Мале новине

ШЕКСПИР 51.111 БАКОН? студија ЈАРОСЛАВА ВРХЛИЦКОГ. (ваставак). Ради доказа наводи снисатељ историјска сувремена Факта, сувремене новине и списе, на, најпосле, и саме драме, о којима је овде распра. Исти на, ми не можемо, због краткоће нашег чланка, исцриети све појединости пишчеве, али ћемо само обратити иажљу на два главна одсека његових докача, а та су: да глумаи Вилијам бћакзреге није могао бити твораца ■бћакеареаготу драма, а да је Франдис Бакон (раеиДопут Зћакевроаге) је.дини писац не само драма него и пе•еама које се принисују Ућакезреуге-у ,даље да је иисац неких поаоришннх комада (Тамерлан, др. Фауст). * * * Треба разбирати, шта знамо поуздана о животу Вилијама Зћакзреге-а. Ту су ова Факта: Вилијам Зћеквреге био је крштен 26 марта 1564 г. у варошици ШтрасФорду; ту, ношто је добио допуштење од епископа ворцестерског ожени се Аном Отвејовом 28 новембра 1582 год. која му роди кћер Сутану, која је била крштена 26 марта 1583 год. У тој истој цркви буду крштени његови близнаци Хамнет иЈудита 2 Фебруар 1585 год. од којих Хамлет год. 1596 умре месеца Августа. Зћаквреге напусти (незна се кад) своју породицу, живео је дуго време у ЈГондону и не зна ее лзвесно кад је ступио у поаоришно друштво свог земљака Бурбога. На божићне празнике год. 1543. био је Оез сумње још члан овог друштва. Кад је позориште оставио, такође је непознато зна се само, да је год. 15У7 био већ богат човек, да је ку н&о највеће добро родне вароши, названо Ново Место, за 60 Фуната штер. и судио се са евојим суседима због незнатних новчаних сума. Марта 10 год, 1613, куиио је од свирача Хенриха Валкера добро у БлакФијерсу за 140 ливара. По завештању које је његов адвокат Францис Колине концентовао у јануару 1116, наследи номенуто добро његова кћи Сутана. Пошто је био свладан насгупном грозницом, потписаоје завештање на три места само знаковима, 25 марта 1616. У завештању говори о свему, о својим добрима, покућанству, па чак и о креветима, али нигде ништа ве говори о драмама, штампаним и нештампаним. С тога се може су-

дити да није имао ни ирава ни воље,, су ту пропале при силним персијским да о том говори. Умро је 23 Априла | пајездлма у 7 веку. 1616 год. ! _ Од тог бћакарега није остао ни је-

дин }едини рукопис, просто нншта, сем иет писама, к<»је је он својом руком написао, а које је гро® Вицгум све репродуковао. Судећи по различним цртама рукописним, види се, да је та писма нанисала рука, тешка, не навикнута, и то ондашњим неупотребљивим Фактурним словима (Масд 1еШгз). Име је свуд подјелнако написано т. ј. свуда је Зћаквреге без е иза к и без а иза е. Даље, нотврђено је, да његова кћи Јудита, у својој 27-ој години, н.^је умела ни читати ни писати и да сам бћмкзреге није никад имао ни ј^дне ШЈамаане кшиге. Н>егов потпие у једном егземплару енглеског превода Моп^ах^п — ових дела признат је као важан.

СМЕСИЦЕ Јудејеке светиње. — Познато је, да је Тит Весиазијан, освојивши Је русалим, разорио и иопалио народне светиње у њему. Све иропаде, само драгоцене ствари и посуђе, сачуваше | победиоци од пламена, јер је њима| треб..ле. У сјајном триј умФу, улаз.ћи у Рим цар Васиааијан и његов син Тит по свршегку рата, донеше себом и те п трабљене свегиње јерусалимског храма. Како вели јудејски иисац Јосиф , они су донели један златан сто, златан седмокраки свећњак и закон јудејски. Скоро четири стотине година осташе ове светиње не дирнуте у Риму. Али год. 455 оевоји Рим нобедоносни вандалски краљ Гензерик. Четрнест дана нљачкали су Вандали Рим и однели собом у Африку многобројне скупоцене ствари светињске, а међ њима и поменуте ј ииолије из јерусалимског храма. Ве-! лизар, храбри војсковођа грчког цара Јустинијана I, учини крај моћном царству вандалском, разбив их ублт-1 ки код Буле год. 533. Он нађе у њиховој ирестоници Картађини неизмеран пљен међу њима и јудејске счете I сгвари. Њих Велизар у тријумФу иренесе у Константинопољ и поклони их цару, који их опет поклони хриш ћанској цркви у Јерусалиму. Отада ј им се не зна више траг. М^сли се, да I

Свађа око међе. — У старој Сакеонији, т. ј. у данашњој северној ВестФалији и у Хавоверу пролазила је пређе граница између Гау и Марка по сред једне куће. То је могло у старо време имати своје пракгичне користи, али ио данашњој модерној државној организацији то не може бити, услед чега се рађају грозне свађе и отимања. Тако се што десило још у ночетку нашег столећа, када се завади оснабрички управник с минстерским због једне сироте девојке, кеја је остала без оца и мајке, и ради Т"га обојина су повели своје људе, и дошли на место, где је требало решити, коме ћедевојка припасти. Ну то јетешко било учинити, јер је погранична пруга ишла кроз сред куће девојчииих родитеља. Ради тога позваше и комисију да то извиди. На нослетку ствар се реши, једва ио огњишту, т. ј. на чијој се страни прво ватра наложила у тој кући. Истина да је међа ишла и преко огњишта, али је била удаљена само за два цола од месга, где се баш ватра ложила. Тако је девојкана послетку потпала нод заштиту и власт олденбуршког управника, јер је на његовом земљишту ватра у тој кући горела.

ШАЛА. Готово никала. „Децо ви изгледате тако бледи, зацело често болујете? „Да, болујемо врло често али готово никад не умиремо. * Е, онда. . . .Мица „Ах мамице, да је она јабука, коју је Ева понудила Адаму, била црвљива, онда је зацвло не би Адам ноје.>, и ми бисмо сви били још у р»ју. и

ПША1

*

Кукуруз. брашчо

_

11

482 Јечам . .

б!—

п

Коре брезове .

| ''

Шишарке . . .

)'

Меда ....

1040 Креча . . . ,

3.20

12070 Сена. . . .

4.50

)»

— Сламе ....

>)

3323 Лоја тоиљеног .

70.—

п

— Јабука ....

—• г __

1)

Сланине .

))

— Сира . - . . .

>'

4312 Свиња .

8о!--

))

— Лука црна . . .

V

— Лука бела . .

— в

)>

— Ариаџика . .

))

— Кромиира

»Ј

Лоја нетопљеног.

)'

Масла . .

РАЗВА ПИКА

мт.

6100 Вина црна. . .

30.-

п

650 „ бела

20,-

Г)

Комовице.

—-—

п

750 Ракије меке.

30,-

п

„ љуте. . .

—•_

V

Шпиритуса . ,

—•_

ЦЕНЕ СТОКЕ

1 пар Волона тешки к 1 п в п 1 Т1 V п ! пар Крава тешки

» п п „ Свиње мрша. до „ ЦЕНЕ КОЖАМА 1 пар кожа овчи .... 1 , , Јагњећи нови . 1 „ „ Јарећи . . .

0ДГ0В0РИ АДМИНИСТРАЦИЈА. г. Р. С. Ниш. — Ви дугујете до конца године 4 динара.

кил

БЕОГРАДСКА Београд, 8 Децембар 1417 Жита .... 10 35 — С','вих шљива . —.Брашно (леб. нес Брашно фино . —•Браш. леб. сејано —. —

књижевни оглас Штампа се и биће готова до Нове Године II. књша: листитш

заз

1222 Кукуруза.

7.75

КЊИЖЕВНОСТИ

од

ПроФ. Свет. Ииколајевића Са овом садржином: Бајрон, Монтеокија, Цезар и Брут (из Шекспира) Продајна цена биће 1 динар.

К Р А Љ И Ц А Н 0 Б И

или

ЛОВАЦ МРТВАЦА У ВКНЕЦИЈИ РОМАН ИЗ ИСТОРИЈЕ ЖЛЕТАЧНЕ РЕП7ВЛИНЕ КБИГА ШЕОТА •НАОТАВАК ) (163) Пустињак сад д >ђе до друге, омање нећине, која беше на десну страну, а сва обрасла шибљем и маховином. У овој иећини не бегае раштркаво камење. Он раскрчи пут кроз шибље, и виде да је ова пећина млого ужа од оне прве. Она изгледаше као какав узан кланац, који је био налик на онај кланац, што је водио капији у стенама. Само што овај кланац не беше онако раван, него стрменит, а и због испречених стена, једва се је могло нролазити њиме. Алијестарац савлађивао све препоне, и ишао све даље и даље. Он је силазио све дубље. Старац се доиста много напрезао, и сад га наааде велики умор. Он је морао да седне те да се мнло одмори.

Пошто се мало одморио, он устаде, и стајаше неко време пред једним мрачним уласком. Стене, ко.је су до сада, с једне и друге стране, биле високо уздигнуте, изгледаху као да овде почињу да се састављају. Овде беше еад један узан ходник, који је водио у трећу пећину. Пећина ! Старац радосно климаше главом. Пред њиме беше доиста она пећина, која му је показаоа у сну. Њему се учини као да опет слуша речи : „Слободно уђи у њу! Ту веК мораш иИи иузебки, и тако иди све донде, док не оаазпш излаз из ње — кад дођеш до излаза, онда си изашао на обалу Сењску, и то с иротивне стране. а не тамо, где је иристаниште, и где се налази У скочка стража /" Сад се дакле све решава! Пустињик уђе пузећки у нећину. Унутра беше велики мрак, једва је могао да разпозна место где је. Али ту га савлада такав умор, да му није могао да противставе. Као полуовесвешћен, извали се на маховину, која беше нред њим, и тврдо засна. Он је дуго, и тврдо снавао. Кад се је пробудио, није могао одмах да се сети где је, није могао да себи разјасни шта

је било са њиме; а није знао ни колико је спавао, јер бегае у неком бунилу. После кратког времена, поче се опомињати пгга је било, он брзо устаде. Сад је мислио на несретне бегунце у Сењу. Кад је погледао око себе, он виде, да је у једној мрачној пећини. Лагано и пажљиво ноче да пузи. Пећина бегае уска и искривудана; по где кад бегае тако узана, да се пустињик једва нровлачио кроз њу. Али он је игаао одважно наиред. После кратког времена пређе он преко једног великог камена. Више њега беше толики отвор, да се једва човек могао провући и то тако, да ноцепа одело. Кад се је провукао и овуда, опази пред собом неку врло слабу светлост. Пе^ина беше и овде са свим узана тако, да је пустињик једва могао да се провлачи. За тим онази иред собом излазак, који је био обрастао разним шибљем и маховином. Бледа, слаба светлост, која је нроди рала кроз овај излазак, показивала му је да је на нољу било вече. Ова бледасветлост обрадова га, јер је сад био сигуран да је нагаао онај пут, који му је обеле-