Мале новине
добар младић .
а ргороз, морам Готлиб, жена коњичког капетана Кар-
му у скоро иисати, да ми ношаље сто рубаљк, што ми је дужан . . . Лишин скочи. „Деста већ ниткове", викну му .т.утито. „Доста сте о Лишину нричали, и ја сам ћутао; а.ш ако се усудите још тврдити, да вам и новада дугујем ..." — Ви?" — "Јест, ја сам Лишин . . Поражени невач искочи из влака на нрвој сганици, и када више не изађе пред очи своме жјатељу." *Ењиговођа крадљнвац. Иблаји и| син, трговци у Маргаретеиу, оназили | су, да им се већ од дужег времена чине криђе у еснану, Пре неколико дана дочнаду, да то чини њихов књигонођа Јован, који је већ одавно код ~њих и крао што дохвати. Књиговођа се држао толко сигуран, да је читав магацин-с подрумом нанунио нокрађенш еспапом свога госнодара. Узео Зе засебан счан под кирију и платио га у напред. Мислио је, да пошто по више еспапа накраде, да отвори сам радњу као трговац. Трговци веле, да им је учињено штете крађом више од ЈЛ000 динара. *Нов музеум. — Опште аусријско анотекарсно друштво ради, да устајјови историјско-Фармацијски музеум Разаслата је свима апотекарима молба, да притеку у номоћ овој установи, давајући музеуму нотребне нредмете. Нестала калуђерица Од прилике ире десет дана нестало је како теПГеграФишу из Трста из тамошњег манастира Потрдам де Сион једне младе калуђерице, Енглескиње по имену Јевгеније Сењон. Пошто се смрт калу,.,-^-еричина под необичним околностима ј ! есила, нредузето је тражење леша, 1ађен леш показивао је да је калуица умрла хлорним отровом узротога непознати су. Изложба леиотица у ВаршавиКиг-^егјКагаа: Јавља да нСкч господин, ,ј је целој Варшави познат својом ;ентричношћу, намислиоједа уде;он !,-урс лепотица, дајући за ту 3000 рубаља, и делећи их овако: 1000 р. на расходе око конкурса, а 2000 р. на три награде: 900, 700 и 400 за награду лепотицама, Он се јт ® о брине за ту ствар. Он је већ иредао дотичну молбу власги и ако му се одобри, онда ће у најкраћем р»ку бити објављени услови конкурса. ,_ ј .Лстинити сан. — Баба кнеза Биз\ ка, гпспођа Шарлота Христина ш
ла Александра Бизиарка, видела је, једне ноћи год. 1767, свог седмонедељног синчића у сну мртва. Саи беше тако жив и /жасан, да се врло обрадовала, кад ее пробудила, што у истини није. Госиођа Бизмаркова, спаваше заједно с дојиљом и дететом у једној соби Њен муж имао је обичај, да је свако јутро ту поздрави. Кад је ушао тог јутра, његова жена тек што се беше иробудила — иснрича му престрављепа мати свој сан а у једно и радосг, што је то само сан и замоли свог мужа, да јој донесе дете. Али какав ужасан страх спопаде оца, кад је видео дете одиста мртво! Дојиља је дете метнула, место у његову колевку поред себе и тако га у спавању удавила. Побегли варалнца. Пре неколико дана дође у Беч један млад човек на Фијакеру и одседне у једном од најбољих хотела, и ту се упише у књигу као трговац из ФранкФурта. Још истог дана дозове тај гост себи госгионичара и затражи, да му овај узајми једно 50 Фор. ношто он има само хиљадарке банке и нема их кад мењати а њему је тако нагло потребно. Пошто је добио тражсни новац он се више није на враћао. Али но оставављеним личном онису буде мало за тим ухваћен и предат полицији. У тренутку кад је доведен на саслушање завара свима очи и побегне. И тако се још није нашао. Куповање плежства. Ових дана иитериелисао је посланик на угарском сабору Јосиф Мадарас, министар у нутрашњих дела барона Орци-а и питао га : да лије истина, да је велики жупан темишвирски Ормош питао министра, да ли може од неког Флигера иримити за агитацију при избору посланика за послачика за белоцрквенски срез 8000 Форината, и да ли би Министар за ту суму новаца могао Флигеру израдити да добије угарско племство. Министар је одговорио на ту интернелацију и разуме се казао да то није истина. — Нродао свој нос. У једној сегединској гостионици састадоше се неки дан тројица трговачких нутника иа кад су се нахвалисали један дру гом, запитаће се шта који ради ? На велико изненађење двојице реће трећи да он путује и тражи људских носе ва на продају и да је готов одмах иазарити „носурину" својег комшије, који бејаше права наказа. Нос се
нредаје после смрти продавачеве, а свота за њ исплати се одмах, чим се пазари. — Колико ће те дати за њ? — „Док видим у ценовнику", рече путник. Измери нос и пошто се мало промисли рече да вреди до сто фсрината; а међу тим се обвезаше оба уговорача, ко прекрши иогодбу да плати десет боца шамиања. Продавач пристаде ако му се за живота не ће нос одузети. — „Добро сутра рано добићете новце". — У том се агент носова обрати иослужитељу и нешто му иришапта. За мало ето послужитеља с усијаним жигом, које купац узе и свећано приђе продавцу. „Шта-а-а ће-те ви ? — Ја сваки нос, који купим, жигошем жигом моје Фирме, да се роба при примању позна Иа то ћу и сад да учиним !" — Уз гласно смејање друштва мораде продавач платити десет боца шамиања , што је иокварио пазар. Фраиц Велнки и Нољкиња. — Једног дана кад се Фридрих Велики хтеде попети у кола и отићи у Бреславу пристуни му један жена из Лајбуша 110 имену Шлензокн и упита га чисто пољским језиком. „Говорте не мачки" рече јој краљ, „тај неразумљив језик ђаво ће разумети!" Жена му је разлагала своју жељу што је боље могл , т. ј. да јој нусти сина из војске јер је нашао добру прилику да се ожени. Али се никако нису могли разумети А кад краљ рече, да он незна пољски, одговори му жена смело. „Кад хоћете да будете наш краљ, мораие знати пољски, да би вас ваши поданици разумели." — Е. чујте, рече јој краљ мирно — кад сам ја учио говорити, ви још нисте били моји поданици. Збогом!" Дошавши у Бреславу састане се краљ с чувеним ректором универзитетским, и поред осталог, унита га, да ли он може још иољски научити, на што му ректор одговори у кратко: „Краљеви нису подобни, да учс пољски, кад и свој језик незнају тачно." Фридрих иађе ее увређен тиме, пошто и сам рђаво говораше и писаше немачки с тога отпусти ректора, речима: „Чујте, ви сте врло научен човек, али и велики грубијан!" За тим распита шта је хтела Шљкиња и отпусти јој сина. Ова се тиме тако обрадује, да му је из захвалности иослала по својој кћери пуну врећу мушмула. Насађен. — Један Француз путоваше једном с некчм Шкабама из
Марсел>а у источну Иншју. Пошто се површко с њима упзна >, реши се једног вечера, да са њимазаједно поседи после веч> р>з Тако се при чаши вина и угр ју и Француз се изјасни да он ича врло рђаву навику, да увек при чаши нина говори рђаво о „Пруској", па да му се не узима то у рачун и д* му опросте ако би му се тако што измакло у овој ирилици. — Чудновато насиеја се један Шваба, — али већина људи имају, нри вину, таку погреш«у. Мене нпр. чим ми вино уђе у глаку, снадне нека свирена навика, д све што се деси, трпам на гомилу м сваког убијам, који рекне што ир зр чво о мојој отаџбини. С тога и ја ^олим да ми друиггво опрости, ако се тако што деси. — Француза (цједном прође његова „зла навика", и поста отад најучтивији човек нч св "гу.
ОГЛАСИ ТРГОБИНА М. Алексе Петровића у Београду, нотребује шегрта са села или Иаланке који може одмах ступити. (у. ч. с.) 1 —3
СВАКОМЕ ЕА ЗНАЊЕМојој жени Неркн нека оико од даиас на моје име нигата не верује, јер му илатити нећу пошто моја ж» Ј на Перка од мене одвојено живи. 2. Новем. 1888. год. у Обреновцу. Милан ТодоровиИ 1—3 механџија. АК УЧИТЕЉСКЕ ШКОЛЕ даје кондиције ђацима основних школа и нижих разреда гимназија и реалака. Радо би давао за храну и квартир. За адресу о ратити се уредништву овога листа. 1—3 ~ РАД1ЗС 0ПШТИНС1Ш ДИМНИЧАР за варош Београд налази се код „Меповале" преко од Коларца у улици „Два јаблана" бр. 33. 2—10
% I 4
| КРАЉИЦА НОЋИ
I
или ЛОВАЦ МРТВАЦА У ВЕНЕЦИЈИ РОМАН ИЗ ИСТОРИЈЕ ШЛЕТАЧНЕ РЕП7ВЛИКЕ КЊИГА ШЕСТА
V
(НАСТАВАК I
(160)
Дапонт гледаше пред-а-се мрачним помедом „Хм, кад бих могао веровати Дужду," Јвче он, „овда би могли на други начин да оборимо и уништнмо Брабентинија ! Ма'ли бисмо га оитужити за издајство ! „Не треба веровати тој маторој лиси;н, томе Пријулију/" оиомене Инго Да[онта. ,,Би ми хтедосте да нричате о дога-
ђају у крчми, граФе МираФијоре, зато сам и дошао овамо," одговори му Дапонт. „Да, да, ја ћу вам дати у руке добро оружије , за тешку оитужбу," настави Инго лагано. ,,Тако ми Бога, ако ме не варају све околности, Брабантино је у тајној вези са Сињором у црном покривалу; са оном, коју називају Краљицом Ноћи, а чије име и породицу не зна нико !" ,,Ви рекосте да је он загатићава!" ,,То, што вам изгледа да је невероватно, догодило се у крчми, где се и сада налази Краљица Ноћи !" ,,Па онда, ћемо је лако наћи , кад је
тамо
,,То није тако лако, као што ви мислите, мој племенити Дапонте ! И Ја сам хтео да је ухватим, ја сам је видео само је још требало да нружим руку и да је ухватим — кад ми Брабантино пре сече нут!" ,,Он је узео у заштиту? Та то је већ важан основ за оптужбу!" рече Дапонт. „Може бити да му је занела намет, а
ко зна, може бити ди ^ма какве чини! И ја сам био сам као смрзнут, кад сам видио овај невероватак нтађај !' настави Инго. „Брабангино ј* спранио тајанствену Сињору, у место да | ■] зд< Ј ре покривало, и да је ухвати! И га Сињора, са особитим даром, и неком невидовном силом, која ми је једном већ ум 1«ла, употребила је ту нрилику, и ш стаде је у мраку, који беше у ходпику/" „А што нисте посели крчм^, * раФе МираФијоре?" ,,Било је подпуно ! Послужит е стајао пред улазак у крчму, а то < ше једини излазак! Калуђер Ђуз по. и ј >, тражили смо Крал^ицу Ноћи но свој рчми — али нам тражење беше узалудн !" ,.Ње је дакле нестало?" ,,Дал на врло непојимљив начин!" ,,А Брабантино је узео у заштиту то ми је још непојимљивије/" рече Дапонт. ,,Али ииак довољан основ за оптужбу! Но ја мислим, да се не тр< ба упугаћати у оваке несигурне ствари. Данонте! Брабангинова јг моћ велика / На Дужда не треба никако да ричунамо / Најбоље ће