Мале новине
-7
времену, кад ки|е било новина, нитј: јавних читаоница и т. д. Вилијам Зћакзреге. који је једва две године седео у сеоским школама, како 'е могуће, да он има толику множи> у иозитивног знаља, јер је знао старе и нове језике, нравништво и медицину, дворске обичаје, тон благородног све/ та, државне тајне и тако дубок, у оно време тако необичан назор. философски о свету ? Сталеж, из којег је произашао, друштво са којим је у дотицају етајао, били су тада далеко искључени из образованог света Једном речју, потпуно важи она изрека, А а је био ђеније. Али и ђеније мора учити и радити јер се и самоуди у појезији, као што јеБурне, или у философији , као што је Јаков Чех, опет јако разликују Формом и садржином од универзалности, дубљнне и иолета оних дела, која се приписују Зћакзреге-у. Писац драма, ради којих се овде води препирка, имао је дакле већег знања, исгине и уметности од свију уметника и ногијега доба, јер је знао за истине, које су познате -синовима тек новијега доба. Тако нпр. др. Нагуеу биоје први, који је год. 1619. нанисао а год. 1628. предао штампом јавносги, аравила о току крви. Шексиирова пак ни једна драма није постала после год. 1613 али ипакЈналазимо уњеговим драмама седамдесет и осам места, из којих се види да је нисац знао та правила у прсте, дакле много пре осталих. Јасаи ће бити доказ, ако наведемо овде нрви стих из првог чина Еоријолана, који почиње речима: „У веп(1 И Шгои^ћ Ље гхуегв оГ уоиг ћоо(1 а . Њутн, рођен тек 1642., слави сс као проналазач гравитацијоних закона. Он није морао изучавати над јабуке с дрвета, већ је могао само прочитати другу појаву четиртог чина из Троала и Кресиде, драме, која је већ Ј ?606 год. штамнана, где се јасно говори, 0 центру земље, која све себи иривлачи. Даље не може се ни мислити, да *би веобразован глумац, који је иобегао из "^атскзћћп-а у Лондон, могао имати толико знања у енглеском језику и толико класичког образовања да, одмах по свом иовратку, напише Формално савршене несме „ Венеру и Адонис " или „ Отмицу Ј1укреције а ,нротив чега сведочи и потнис пишчев бракезреаге а не бћакзреге, потпис, којим се, као што је доказано, глумац свагда потписивао. Против тога сведоче и оскудни гласови сувременика. Отаепе, Мегез 5
Јопбои 1"озоре само о бћакезреаге-у (песнику) а никад о 8ћакареге-у (глумцу). А то све показује, да су бћакезреаге и бћакзреге били два са свим раздична лица од којих је други био суров глумац а први псеудоним државника и ФилосоФа Франциса Бакона. * * *
Мисао, да је нисац драма, до сад Шекспиру приписиваних, био Франц јс Бакон, изнео је Вицтум де БопеИу. Потребно је, да из ближе разгледамо аргументацију тог даровитог и особито вредног испитача. Дело БопеПуов:ј (Тће §геа<; Сгпр{одгаш, Ргапс1з Басоп'з с1рћег јп Ље 80 са11е«3. Зћакез реаге, Р1аув 2. уо 1. Бопскт ^888.) има три одељка. У првом, у споразуму са Но1те8-ом, говори о, нама већ познатом. негативном доказу, да глумац Зћакзреге није могао бити писац оних дела, а у даљим одељцима изводи позитивни доказ, да је Францис Бакон имао сва својства, која су потребна за писање оних дела, т. ј. досетљивост духа и ђенијалност, даље дубину осећања, изображења и уметничку Форму. (Наставиће се).
СМЕСИЦЕ Срца Вителсбаховића. — Приликом нреноса срца несрећног краља ЛудвикаП баварског у Алтетинг, биће занимљиво за наше читаоце, да чују, да се у тамошњој стародревној капели ноалжу срца врло многих кнежева и кнегиња из куће Вителсбаховића. Срца се чувају у сребрним судовима намештеним у издубљења од зидова канеле. До сад су у капели смештена срца ових кнежева и кнегиња: 1) кнегиње Јелисавете , прве жене кнеза Максимилијана I. умро п. Јан. 1635; 2) Кнеза Макс. I. умро 4 Окт. 1651. Поред његовог срца почива и срце чувеног његовог војсковође, Тилија, умро 30. Апр. 1632. Овога је тело најпре лежало у језуитској гробници у Инголштату, али се доцније сахрани, у Алтетингу у гробницу, казваној по његовом имену. 3). Срце Карла VII, умро 30 Јан. 1745; 4). Н>егове жене Марије Амалије, умрла 11. Дец. 1756: 5). Кнеза Максим. ЈосиФа III. звани „Многољубљени", син Карла VII умро 30 Дец 1777; 6). Кпеза Карла
Теодора, умро 17 Фебр. 1799: 7.) Краља Максим. I. умро 13 Окт. 1825: 8). Краља Максим. II. умро 10, Марта 1867, и 9) Краља Лудвика I, умро 29 Фебр. 1848 год. * Араисви коњи. — Модерни Арабљани имају три врсте коња, атербе, кадише и колано. Обе нрве врсте су коњи обичии раднички, али колани су чисте крви и цроизлазе, по нредању народном, од бедевије прококове. Прича се, да је Мухамед био једном бој, који је три дана трајао. За све то време, ратници нису силазили са својих бедевија, којн дакле нису ништа ни јеле ни пиле за све то време. Најносле трећег дана дођунаједну реку и нрорск зановеди, да се коњи одјашу и пусте на слободу. Од силне жеђи, нотрчаше оне одмах на реку, али их, још не беху ни стигле на реку нозва их натраг убојни знак нророков Само пет њих, од 10.000. цослушаше и врати-. ше се и не окусивши воде. Те кобиле благослови пророк и оцрни им капке очње угљеном откуда се и зоау колани, што значи оцрнени. Њих су отада јахали само пророк и његови последовачи Алија Омар, Абу Бекр и Јасан и од њих произађоше племенити арабијски, сојеви |— Особита тешкоћа у набавци тих коња, јесте та, што сами ти пустињски синови нлаћају често до 4000 марака, само да туђинци не купе њихове коње.
Ј5 V 1ИТ. п п г п
59 Сира • - . . N > 50 1631 Си ■ н> | ... I. 209 Лука цриа ... 75— Лука бела . . 205 Арпаџика . . . 16.25 2552 Кромиира . 9.50 Лоја нетопљеног. —.398 Масти .... Ш.50 РАЗНА ПИЋА — Вина црна. — „ бела — Комовицб. 4400 Ракије меке. . 27. љуте
БЕ0ГРАДСКА Београд, 9 Децембар
кил Г) Г) ј> »ј X У) п Г) 11 У) У) •п г У)
22240 10438
3387 1527
12560 2750 439 624
Жита .... Сувих шљива Брашио (леб. нес Брашно фино . Браш. леб. сејано Кукуруза. . . . Кукуруз. брашно Јечам . . . Коре брезове . Шишарке . . . Меда Креча . . . , Сена Сламе .... Лоја тоиљеног Јабука .... Крушака Сланине ....
10.65 20.50
8.25
4.50 2.50 19.14.50 ОГЛАСИ
СРПСКИ КОМИЧАР Приређује ванредеу преставу у част отварања Велике Народне Скупштине са новим комадима. Данас у Недељу 11. дедембра 1888. у каФани дивној и новој
II
гг
1
ЦЕНА: 60 н. д. 8 сати у вече.
Почетак у 1,1
Г. Димитрију Крстићу кж&еџији. Од давас вам одказујем каФану в»шу, да можете издати коме хоћете. 9. Децембра Београд. С иасоје Бајовић
2—3
каФеџија.
знлал 0ПШТИНСК1? ДИМНИЧАР за варош Београд налази се код „Мецовалјие" преко од Коларца иу улици „Два Јаблана" бр 33.
К Р А Љ и Ц А В (3 Ћ И или ЛОВАЦ МРТВАЦА У ВЕККЦКЈИ РОЖАН ИЗ ИОТОРИЈЕ МЛВТАЧКЕ РБПУВЛИКЕ КЊИГА ШЗОТА ■*• •*■ (наставак I |163) Они су имали обичај да своје жртве натакну на колац, и тако их оставе по неколико дана, да помру у највећим мукама. Неизвесност мучила је старог пустињика. Он је ишао даље. Нико га не заустави, не нађе никакву препреку. Он је метнуо на коцку свој живот. Није се плашио ничега. Мисао, да ће иомоћи несретним бегунцима, давала му је храбрости.—
I. Замка „Јеронимо! Јеронимо!" повиче СтеФана рибарима који су хтели са својом гондолом да се удале од обалских степеница код иијацете. „Амадео !" „Шта хоће та будала ?" рече љу<ито Јеронимо. „Вратите се натраг ! Биће посла ! Ја ћу вам саопштити нешто врло важно !" викаше Стефана. „Да ли да се врзтимо натраг ? упита Амадео. „Ходите брзо овамо! Шта се затежете ? Шта чекате ?" Рибари се поврате натраг. „И то ће бити опет каква тричава посла!" рече Јеронимо кад је гондола пристала уз обалске степенице. СтеФана је изгледала тако, као да заиста има неко важно саопштење- Она им непрестано махаше руком. „Изгледа ми као да нисте вољни, да
засдужите новаца, јер видим да се усте" жете," р( че СтеФана набусито. „Ходите горе, би!п' посла а и добра награда!" „То ће бити опег нешто онако без вредности! рече Амадео. „Ви ћете се зачудити кад вам приповедам !" Рибари се успну уз степеиице и приђу СтеФани. „Имам један налог!" рече Стефана лагано рибарима , „ један важан налог! А пошто ја желим да и ви заслужите коју мангуру, то сам вас и позвала овамо! Ја сам могла и другима да поверим овај налог, јер где се може заслужити добар новац, ту грчи сваки!" „Па шта је дакле?" упита Амадео. „Мени је нкређено да се нађем око девет часова у вече пред палатом Прокуратора, и да са собом доведем тамо два поуздана човека! Овај налог саопштио ми је један служитељ !" „Служитељ? А какав је то служитељ?" упита Јеронимо. „Ја сам била толико пажљива, да сам се известила и о томе! Он ми није хтео да каже ко га је послао са тим налогом!