Мале новине

ка у Паризу, прочитава је недавно следећа белешка, иослата из Кохинхине (Хина): »13 Октобра ове године, вели Тиранде у својој белешци, враћах се у Тајних својој породици, на државним колима, у којима поред мене сеђаху још четири путника и двоје деце, кад, наједанпут после сат и по путовања, млади налабски кочијаш, окрећућа се мени, упита ме гњевно зашто цросух на њега крв из убода својих нрстију. Узбуђен тим прекором, који не заелузких, ја бацих цоглед на самог себе и на моје велико чуђење, ја видех евоје прсте покривене крвљу. Тада упитах остале путнике знају ли они одкуда толико крви на мојим нрстима, они ми одговорише да знају Т '>лико исто колико и ја Прегледајући своје одело и иогледајући око себе, ја видех, иа своје страховито чуђење, велики број малих капљица које, на мојој хаљини, изгледаху прне, али додирући их, ја нриметих са осталим нутницима да оне имају изгдед мало усирене крви. Одма после неколико минута, један од путника спази на лицу свога дете та пуно крвних капљица; то исто ви деемо и на моме кишобрану; док у том један од спроводника викну како је ту сво одело крв&во. Сутра дан после тог догађаја, кад сам хтео да прикуним те крвне капљи1зе, и да их нокажем власти, моје одело беше потпуно опрано. За време падања тих крвних капљица небо беше потпуно наоблачено путници нису видели да је киша падала, али при свем том нриметили су да је земља нутем била влажна. Та белешка није остала усамљена један благородник Хинаки из исте околине, иотврђује тако исто дч је падала у том часу крвива киша." Оба та пксма тврде да се таква појава ненамти од како је евета Све метеоролошке појаве потресале су лгиво људску имажинацију у ева времена, особито та чудновата крвава киша или вода исиуњена крвљу. Ма да је та нојава врло ретка, инак је налазимо и у старом и у новијим добима. Писци је номињу са сујеверним страхом. и у њој гледаху нвбеени гњев, незадовољетво неба спроћу човечанства и све се живо сташе свима силама да ублажи тај божаиски гњев. Факат о крвавој киши, која је тако ред к и који се сматра као гатка, забележен је и у Француској у ночетку овога века! Велики део вода беше обојен живим црвенилом и многи посматрачи беху «оома забпинути Т"м

чудом. На обалама Средиземног мора све боје беху нотнуно црвене. Дуга и дубока испитивања тога Феномева доказивању да је Факат и истинит, и истраживаху му само узрока. 1836 хч>д, Пајен припиеиваше том обојавању присуство малих људекава. да бранхи (1Нора — Аг^етта 8аНпа. У истом времену Динал тврђаше да то обојавање долази од растињског организма врсте Ро1ососив. Жоли из Тулузе предузе брижљивија испитивањаи 1840 год. доказа да Аг^еппа ностоје црвена тек кад једе Ро1ососив. Многе крвне мрље са те кигое пре несене су у Париз, где су у Академији Наука брижљиво испитивањо и наћено је да та крвава кишица прелази од неких црвених организама који падају еа кишом, онако исто као и жабе, корњаче, камење и тд, и да су и те животињице дошле до облака ветром, буром и другим ваздушним струјама, Ето на такав начин постаје крвава киша." која је тако много зади вила свет.

МИЈАИЛА М. ЧЕБННЦ У КРАЉЕВУ израђује од разног српског

ПРВА БЕОГРАДСКА ПИВНИЦА КОД КОЛАРЦА Препоручујем поштованој пуб лици познато пиво из вајФертове пиваре које је по квалитету куд и камо боље од данашњег пива које се у Београду точи. Тако исто стављам до знања да. се у истој пивници може добати добар ручак са четири јела укАсна и лебом за 1 динар. У исто доба може се добити сваког јутра добар паприкаш са лебом за 30 пара, у свако доба свеже кубасице среном за 20 пара. МСрМСра Нс1Д1 рООНС И ДР^ ГСЗ Такође добра црна и бела вина по 1 динар литар особито доброг старог шилера неготинског даћу ван каФане по 60 пара један литап. С ноштовањем Димитри Т. Иетровић 1—10 угоститељ. ФГАНЦУСКИ Послан! к има на продају два јахаћа коња без нрибора, који су и по боји и но узрасту подједчаки тако, да се могу и за кола употребити. Упитати у кући пуковника Симоновића на марвеној пијаци, где станује секретар Фрац. нославетва, Такође има на продају 30. новем и извеспе кућевне ствари. Упитати у Фрап посланству. 2 2

разноврсне споженике стубове басамаке астале чесме и све друго што у овај

посао спада

41—50

јер ми друштво кућних газда ни грађански кдуб нису му хте.ш дати своје дворане. Први грађанин. Па ни у бањи нису му хтели дати дворану. Други грађакин. Онда његова стоји врло рђаво. Један зан^тли/а. (удругој групи)« Реците дакле, уз кога ћемо сад. Доуги занатли]а. (у истој групи)* Пазите само на гнтамнара Томсена и радите што он ради — ја ћу тако исто ! Билит. ( са мапом исиод назуха гура се кроз светину)- М|>лим господо, пустите ме напред. Ја сам известилац „Народног гласника". Хвала, хвала ! (седне за сто на левој страни)Први раденик. Ко је то ? Друш радиник. Зар га не познајеш ? То је Билинг, што ради код Томсенових новина. (Холстер води гослтођу 1 токмановицу и Нетру кроз врата с десне стране. Валтер и Фредрик иду за њиим). Холстер. Ја мпслим, да ћете овде врло згодно седети; одавде ћеге се моћи лако склонити, ако буде нереда Јованка Зар се ви бојите, да ће бпти нереда? Холстер. Не може се никад знати међу толиким људима — али изволите сам ј сести.

Јованка.

(седнувши). Како је то леио од вас, што сте моме мужу нонудили ову дворану. Холстер. Кад није нико други хтео, онда Петра. (која је такође селч)- Али је требало и одважности за то, госпбдине канетане! ХоАстер. Одважносги — молим вас, какве бн ту одважности требало ? (Хаустад и ТомС''и долазе у исто доба, или с аки за себе, гурају!.и се кроз светину). 1 ОМСеи. (дошавши до Холстер)- «3ар ДОКТОр није дошао ? Холстер. Чека тамо у соби. (Кретање код стражших врата). Хаусгпад. (вилингу). Ево кмета! гледајте! Билинг. Гле збиља ! Кмет се гура вроз светину, ц >здрављд ре.х >м и стане на левој страни код зида. Одмах а тим дође доктор Стокман на десна врата, у црном оделу са белом гераратном. Овде онде таниу по нева рукша, али одча* буду уиирени псикан.ем. Настане тишииа. (утокл1ан. (полугласио)* Но, Јованка, како ти је ? Јовакка. Мени? Врло добро ( мало лакше)* Али молим те, Отоне, само немој бити нагао! Стокман. О, ја се умем савлахати ( гла да на сг.ој сат, поине се на узвишено меет > и поклони ев ), Пошао је већ четврт сата — и ја ћу да ночнем. (извадн екој руконие)Томсен. Ја предлажем, да најпре изаберемо председника.

Стокман. За што? Није нотребно. Пеколицина. ( ВИЧ у) 'Греба, треба. Емет. И ја сам за то, да изаберемо председника. Стокман. Али, Ханше, ја сам сам еазвао овај збор. Кмет.. Распрсва бањскога лекара може изазвати различига ммшлења. Биил>е г хасов ј. (из светнне), Председника^ председника ' Хаустад. К>ко се види, општа је воља да изаберсмо нредседника/

(наставиђе сс)

Вдасаик Мкдкдалли »; плкаАа<»ш-к

рија

V! !Ј' II Р»ГИ I •

4 ј-1

!,г ' Л|', ј 1Н^'