Мале новине

нереда, Коста Трајковић пиљар за прекупљчвање домаћих производа пре времена, Јопанче Димитријевић обављач проститутске радње због подвођења. * Нађепо. На друму Крагујевачком нађен је један бео женски иодован мидер. На Цветном тргу нађен је један кључ са ланцем од сахата. Обе ове ствари палазе се при кварту врачарском. ПРОСВЕТА

БЕЛЕШКЕ КЊИЖЕВНЕ И УМЕТНИЧКЕ Цаши дааи. Нод овим именом почео је ј Београду издазати ред дела одабраних, која, ће као што се но насло ву види, довосити поглавито узрочне Факторе нашег друштвеног напретка и назатка као и болест садашњег нашег занатлијског света, и начин, како да се занатлијски свет и њег. в рукотвор подигне на ступањ модерног савршенетва. Као шго се види веома је тсшка и критична задаћа, али и врло похвална и добро дошло њено извршење. Само ћемо се радовати, ако то неколико критичних погледа и поука, буде иашем занатлијском свету онаКо објашњено и цротумачено, као што треба да је. У тим делима износиће се чланци и расправе веома популарних и стручних зналица номенутог нитања о побољшању нашег занатли)ског света Дело дело изнеће две књиге у свакој по неколико свезака, а њихово издавање предузео је натриотичн г. Аћимовић књижар. Прва свеска прве књиге Јвећ је изашла са садржином Ђ неколико речи о нашем положају* од г. А. Филиповића, поред обичног предговора 0 томе гледаћемо, да у којем од идућих бројева, донесемо суштину и важину, ако је у опште буде имало. Свеске су врло јевтине и лако се могу набавити, што треба сваки да учини ако жели себи и друштву бољег напретка, а нарочито треба занатлијски свет.

ШЕКСИИР или БАКОН? студија ЈАРООДАВА ВРХЛИЦКОГ. (наставак). БопеНу нв да рећи, да су Шекснир и Бакон били два велика духа, сваки у другом нравцу. Н»ј<', могуће, вели он, да се они, живећи у исто време и у истом месту, не заппле и не сноје код т-оликесугласноети тчхових мисли. Знамо, да Бакон у својим сниеима и нисмима нигдене спомиње Шекенира, а зарје томогуће, даон, којиеетолико наслађивао позоришнич преставама, није знао за драмског песн-ша, такве снаге и дубиче мисли, као што је Шекспир особито. кад је онај живео у најбгижем суседству с шиме ? Глумци, из чије је средине смишљени Шекспир изашао, били су тада људи необразовани и жнвели су на тако ниском стунњу, као људи најнижег сталежа, па како је могуће, да у делима таког једног глумца влада онај аристократски благородни тон и они о(5ичаји, који су тада били у највишем доуштву, у к>јем такве нарије нису имале ни риступа? Како би могао глумац узети начела Мармолова (који је био пбрдзованији од смишљеног Шекспира), откуд би узео оно фило софско зиаљ« које надмаша границе ума оног доба : религиоз >а слога и љубав к човечанетву ? У носледњим одељцима другог дела прикупл а БопеНу мотиве , за птто је Барон доиуштао, да се све његове нозоришне игре и песме штамаају и престављају под туђчм именом. На првом месту је пОлитички пол< жај Баконов и његов значај код двора, који је тада грдио и нрезирао не само глг/мство него и писце таквих нозоришиих игара. Да се знало у оно време, да је Бакон писац оних позоришних дела, за цело би га сматрали као личност са свим неподобну, и немогућну за државника. Под заштитом псеудонима могао је радити што је хтео, што иначе не би олако прошло члану нарламента а доцнијем канцелару. Бакон желећи. да преставља народу историјека позоришна дела, морво је имаги застунника, јер му двор није допуштао аноним ни псеудоном. А тај заступник његов био је глумац бћакзреге. У трећем делу своје књиге, који нас највише уверава, наводи БопеПу читав низоваких и приближних места, које изволи из списа Вакона и Шекспира. Тих места има сготинама и сведоче, да су оба списатеља, ноз-

нати Бакон и емигш&еви ШекегЈир, били чланови једно гастогдруштоеног реда — правници, да су обојица били нристалице једне истенолитичке етранке, да су имали једнаке, како религиозне тако и ФИЈм >еоФСке, назоре, да су ишли истим нравцем иетим животним циљима, да еу ималч једнаке насладе, да су умотребљавали цодједнаке изразе, да су понављади једнс исте цитате и да су обојица упадали у исте заблуде и иогрешке Ко је кога од њих двојице описивао? А сугласна места њихових списа нису растурена само по где где већ их је БопеНу набројао више од пет стотина. Особито једно аналогијско место које највише у очи нада, изнео је Ј. ЗресКпд, издавалац научних списа Бакононих То је трећа појава четзргог чи из „ Приче аимњел вечерг) " која се појава опазно подражава са делом, „ОГ дагЈепа," у којем Бакон развија велико знање о ботаници и свега, што је потребно за подизање парка. То дело изашло је год. 1625., а она драма („Приче зимњсг вечера")' издана је мног.ј аре јер је смишљен. Шексиир умро још 1616 г. Дакле или је Бакон црпео своје знање из тог нозоришног кемада, или је био пасац дела „0 баштама,* акле иста л и ч н о с т, всти песник „ Приче зимњег вечера и које је после неколико година у прози понављао а пређе у леним стиховима метнуо у уста Пердити, која је у појави име,нована. (Нчставиће се\

СМЕСИЦЕ 0 стара ђачка веселости! — Сваки зна како Немци поступају изузетно са својим ђацима, не као што је то у другим државама. Силество ве« лих шала и епизода из њиховог живота уткани су у историју њихових универзитета и одисга заслужују, да се скуне и оживе. Али најннаменитији је случај заиста онај који се деси у лето год. 1790 у вароши Гетингену. Један столарски калФа тек што је дошао у Гетинген, непознавајући га, запита једног мимопролазног шгудента, врло учтиво, да му каже, где је столарска гостионица. Како се то деси баш пред самом том гостионицом, то је братац студијо мослио, да, овај збија с њиме шалу, иа ти овоме странцу без икаквог одговопа, приле-

ни подобар шамар. Тишлер му бомв' не оста дужан, него се квитира с њиме једним ио замашним оброком батина. И другови његови по Занату,. долазећи, у госгионицу, притеку му у номоћ. Увукоше штудента у кућу,, на га тако измерише, да је после оивсвешћен лежао, кад су га изгурали на врата. Тако га затекоше неки другови, који одмах нададоше ларму и отвори се нрава битка, која подели варош у два табора. Сутра даи штуденти неки идући у школу, нашадну их моци и шегрти, а то их тако огорчи, да се од осам етотина штудента на универзитету, реше њих иет стотина, да не седе више у вароши нити да иду више у школу. То. би јако нахудило варошком грађаиетву јер оно је с њима добијало не само духовни него и материјални живот. На послетку варошани нопусте и отпочну се иреговори с обе етране. Штуденти су тражили, да се свечано врате у Гетинген са свиркама и заставама, иначе ће отнћи у другу 'коју варош. Све им је одобрено, јер су се грађани бојали, да у њиховом одласку ае изгубе и ту једину потиору. * Нчелин иепријатељ .Репата сеница тица селица, зими је н јнрождрљивији и најонаснији нчелин ненријатељ Лети она нађе себи доста нљена и оставља пчеле на мнру, али зими, кад нема никаквих инсеката, падне она на рупе од кошнице и закуца својим кљуном. Пчеле се обично укочс на мање од четири степена топлоте, али њима је у кошници тонло и осигуране су с тога је унутра све живо. С тога чим закуца она немилосна птичица, нолети једна пчелица, да се освети нападачу. Али чим се помоли на рупици, зграби је сеница својим кљуном, одлети за тим на дрво и поједе је, па се опет врати. Пчелама треба, да наместе стаклене решетке на рупама, јер ће им се иначе нчеле десетковати.

БЕОГРАДСКА Београд, 9 Децембар кил 22240 Жита . . . . 10 65 „ 10438 Сувих шљива . 20.5о „ Брашно (леб. нес —.„ Брашно фино . . —.„ Браш. леб. сејано —.в 3387 Кукуруза. ... 8.25

рени, да се за време убиства није удаљавала од куће, осим што је у истини испратила мужа до Ришељеве улице па се оида вратила и провела цело вече, као што вели, са својим познаницама. И ако се може доказати, да није имала материјелна удела у овом злочину, опет остаје морална оптужба, у чијем односу логички закључци, доказују њену кривицу. По нашем мишљењу она је потпуно знала за извршење злочина — шта више, можда је она измислила и начин — и по гоме морала је знати и убицу. Сад ко је могао бити убица ? зар то није морао бити човек, кога је Плуто исто онако верно служио као и свога господара и његову жену ? А имали смо погпун доказ, да је пас ишао за њим у Батињолу. Истина г-ђа Монистролова у почетку рече, пре него је упитала, ца Плуто само њу и њеног мужа слуша, али доцнија забуна доказује противно. Са свим је јасно, да је Плуто имао обичај, да се и неком трећем лицу покорава, чије име ни смо знали. Ово је лице морало бити врло честитост у Монистроловој кући, јер смо се сами собом уверили, на какав начин пас дочекује странце. Па и ако је био

тако чест гост, онет није могао биги нријатељ, (бар у колико се г. Монистрола тиче), јер је злочин у Батињоли извршен на такав начин, да постане извесно Монистрол кривац. Убица је дакле морао бити Монмстролов крвни непријатељ и само га је мржња могла навући, да овако што измисли, 0 друле стране морао је бити врло мио г-ђи Монистроловој, јер и ако је знала .*>егово име, као што је морално доказано, опет ба није хтела одати оставив мужа у критичном ноложају, који није заслужио и из кога се није могао извући. Наш начин резонисања дозодио нас је до истог закључка; г-ђа Ммнистролова морала је имати љубавника и тај је љубавник морао бити и убица у Батињоли. Њени су јој суседи без сумње дали сведоџбу о поштењу, али према околностима сведоџба изгледа неистипита. „Жене, које носе име узор поштења, врло често чине најбезобразнија дела с године на годину, и свет их поштује као часне и скромне жене, док би се, кад би се њихови греси знали свет грозно од њих и избегавао их. По неке опет непоштене жене имају ту

особину, да крију траг са таком вештином, да иду у гроб, а никад нису ухваћене. Кад коракну путем беочашћа њихов мозак постаје плодан за све начине измишљања и хипокритског претварања, а могу их и сто аргусових очију чувати па ииак та тајна њихова оста тајна. Зар г-ђа Монистролова не би могла бити једна од тих жена — које нису веште само мужеве да варају, већ и цели свет ?

(наставиће се)