Мале новине
ГЕГС-А. У каФани код Златног грозда на бив. варош капвји највећа је јевтиноћа како у јелу тако и цићу јер је за наиоље вино бело, дрно и гаилер 40 пара литар. 0 И стрни нредљег може се уверити 4—6 угоститељ
Е » < IIИ има ј едан бронзани-казан, Ј на иродају нек се јави редакцији „Малих. Новина" 3—3
пш и.адвод м спрему
СРПСКА
ЂАК УЧИ1КЛ»( КЕ ШКОЛЕ тражи, да иоучава ђаке основиих школа и нижих разреда гимназија м реалака. Радо ба пристао да само за храну поучава ђаке. За адресу обратити се уреднигатву. 3 — 3
Ј
Д«
Ш1
1ГС
МИЈАИЛА М. НЕ
У КРАЉЕВУ израђује од разног српског мермера надгробне н друге разноврсне споменике бове басамаке астале чесме и све друго што у овај посао спада
У БЕОГРАДУ иреко иута „Руског цара препоручује своје највеће ~ охо вариште металаих и дрвених сан дука и осгалу за сарану, са вр ло умереном ценом. Декорације још невиђене ле ноте и елеганције. 14
! ^ олести У к ући ве могу ове године примати носете на моју Славу Св. Алимнију. ВлАГОЈЕ СтОЈАНОВИЋ Потпоручник Жандармерије
УЖИЧКЕ ИРИШУТЕ моја трговина добила је понова у већој количинн ванредно добре, као и осталог колонијално бакалског еспапа и нродаја са ценама врло умереним своме из вегаћава гатоване потрогааче. С поштовашем 4—5 Евгенија М. Чоловић преко од 2, Зокола у Веограду
ЈЕДНО ђаче I. раз. гим. с црногорско-далматинске границе, које нигде никога нема — тражи с>бина 30 Д а нослужује, који ће га родитељски ј пазити и неговати. Треба упитати у књижари г. Јове Аћимовића васина улица.
сту-
ТаТ1 11,дм ноштованим мугатери О (ХхлЈгаХШ ј ама и Грађанству да сам моју обућарску радњу преселио у кућу Г. СоФије Шоновића дубровачка ул. бр. 28 уједно молим штоване мугатерије да ме и у будуће својом норуџбином удостоје а ја ћу сетрудити да их добрим радом и умереном ценом задовољим.
38—50
3-3
с ноштовањем Коста С. Пегронијевић обућар дубровачка ул. бр. 28
т-УЋАН и кујна издаје се одма под кирију, улица „два Јаблана" до I „малог Париза" Д 2-3
т|>т
Нагаа незаборављена супруга и драга мати.
I
После петнаесто-дневног боловања иреминула је 8. о. м. у 52. год. живота. Ову тужну вест јављамо сродницима и нријатељима молећи их за саучешће у нашој големој жалости. 10. Новембра 1883. год. у Ваљеву. ОЖЛОШЂЕНИ: Супруг; Никола АтаницковиК . Синови; Драгутин и Владимир. Кћи; Милева, Снаја; Зорка, Зет; Ђорђе, Унучад; Љубица, Љубомир, Милан, Чедомир ЈЈ^рагомир и остала родбина.
НАРОДНИ НЕПШШЉ
ДРАМА у 5 ЧИНОВ/,
од
ХЕНРИКА ИБСЕНА
превод с немачког.
(настлвАк) Петра. Дошда сам својим послом. (и 8 вади књигу иа огртача)- ћво вам вНГЛеСКв НОВвЛв. Хауагшд. Како, ви је враћате'? Петра. Да, јер вам је не могу превести. Хаустад. Али ви сте обећали да ћете то за цело учинити Петра. Да, јер још не бејах прочитала. А за цело ни ви је нисте читали? Хаустад. Нисам; ви знате да ја незнам енглески; међу тим Петра. Но добро; баш за то хоћу да вам кажем, да изаберете друго штогод. (метне књигу на сто). Ово не би ни могли употребити 8 а „Народни Гласник".
Хаустад. За што не ? Петра. За то, што је садржај ове књиге са свим противан вашим начелима. Хаустад. 0, што се тога тиче Петра. Ви ме не разумете. У њој се говори о томе, како се нека нидприродна сила заузима за добре људе и на послетку удеси све на добро њихово — а све рђаве људе по стигне праседна казна. Хаустад. Па то је врло лено. Баш таке ствари публика воли. Петра. Па ви хоћете да јој дате да чита таке ствари? Ви сами не верујете ни речи. Знате врло добро, да у истини није тако. Хаустад. Имате право; али уредник не може увек онако радити, као што жели. Мање отвари мора удешавати према укуеу публике. Политика је главна ствар у животу, свакако за лист; ако ја хоћу да ми публика будеверна на путу напретка и слободе, онда је не смем одбијати од себе. Кад она чита у подлистку таку моралну приповетку, онда радије прима и оно, што је у уводним чланцима написано. Петра. Пфуј, зар ви вашим читаоцима такве замке правите — не, тако подли не можете бити; ви нисте паук, који мреже плете.
Хаустад. (емешећи се). Хвала вам на добром мишлењу! У осгалом, то су само Билингови назори, а не моји. Петра. Билингови! Хаустад. Неки дан се овде тако изразио, Он се заузео, да та приповетка уђе у „НародГласник-'; мени није ни познат њен садржај. Петра. Али како може господин Билинг са својим слободоумним начелима Хаустад. 0, Билинг је врло богат у начелима. Петра. Томе се нисам надала од госпосподина Билинга! Хаустад. Не ? Зар вас је то тако изненадило ? Петра. Да. Или можда и — не ! Ах ја на послетку ни сама не знам Хаустад. (смешећи се). Ми новинари, драга госпођице; не вредимо много. Петра. Кажете ли ви то озбиљно? Хаустад. То велим — онако по каткад. Пешра. У обичним дневним распрама! Али сад, кад хоћете да заступате велику ствар Хаустад. Мислите ли ви ствар вашега оца ? (наставиће се)
Власник мшгапијан и Е имвановии штжм\ »рија Мклкпшжи н Кимплнокита Очилитав венац бр.1 О дговорни уркдник г Б. К имиановии