали унишгена, свака индусгрија , свака радничка сила беше убијена. У тридесето -годишњим рату само, каже В. Менцел, изгублла је Иамачса половину, Ја како, а, некл веле, и две трећине свога сгановаишгва. „У Саксонији само погинуло је за две године око 900.000 људи, и не могаше се дуго времена опоравити, јер не само што не беше раднлка него и занатлиске вароши бише снаљене а занати беху прешли у туђе руке. Велик.1, некада славни и изобиљаа предели, постадоше пустиње". Па какве друге цоследице имађаху још крвави народни ратови ? „После тридесет година пуни очог убиства и куге, вели Менцел, ] Немачка ни палик није билана стару. Сељаци исцрцљени, јадни и чемерни'; илашљиви грађани, распуштеаи солдати, разјарени попови, слабе удворице, то беше остатак великога народа, који пропаде. Сви ђаволи нолитичких издајотава и религпозног Ф1 нагизма, лакомсгво ноеиљених. И животињска нрождрвизосг солдата, беху разјарени на народ, гра/ушшп и сељака Растзрани са свог рођеног <>гњишта, ил I у вечном страху од грабљивих соддата, без икакве зашгигЈ, шта остаде друго новом нарашгају до нлашљиво неваљалство и оаа срам на разузданост, кнгву је од солдата научио. И лишан носледњим остатком полигичке слободе, учествозао је немачки народ у оном ратном добу и аређашња слика Немачке изопачи се у варварство.' ') Тако трећи сталеж његове културе, његове слободе његовог карактераи благосгања, уираво свега.

* Госнођица — адвокат. Госпођииологкила све сгроге и најстрожије државне" испите добила је докторски „шешир па сад још иште да јој белгијска влада да в сталум и . Вриселски генерални државни одветник уручио јој адвокатски диилом а 3. дец. по нов. расирављаће у једној седници апелациони суд у Врисељу, да л' да се госпођаци др. Понеленовој дозволв да адвоцира.

Ч_В. Мендед; Нем а чка истеција. св. III. ст.

Наставмће се.)

ПО/ЖЦИЈСКИ гмсник БеограО, 21. Новембар 1888. Притворени. Ноћас су притворени: Карл Херман књиговезац и Јован Хутар ђак овд. због нереда. -

БЕЛЕШКЕ КЊИЖЕВНЕ УМЕТНИЧКЕ и НАУЧНЕ Нова Опера. Чувени композитор Антон Рубенштајн саставља сад нову руску онере : „Горинска". Либрето за оаеру пааисао је Аверкијер. Половина опера готова је и приказиваће се још ове сезоне у иетроградској опери. „Лроба лојалности пред Иваном Грознии'. Ових дана изложена је у Л шдону велика слика рузкогсликара Горсчог. За слику узет је мотив како је Иван Грозни дао погубити једну жену и тражи од њзног с<;на, да иокрај лешине своје матере пије у здравље цара Иаана. Како веле, слика је врло вештачки израђена. Горски је довршио своју слику у Плтрограду а у Парпзу је добио за њу такозвани: Рпх (1е Коте. Јосиф Јиречвк. У једном од нрошлих бројева јавили смо напшм читаоцима да је 15. о. м. умро у браће Чеха знатан човек, заатан и заслужан раденлк на јавном и просветном иољу — Јосиф Јиречек. Хоћемо сад само да донесомо у најкраћим потезима ш го се односи на његов живот ирад. Покојник се роди у Хоханауту у Чзшкој 1825 г. Јуридичве студије је свршао у Прагу 1849. г. ипостаојекод губерније црашхе „^гапаЈа^ог 111 ћоћзт№18 а , већ 1850. г. ступио је у министарство просзЈте а 6. Фебр. г. 1871. сгуии као минисгар нросвеге у кабинет гро®а Хохенварта , који је требао нову еру да сгвори у животу народа аустријских, еру правде и народносне равнопрашости, али који, на жалост, краткога века би, јер већ 30. окг. исте године паде гро® Хохенварт а са њиме и министар просвете му Јосиф Јиречек. Тада се Јиречек новукао са полнтичког поља и тек кад Чеаи г. 1879. доласком ТаФева кабинета напустише пасивну опозицију буде изабрин, кна кандидат ог«|ДЈ-1сшшгхтр ан к б~у Т5ечки рајхсрат — Јосиф Јиречек је радио много на књил;евности и науци о чешком језику, историји и књижввној историји. Још ђаком г. 1848. радио је на листу „Прашкз новине", г. 1850, и 1848. бројао га у своје сарадннке и тадањи чешки лист у Ввчу: УМепзку Вепшк" Јиречек је писао о малоруском језику, о православној цркви у Аустрији, поглавито се нак посветио испитивању чешког језика и чешке историје. Године 1858. до 1861. изишла је у Нрагу у 3 књиге „Антологија

КРАЉИЦА НОЋИ

или

ЛОВАЦ МРТВАЦА У ВЕНЕЦИЈИ РОМАН ИЗ ИСТОРИЈЕ МЛЕТА1НЕ РЕП7БЛИКЕ КЊЕГА ШЕСТА (наставак) (152) Ка^ је Краљица Ноћи отишла, врате се и Фра Ђузепо са служатељем у крчму. Љубопитсгва ради етаде иред еобом, где је била Сињорина. Он је хтео да сазна шга је у ствари. Хтео је да се увери, да јш је служитељ говорио истину ? Да ли је Сињорина заиста у својој соби, или се иреварио служитељ? Он пажљиво слушаше код врата. „Чујете ли што, Фра ЂузепО ?" уиита служитељ. Калуђер врташе главом. „Ваш ништа ! Све је мирно !одговоза тим лагано. „Сигурно она спава. Фра Ђузепо?" На цољу беше у велико сваеуло , И

не ноарену. врата, и да

Нико не довиди ко то

али сад

врата и

ри

непромишљајући се ни мало, калуђер закуца на врага. Али се нико ђе да отвори лупа. Фра Ђузепо ионово залупа , млого јаче. Опет се не одазва нико. Калуђер сад отвори лагано погледа у собу. „Сињорина/" рече он „Јесте ли овде?" Никакав одговор / Нико не рече ни речи. Соба беше нразна — постеља је била недирнута — нико не беше у соби. „Ко зна шта си чуо ти ? и рече Фра Ђузепо служитељу. „Сињорина није овде, њена је соба празна!" Забезекнути служитељ гледаше но соби, он се увери да калуђер има право. У соби не беше никога „Тако ми свих светих, Фра Ђузено," муцаше он, „ово нису чиста цосла ! То не може бити ! Оно, шго сам ја чуо, не може ми нико норећи !" „Може бити да је сињора онет изашла из крчме ?" „Али то не може да буде, Фра Ђу-

зепо! На послетку ко зиа — ђавсГби знао шта се све догађа овде," рече служитељ вртећи главом. „Оне су обадве отишле из крчме овај тренутак је згодан, употребићемо га одмах," рече калуђер мислећи на оно,шго му је наложио Инго. „Ми ћемо одмах да отпочнемо носао!" Служитељ није знао шта хође калуђер, и на шта мисли. Али му Фра Ђузено објасни са неколико речи. „Ха/ То је врло добро! Прекрасно !" одговори служитељ смејући се. „Само кад узможемо да закључамо врата, онда ћемо ухватити и Сињорину, и Краљицу Ноћи, кад обадве дођу у крчму!" Они одмах одоше да изврше шта су намислили. Пошто су узели велику, и стару браву из торња , врате се доле , и намазав браву са зејтином, прикују је на врата од уласка. Пошто су је добро ириковали, пробају кључем, и на велику њихову радост, брава је радила врло добро. Кад су за тим били готови, они отворе врата широм тако, да никоме не падне брава у очи. Одавде се обоје врате тамо, где је