Мале новине

ВРОЈ 242

Београд, Субота. 3. Децеембра 1838

ГОДИНА I.

ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН м т шша пре,гпла,га 0е шаље М едецијднј' а К имиановић Ц^ЕН А ЦЈЈ Д [I Г Ј || О |јЈ |Ј Г Г Б еограду О бидићев в енад Ор. 1 ил годиву 8 дин. ЈјјуГ.' , р I ри В® јјВ®И р ш ®јг р Е®В |р Може ое прешлатити и код свију пошта у Србији на ЗУ есец Г ; ; ; ; ; ; ; ; ; 2 5™: 111 јр* 1 I 1 I Ц1 О ч 1 ! ( В» ЦЕНЕ"огмса иеоечно ... 1 дин. Мали огласи 1.50п. д. ил в 5 пара од нетитпогреда Т Г^Г^ ДН ЕВ НИ ЛИС Т ЗА СВАКОГА ИШШ РЦГИЗЈ1АЗИ и НОСЛЕ ИРАЗИИВАЦ1@ за свако оглашење пдаћа се држ. таксе 20. п. дин. дцг -ВЕЋИ ОГЛАСИ 110 ИОГОДВИ*

1 Моја неирежаљена кћи одноено сестра МИЛЕВА ПФАФОВА УЧИТЕЉИЦА Премину ноћас у 3 сата после тешког боловања у 27 годинн свога живота. Ову п о нае тужну и жалосну вест јав* љамо нашим сродницима и пријатељима ради саучешћа у нашој превеликој туви. Погреб ће бити данас у иетак у 2 сата по подне. Стан: Поп Лукина улица бр- 11., спроћу државне штампарије. 1. Децембра 1888 Београд.

Цаворје

Јавља п ци и свејим приЈатељима да, ће се забава заказана за 3. Децембра држати 5. Децембра. Ко није добио нозивницу а вољан је посетити исту забаву, кека се пријави ма код кога од чланова „Даворја." 3—3 УПРАВА.

СОЛИДНА ЗКЕНСКА. која говори добро Француски и немачки, и зна свирати у клавир, тражи се за кућу где нема деце. Пријавити се уредништву овог листа. 5 — 6

ОЖАЛОШЂЕНИ

Мати: Рахила ПФаФ. Сестре: Зорка малвина и А : брат: Љубомир. зет Јоца.

елија

У ГШВНИЦИсекод Ко* ларца може се добити добар ручак са 4 јела за 1 динар, а свако јутро добар паприкаш са лебом за 30 пара динар. Добра црна и бела вина стара но 1 динар литар, Такође доброг неготин* ског старог шилера ван каФане по 60 пара дни, С поштовањем Дим. Т. Петрови& 5 — 10 угоститеш.

БОГ осуства не могу примати госте о својој слави 6. ов. месеца. 1 — 4 А лекса С. Јовановић.

то. бр. г у v

ДИНАРА дају се одмах под интерес 12 °|о . Интабулација на прво месЈ^вити се уредништву цод 5. " 1—6

V V

ПРЕДЛОГ УСТАВА за КРАЉЕВИНУ СРБИЈУ који је израдио УЖИ УСТАВОТВОРНИ ОДБОР (наставак) ДЕО VIII. Судска власт. Чл. 148. Судови су независни. У изрицању нравде они не стоје ни иод каквом влашћу, но суде и решавају само по закону Никаква државна власт, ни законодавна н« уиравна , не може вршити судске послове, нити опет судови могу вршити законодавну или управну власт. Правда се изриче у име Краља. Чл. 149. Никакав суд ни судско уређење и надлежност не може се усгановити друкчије осим законом. Али никада и ни под којиименом не могу се установити ванредни или преки судови или комисије за суђење. Чл. 150. Установа оороте задржава се. Њезину надлежност одређује закон. Чл. 151. Има три степена судства: Првостепени, Апелациони и Касаципни Суд.

ПОД-ШСТМ

краљица ноћи или ЛОВАЦ МРТВАЦА У ВЕНЕЦИЈИ РОМАН ИЗ ИСТОРИЈЕ НЛЕТАЧКЕ РЕПУБЛИКЕ НЊИГА ШЗОТА

(НАСТАВАК) (158) „Устаните , и будите пријатељ једном прогоњеном створењу, које се зове Краљица Ноћи , не захтевајте ништа више , племенити Лоренцо Пријулије! Ја вам ништа више не могу дати , сем искреног , сестринског нријатељства !" „0 ти, најлепша и најплеменитија жено, на свету! Ко хоће да убије моју љубав, мора убити прво мене!'' „Ја ћу можда у овој борби потребовати вашу снагу, и вашу помоћ, Лоренцо Пријулија, борба ће трајати још дуго," заврши Краљица Ноћи говор , и пружи руку Дуждевом Синовцу. „С Богом! Одр-

жите реч, коју сте ми задали, ]а се надам да ћете учинити тако, јер сте племенити и узвишени /" Фра Ђузено без шума уклони се, попевши се уз степенице. „ Ја ћу те онет видети, Божанска жено! Ја те морам опет видети, па било то ма где, ма и тамо, где ми буде претила највећа опасност !" рече Лоренцо узбуђено. Краљица Ноћи величанствено корачаше кроз дугачак ходник, и на скоро се изгуби у мраку.

XV. Вешала у Сењу. Тежак, пун бола осећај беше у души старог Адмирала, кад су Ускоци водили њега и Имару у Сењ, — он је мислио на своју кћер, Едиту Амалфијеву, која као каква сиротица, и прогоњена лута од немила до недрага; докле се злочинац наслађева у срећи и богатству. Стари граФ МираФИЈоре није се плашио за свој живот, није се плашио ни оних мука, које очекују њега и одважну Имару — он је само мислио на Едиту, он је

само ње ради чезнуо да оде у Венецију, само ње ради, желео је да оде у милу Лагунску варош, и то пре, но што би га снашла смрт. Он је знао да Едкта није нашла ни његов тестаменат, кога је оставио на наличју своје слике. Сад је требало да он сам оде у Венецију, и да јој поврати сва она права, која јој је преотео злочинац Инго Фоскарије. И последња нада старчева сад је исчезла, пошто су и њему и Имари Ускоци нрепречили бегстви. Он је знао да они више нема помоћи за њих, да више никад неће видети своје мило отачаство, а он своју љубљену кћер. БЕ»ему и Имари претстојала је ужасна смрт, а Бикок је еигурно имао са њима особиту намеру, пошто их није још цутем убио и однео само њихове главе у Сењ, као што је то обично чинио са осталим робовима, које је ухватио у бегству. Имара је ишла достојанствено. Она се није обазирала на погсмех и гацне речи Бикокове, ко.је је изговарао у љутини. Ње се није то тицало ништа. Покушај, да се стрмоглави у какву провалију, није јој испао за руком. Сад се предала судбини,