Мале новине

својом седамдесето-годшињом кћери врло жасосно, од милостиње милосрдНИХ људи. * Атентатски покушај. — Турин ске новине пишу из Малте, да је у тамошњем оозоришту наишао једин послужитељ нри престави „Фауста" на повелику количину експлозивне масе, која је већ запаљена била. Да је није он одмах иашао и угасио веизбежна би нроиаст била за цело нозориште, особмто што јс тада било на |престави и отменијих гостију и један иринц. Мисли се, да је то нихилистички иокушај. Дали оставке. — Из СоФије јављају, да су тамо сви миеистри дали оставке сем Стамбулова и Живкова. * Неповерење. — Из Ативе јављају, да је тамо већини од 22. гласа изјавила кабинету неиоверење. Антиаустријске демопстрације. У Ђенови прослављева је 8 и 9 ов. мес. стогодишњица у спомен народног устанка 1746 год. када су аустријске чете одагнане са земљишита некадаш ње ђеновске ренублике. Сви ђаци, радннчке дружине и мноштво народа кренули су се црвв дан, носећи 140 застава, међу којима беше и једна Оберданкова, са 12 вој. музика, којесу, свирале буетовне евирке и марсељезу, и стали иред једну кућу у улици Такони, у којој је умро Аћинели један од вођа тога устанка, Ту је откривена плоча у спомен те свечаности, а за тим се цео спровод упутио на нијацу Испадале и ту демонстрирао пред спомеником јунака народног ослобођења. Лист „Ероса" који излазиу Ђенови после ове свечаносту иозвао јетамошњег аустријског конзула да саонште својој влади да се италијански народ не слаже са Кристијевом спољном по литиком.

тгах^.а:Еа::ЕПЕс

цији ликера, чоколаде, посластица и т. д. али је здрављу шкодљив, те се забрана за увожење тиме и правда. * Са бечке берзе. Аустријско министзрство Финансија, одобрило је закључак берзанске коморе, да се од 1 Јануара 1889. могу издавати посебне карте детаљистима и агентима за погађање берзе за робу. Те карте важиће пола годиие и кошта ће само 5 Форината. За веће трговачке и занатлијске Фирме важиће и надаље постојећа такса од 25 Фор.

ТРГОВАЧКИ ГЛАСНИК Сахарин. Декретом од 2. ов. мес. забранила је Француека влада увоз у Француску и Амир захарина и свију ствари које сахарин садржавају. Сахарин је једна врста шећера, који се вади из бензина, а 280 путаје слађи од шећера који се добија из шећерне трске. Сахарин се не претвара у алкохол и уиотребљује се ори Фабрика-

Л0/1ИЦИЈСКИ ГИАСНИК Београд 12. Децембар Кра^а. Јуче по иодне око 4 1 | а сата један младић, стар 20 год. дошао је из Енглезовца у тежачку улицу, уђе у дућан Косте Ђорђевића бакалина и иоче запиткивати момка о цени еспапу, па га онда замоли да му даде чашу воде, момак не имађаше воде у дућану но оде у каФану да донесе, док је момак воду донео нема ни му штерије ни чекмеџета са. 25. дин. Андреји Васиљевићу трг. из Барича украдено је 10 венрова и 3 крмаче; две имају брњицу на њушци, а једна крмача и вепар жућкасти су, остали бели. Лритвореии. Ноћас су притворени : Вељко Филиповић из Македоиије Петар Орељ из Аустрије, Мијаило Павловић из Бугарске, Живојин Микић из Пожаревца, Владимир СтеФановић из Јагодине, Милан Станковић из Уба, Недељко Наумовић Мађар, и Милан Михајловић слуга сви због скитње; Ђока Деснотовић надничар, и Јован Богдановић разносач одјека због нереда. Осуђени. Пресудама полицијеким о суђени су: Персида Наић из ^устрије и Никола Вељковић ис Хервеговив.^ због екитње.

ПРОСВЕТА

БЕЛЕШКЕ КЊИЖЕВНЕ И УМЕТНИЧКЕ Нов комад. — Чувени Француски драматичар Сарду написао је нов ко мад Ве11е Матап који ће се кроз који дан престављати на париској позорници г §-ута8е а . Како веле комад је написан не може бити боље.

Извиждан комад. — У Паризу се цре неки дан престављао комад „Сгегшпу 1асге1;еих, и од Гонкура вође натуралистичке школе, и пријатеља Золиног и Додетовог. Комад је био у 10 слика, од којих су већина извиждани, * Нервозност. — Под овим имеонм. нрсвео је г, Коста А. Симић чувен^ књигу др Мембуса, која је дата у штампу и изаћи ће чим истекне рок претплати. Само јв дело тако важно да не треба никакве препоруке. * Нов лист — Познати руски публициста Силарин почеће од 1 Јануара идуће године да издаје у Кракови нови часопис, који ће излазити на рускои језику а доносиће и често и пољске радове.

Н1ЕКСНИР или БАКОН? студија ЈАРОСЛДВА ВР2ЛИДКОГ. (наставак). Доказ, да је Бакон Шекспир, потврђује БапеИу нејасним и тамним изрекама у приватаим писмима Баконовим. Тако н. пр. каже у нисму, које пише Џону Давизу, 28. марта 1608 г., у којем га моли, да се заузме за њега код краља, да би добио неко звање : „Желим, да будете наклоњени песницима, који се крију" (оопсеа1еас1 рое!;8). Из ове речнице може се изводити. да је Џон Давис добро знао о нсеудониму Баконовом и да је био посвећен у његову тајну. На другом месту каже јасно: п Ствар је била од мене, али је аредата јавности аод именом другим. и До сад је неразрешено, да ли је то био Наууаг (1 -ов нолитички намФлет или трагедија Ричард II., кад се оно „издао песник, који се крије". Јасно је исказано признање, које је Баккон у једном гшсму послао своме пријатељу, где > аже ; „Шаљем вам дел ■ о краљици Јелисавети; показивао сам га вама, кад сте били овде, али тада вам је милије било слушати Јулија Цезара вего ли излагање о краљици Јелисавети". Други пут опет нише : „Нослао сам неколико одломака из своје књиге „0 нааретку науке и , као што сте желили, а мало даље каже : „Мени ја више стало до тога. да га читате него ли да га другом саопштавате." Оваких изрека његових има још много и увек показују, дасу интимни пријатељи његови били посвећени у тајанственоет његовог псеудонима.

Због малог места, које нам је на расположењу, не можемо опширно говорити о објави БопеиПу овој, коју је изнео помоћу крицтограма или тајног писма Баконовог. Рећи ћемо само у кратко, да осоОита типограФија тог издања, његово иагиновање, употреба заграда и знакова за везиваље, да је све то натерало БопеИу-а да тражи кључ тог тајног иисма, што се у оно време јако употребљавало. За то, што је тешко пресудити, да ли је сигуран кључ ВоиеПу-а }»;а оном шиФрованом тексту, не ћемо се дуго задржавати на овој ствари, докле год не добијемо темељнијих доказа. Рећи ћемо само, да неки дешиФровани позоришни комади, бацају чудну светлост на глумца Зћакареге-а, који је, као што се каже у њима био узор — ФалстаФа и сира Тобијаша (у Вечеру на три Јерарха)

* * *

По овим извештајима, ако су т. ј. истинити и доказани, расте значај Франциса БаКона у иеобичној размери. Поред мудрог државника и великог нолихисте био би Бакон, ио горе поменутим доказима, и најславнији песник тога времена и вајславнији песник свију народа. Био би дакле Францис Бакон право чудо и, ваљда, једина појава у историји човечанства, био би најуниверзалнији дух. Значај Баконов у ФилоеоФији изнели су и оценили у Француској Тен и Павле Жане, у Немачкој особито Куно Фишер, а у Евглеској Шпединг, критички издавалац његових дела. Бакону би још уз ово, прииало, све, што се нриписује неснику Шекспиру а поред тога, што нисмо још до сад казали и много што шта, што се данас приписује Кристофу Марлову и Бину Џонсону. Та су бесамртна дела наша, па буди шта било; само нам је стало до тога, да лаворике, с главе скатничког глумца, пренесемо на главу великог кан целара. (Свршиће се)

СМЕСИЦЕ За зкене. — Француз Шеврел у својој „ Х армони)и боја," у којој истиче законе лепоте, по којима жене треба, да бирају своје одела, вели ово: Црвена материја не моше се слагати с руменим лицима, а да ови не побледе. Мркоцрвено допушта се само онда, кад боја коже тиме добија бео одсјај. Лепо зеленило згодно је за већину

њој каФаеи и натерао ме, дц играмо домипе, док је г. Мешиие био толико срећан, да је могао избити за један треиу так из своје главе сваку мисао. Тек што је избило два сата, он гурну домине од себе и рече: „На носао, на носао." Платили смо трошак и изашли из каФане и наместили се чпет преко пута Монистролове радиинице. Чекали смо неколико тренутака, док се врата не отворише и златарева се жена појави на прагу. Имала је исту црну хал>иеу као и јутрос, само је на шеширу имала дугачак црни вео, ко]"и јој даваше из гледа удовиц^. „То је вешта жентурина," рече г. Мешине, мумлајући кроз зубе, „иде на то, да код судије пробуди сажалење." Док смо овако говорили, она је брзо мшла низ улицу и на скоро је изгубимо из вида у правцу, који води ка палати правде. Г. Мешиее се решио, да причека још једно пет минута, па онда ухватив минути, па онда ухватив ме за руку повуче ме у радионицу. Као што је и мислио, мала служавка беше сама. Седела је иза стола, и јела парче шећера, које је добила или украла од госпође чим смо ушли, познала нас је и устала сва у лицу

црвена и застрашена. Пре него је могла отв >рити уста, г. Мешине је грубо запита. „Где је г-ђа Моиистролова ?" „Отишла је, господине." „Отишла/ То не може бити. Ти нас вараш. Мора бити у соби иза дућана." „Ох, не господине, заиста }е отишла, ако не верујете можете разгледати. Г, Мешине се ударио но челу, као да је грозно изненађен. „Каква жалост, каква жалост," понављао је. „како ће се јадна г-ђа Монистрол извенадити." Али ти ћеш ми ваљда моћи казати оно, што бих рад био знати, добра дево.јко. Дошао сам натраг само зато, што сам изгубио адресу личности, ко.ју ме је вагаа госпођа молила, да посетим." „Коју личност, господине ?" „Ах, ви га знате' господин , . . . ђаво га однео ! Па ја сам му сад заборавио и име. Господин .... господин .... Заиста нз могу, да га се сад опоменем. То је човек, кога ваш пас Плуто слуша." „Ах, јесте господине, знам, кога мислите, то је г Виктор." „Да, да, то ^е он, г. Виктор. Не смем га више заборавити. Али чиме се занима тај г. Виктор ?"

„Он је јувелирски радееик, господине, Велики је пријатељ г. Моеистролов отвориоо радљу за себе. Ето зато може г. да ради са Плутом што год хоће." „Ако је тако, онда ћете ми ваљдд моћи казати, где тај г. Виктор живи?" „Да боме да могу, господине, он живи у улици Роа-доре бр. 23., у Маре." Јадна девојка изгледаше весела, што нам је могла дати овако тачно обавештен>е, и ја сам је сажаљевао слушајући њене одговоре, којима је незнзјући одавала тајну своје госпође, коју је она ценила внше него свој живот. Г. Мешине је био тврђе природе и није га ни мало дирало ово невино издајство, него сс још задовољавао и у сарказму.

(наставиће се)