Мале новине

У

ВРО.Ј 252

Веоград, Среда 14. Децвмор«

;"ОДИНА I.

измзм евдш дл« дТП

К4А ГОДИНУ ПО ГоДКНЕ Ш 3 МВСЕЦА КЕГ.ЈКЧНО . .

В .дан. 4 дик. 2 дии. I дин.

20 ПАРА БРОЈ

08ИНЕ ДНЕВНИ ЛИСТ 8А СВАКОГА

ПРЕТИЛАТА ОЈВ ШАЉЕ МВДЕДИ.ЈАНУ И КИМИАНЧВЗЧ; у Београду Обшикев венац бр. 1 Може ое нретплатити и код евију погата у Ср^ија цене"оглдса Мади оглаои 1.60 п. д. ил в 5 нара од петитног ре .Г! Г-у~у V v у-^"^ •г V ■"»ТЧ 10 ПАРА БРОЈ

галАзи и тит ЈЦРАЗ

МИКА

ЗА СНАК.О ОГЛАШЈЗЊЕ ИЛАИА СЕ ДРЖ. ТАКСЕ 20. II. дин. |р§мда1Ш ОГЛАСИ ИО IIОГОДБИ ~Ц§|

1АЈБОЉИ И НАЈЕФТМНИЈИ кост може се добити само у јшмни код „ДБА СОКОЈ1А" м то три јела са лебом 60 п. д, за «до злесец двадесет и четири динара, Цри том најбоље црно и бело неготинско вино 40 и. д. литар ван каФане у ааФани 50 п. д. ка ише знатао јевтиније. 2—3 ДОБРА БУКОВ А дрва — облице — на стоваришту код Де* лаграда јевтино продаје. ТОВОЛАР * 3—3 на Сави.

Мкмист. грађевмна: Сваки даи од 11— 12 члсовп нре .Плодне Мик. црооввте и дјркв. дела: Петком од 11—12 час дре подне. Мидкст, привредс; суботом од 3—5 по иодне Миние<т, Финансије: .Уторником и петком одцре подие.

.ЈСЕЕЗСЕГВЗЕХИЗЕС,

РЕД ЦЕНЗУРА П0Н8ВЧАНИМ ЗАВОДИМА При1;елиг.ована народна банка: Понедел.ак, среда јк р.етак. Кеоград. кредитни аавод: лУторак и петак. међусобно поз&агање и штедљу: Понедељак и иехвр&ак. Сјмхска кредигда банка: Ножедељак, среда, пвтак и ,су4ота.

КАЛЕНДАР Правоелавнк: 14. Фил. муч. и Т. Католички: 26. Стеван Сунче излази: у 7 еах. 54. м. алази 4 сах. 6 мин. Посл. четврт 14. у 6 с. 49. Лре подне. Ладноћа, иа мвгловито .м.

К У Р с

дукат . Наполеон

5 74 9-58

РЕД ПРИМАЊА П0 МИНИСТАРСТВИМА Мнн. унутрашњих дела: Сваки дан нре подне од 9 и по час до 12. и по подне од 4—5 часова. Мин. иностра нихдела: четв^тко Н од 11—1 чаоа пре подне. Минист. војни: сваког дана од 11—12 час. сем недеље и прааника. Минист. правде: Сваког дана од 9 и ио часова до подно.

БЕУГРАДСКЕ ВЕСТИ Са скупшгине: — Ово дана, од како су се скупили иосланици, јед нако држе своје клубове иоједине нартије, где својим члановима оОјашњавају даљи њихов рад и иостунање у С1гуиштини. Либерална и нанредњачка нартија, н& својим зборовима, доикли су од.|уку, да просто нриме нов устав овакав. какав је, док су радикалци претрееајући на својим клубовима члан но члан новог устава, заиели за три тачке. Надати се да ће ее и оми споразумети. Чује се, да ће скупштнна држати своју ирву седницу сутра илн прекосутра. * ИесЈНЗка — Ономад смо били очевидци једног несрећног случаја. Ана, кћи Тодора Пајића обућара, хитајући кући по клизавим тротоарима иалаје тако несрећно да није могла отићи кући, већ су је на колима однели. Лекар је одмах ичат, те номогао сиротиом девојчету. * Јавно прцдавање. — У недељу 18. ов. м.држаће г. Милан Андонови^ јавно предавање „о месецу". Предаиање ће бити у дворници Велике Школе у 5 часова по ноднс. Улазна је цена 50 п. дин.

Улазвице се могу добити у свима | књиагарнкцама а и у вече на каси. * „ОбилиЉ." — Академијско невачко друштво, „Обилић" како чујемо, спрема се за нов ковцсрат, који ће давати у Јануару л^есецу идуће ј одине. * Ирограи вонцерта. — У суботу 17. о.ч. м. даваће „одбор грађ. касиве" у истој коеперат с овим програмом: 1) Фантазија од Ф. Листа за четири руке на два гласовира, свира 1 -ђица. Илићева са г. Гликом. 2). г Черго моја чергице" од М. П. Шапчанина, композиција од Д. Јанка, пева г-ђа Зорка Теодосијевићка Коларовићева, нрати је на гласовиру г. Ј. Свобода 3). Декламација, декдамује г. М. Цветвћ. 4). Соло за виолину уз пратњу гласовира, свирају г. Т. Андрејевић, Аустрилијанац и г. Глик а.) Елегија од Глика, ц -Јсвећено евоме уметничком другу г. Т. Андрејевићу Аустрилијанцу. б.) „Небо моје" од Ђ. Јакшића, композицији г. Т. Андрејевић, Аустрилијанца иосвећени својој ученициМ. Р. 5.) „Вир ц од зајц.ч за тенор, пева г. Душан Јапковић прати га на гласовиру г. Ј. Свобода. 6.) „Српска Рапсодија" од X. Шмита свира на гласовир г-ђица Илићева 7.) „Ој" од ЈосиФа Цса, иева г-ђа Зорка Теодосијевићка Коларовићева прати је на гласовиру г. Ј. Свобода 8 ) Елегија од Фисценхагена за -иолончело и гласовир пирају г. Глик и г. Свобода 9.) Гоманса из опере „Аида" од Вердија за тенор пева г. Душан Јанковић прати га на гласовиру г. Ј. Свобода.

обилазили дете. У том се коњ иоплаши и у највећем трку потече кући, а дете слабо да одржи надве и тако га је коњ вукао да се није могло разазнати, шта се око коња ваља док не стаде коњ ирема кући свога газде и ту је кућа уиренашћена била када су нознали да је то њихов Ми)аило. Мијаило је умро 5, а сахрањен 6. ов. мес. на св. Николу када је и свечар отац му.

Д0МАЋЕ ВЕСТК Грозан случај. — У селу Дубљу десио се грозан случај у Суботу 3. ов. мес. у кући Јована Боичића. Дете Јованово Мијаило од 10. год. поведе коња кућм а улар свеже себи око руке. У то време јурила су кола са повереницима кроз Дубље за Богатић и

СТРАНЕ ВЕСТИ Згодан атентат — Из Париза јавља ЈУ> даје Један тамошњи {мењач новаца, на врло чудноват начин нокраден и то на очиглед. Мењач је седео у својем дућану и читао новине. У један иут уђе један издрпан човек и баци пред мењача једну кутију, а носле у екоку дочеиа се једног ра®а и зграби кесу од 30 000 дин. па побеже. Мењач се био укочио од чуда па се није ни макао с места, јер се бојао кутије, у којој је мислио, да је динамит. Описати човека није знао, јер га за неколиго секунада није ни видео добро. Из ! манастира Дечана. — Један овдашњи београдски лисг јавно је *ономад о црним облацима, који се надносе над овом српском задужбином. Сад смо у стању јавити нашим иоштованим читаоцима две новости, које ће их доиста интересовати. Ту скоро дошла су у Дечане два бугарска калуђера, који беху послати, да народ бугарче. Али нрота дечански, кога народ као оца ноштује, оде иаши и рече, да ће народ камењем побити Бугаре, ако се не удале. Такво држање нротино учинило је, да је наша с меета отерао Бугаре. „Кад сам се, вели се у једном писму, враћао из Пећи, сукобих се са неким странцем, који је путовао са мном до Рожаја. Он ми је приповедао, да еу Арнаути почели, да опет говоре о арнаутској лиги. Веле :

П0ДЛИСФМ

МАЛИ дш ИЗ БАХИаОЛЕ КРИМИНАЛНА НРИПОВЕТКА од Е. Габорија чревео М. А. Рашкови&

(НАСТАВАК) ^ХВала," рече, кадћођосмо из дућана, „хвала, ви сте учинили врло велику услугу нашој госпођи, и она ће бити потпуно задовол.на с вама." Па се онда насмеја отвори врата изиђосмо на улицу.

ХП. Прва ми је мисао била да јурнемо у улицу Роа Доре и да ухватимо Виктора, који је био прави убица, али је г. Меши-

не расхладио мој ентузиЈазам са нримедбом: „А закон! Зар не знате да ни смо у схању ништа радити, док не добијемо дозволу ? Морвмо најпре ићи у палату правде, да се договоримо са иследним судијом." „Али ако нађемо госпођу Монистродову тамо?" рекох. „Ако нас види, она ће дати знак саучеснику.'* „Може бити" одговори као са неком горчином г. Мешине, „може бити. Кривац може и утећи само зато, што морамо извршити неке Формалности. Али инак га можемо нредухитрити. Морамо хатати, хајде опружите ноге." Страх и нада на успех дала нам је ужасну брзину ногама и после четврт часа већ смо се пењали уз степене па лате нравде. Канцеларије иследних судија стоје у вези са дугачким ходником, где се налазе служитељи, који дају обавештења. „Можете ли ми казати," рече дувајући г. Мешине : „Можетс ли ми казати, да ли је судија , који испитује убиство малога деде из Батињоле, у канцеларији?" „Јесте," рече послужитељ, „али има сад једнога сведока код себе — женску одевену у црно."

„Мора бити да је госпођа Монистролова." гаанну ми тајни полицајац на уво, па окренув се послужитељу рече гласно: „Ви знате ко сам ја. зато ии дајте перо и парче хартије, да напишем неколико речи судији. Дајте му и донесите ми одговор." Послужитељ оде вукући полако ноге преко прашљивог пода и у брзо се врати, да нам јави, како нас судија у другој соби очекује. Морао је оставити г-ђу Монистролову у својој канцзларији са својим писаром, а нас је увео у собу свога колеге. „Шта је?" упита судија и то таким гласом, који ми је дао прилике, да увидим, колика је разлика између испитног судија и понизног детектива. Кратко и јасно г. Мешине исприча све ? шта је дознао и чему се још надао, да ће извршити- Али судија изгледаше, као да не дели наше мишлење. „Све је то врло лепо и интересантно," рече, „али Монистрол цризнаје све." И са свим тврдоглаво понављаше, да ме јс већ н наљутио. „Ои признаје, он признаје." Најзад носле по новљених доказе и уверавања пристао је да потнише дозволу, којом даје нрава