Мале новине

Устав она кав какав изађе из овог збора, или ће остати стари Устав. Ако се ово дело прими, сматрам да

Ј*

ка моКи иојавити нешто, о чему се или иримити овиј не би знао, или што не би хтео ђенерал-штаб било једне или друге странке, што не би било нарејјено од ђенерал-штаба иарти]а. Избориа иам борба иоказује, да се она води свесно, да њом управљају одбори странака, да се зна, ко ће бити изабран, што све значи и иотврђур', да се има уплива на странку; што зинчи да Србија живи ио.литичаим животом, што је управ помогло да се овај Устав приведе срећном концу. Ипрема томе, Ја сматрам за дужност изјавити, да за све, што се буде догодило у Скуа штини чиним одговорним ђенералттаб тамо застуиљених иолитичких странака, одговорним иреда Мном, иред народом, иред историјом. Кад је то тако,онда је дужност ђенерал - штаба иојединих странака да се, у Народ ној Скуиштини користе својим утицајем, да нареде, да и њихови чланови ириме овај нацрт , који су и како су га они сами сиоразу мно израдили, и за који су они преда Мном, Краљем, дали свој глас. Ну нађе ли се у Народној Скупштини људи, који не ће да приме овај нацрт, оида нема меота никаквом правдању и увијању, онда је то несумњив знак : да ђенерал-штабови ннсу хтели да то заиоведе. За то ми је иотребно да знам: хоће ли потпредседник овог збора г. Јован Ристић, шеФ либералне странке и њен ђепералштаб узети па себе: хоће ди други иотпред

оно заједничко. Да сам, господо, овај Уставнисао сам, мож да бих се и ногађао с овом или оном странком. Али кад то није само Моје дело, него јеонодело свију нас, свију странака, онд* Ја немам нрава, да ма с којом странком иосебице ступам у нреговоре. Кад бих сам писао нацрт Устава, можда бих га и друкчије написао. Можда, госиодо, има у овом Уставу много чланова, који се и Мени не доиадају , али пошто сте се ви у "ом споразумели, Ја сам држао да немам нрава да овај споразум кварим. Ја, госиодо, чиним велике жртве из љубави ирема среКи и наиретку ове немље ко)а је нама свима мила и драга; Ја у овом последњем тренутку чиним последњи апел на све политичке странке престављене у овом зб ру, а тако исто и на људе нуне иокуетва и знања који су овде, а који не прииадају пи једној странци и позивам их, да у овом иоследњем тренутку даду своје свечапо обећање: да ће за овај Устав гласати не само они лично, него да ће иорадити и код евојих једномишљеника да се овај Устав у Великој Народној скупштини прими без икакве измене, обавештавајући сваког и уверив ши га, да цругојаче не ће и не може бити. Сматрао сам за евоју

1^руји1з, шеФ радикалне странке и ђенералштаб њен примити на себе , да пораде код својих тланова у Великој Народној С упштини, да се овај нацрт Ус. ва, који су и они радили, и за ји су и они дали свој глас, нро,:и и од стране њихових једномисленика без икакве измене; да објасне својим л>удима, да ће

свој глас или за или иротив овог , буде дело заједничко, бу^е дело компромиса. Према томе су и он — говорник —и напредна странка при изради ов-јг Устава и у ужем и у целокуином одбору наиуштали многа сво.ја партиска гледишта, нрилагођујући их захтевима других странака, јер се само тако могло доћи до заједничког дела. Сав рад овај био је рад компромиса, и да се нанредна странка није држала као што се држала, онда се не би могло доћи до еиоразума и од Устава остале би само корице.И говорник и нанредна странкабила је у уверењу, да се у самом раду долазило до крајних граница узајамних концесија, и да се, пошто је дело свршено, нити имало шта више тражити ни давати. Међу тим, у јучерашњој и данашњој седницм, на један мах се истакло, да једна странка има још нешто да тражи, те да тим условљава свој нристааак на евршено дело. Према овоме, можда би и напредна странка имала и имала би некоје своје захтеве. Но ока, их не ставља, и с тога има нраво очекивати, да их и друге странке не стављају. Али кад је то већ учињено, онда наиредна сгранка изјављује, да је она чинила концесије, које је чинила и да се ирема томе не може упуштати ниу какве даље концесије и преговарања, јер држи, да се то противи самом духу рада на основу кога је израђен овај иројект. Н у иОЈПТО те т ш цига^ иот«с-

отворено и несумњиво наноменем ово и либералној и радикалној страпци, јер кад им отворено небих казао како гледам па ову ствар, Ја бих грешио. Дајем вам четврт и по часа времена, споразумите се, одвојивши се у групама, хоћете ли као странке и као појединци дати

Имара и граФ МираФијоре пажљиво су слушали нустињикову приповест. „Ту је био прст Вожији!" заврши пус тињик приповедање. „Моја једина жеља беше да вас избавим, свемогући Бог у сну ми је показао пут куда треба да идем! ВеК је свануло, Ускоци ће нас тражити, то сам сигуран. Хајдмо даље. Кад дођемо до моје колибе, тамо ћете се мало заложити млеком и оннм јелом што ми 1е још остало од проклетих Ускока. После тога ви морате брзо да наставиге бегство. Бикок ће вас гонити, он се не ће емирити, он ће нући од једа кад види да вас нема, а не зна како сте отишли и куда сте прошли." Они послушају пустињика и крену се напред. Брзо дођу у велику пећину а одавде се ночну пењати оним иутем што је био на стени. При сваком кораку мзрали су обраћати пажњу јер и најмање да посрну пропали би, пошто је иоред иута била ужасна провалија. П стињик је ишао нанред и опомињаше их да пазе и да се добро чувају. Имара и граФ МираФијоре иђаху тешком муком за њиме. После дугог и уморног пентрања и

нацрта Устава. * * * После овога велезначајнога говора Његовог Величанства, а но Његовој одлуци, седиица је била прекинугг. за по сата, за које време иристалице појединих сгранака у грунама држали су конФеренције о даљем ностуиању ирема израженој жељи Његовог Величанства, Краља. Када је Његово Величанство цонова изволело отвориги седницу, одмах се отпочело гласање за и иротив, причему је Његово Величанство, Краљ, изволео сам прозивати по странкама. Прво су прозивани чланови радикалне странке, од којих су сви нрисутни гласали за осим г. Димитрија Катића, који се уздржао од гласања с мотивацијом, да није могао учествовати у последњнм одборским седиицама, тене знајући резултате рада одборовог не може гласати ни за ни против. За тим је Његово Величанство Краљ изволео прозивати чл»"ове либералне странке, од којих су сви нрисутни гласали за. После овога се имало приступити гласању чланова наиредне странке. Ну нре тога, г. Милутин Гарашанин устане и замоли Његово Величанство за реч, коју му Краљ благоизволе дати. Г. Милутин Гарашанин, паномену, да се напредна сгранка са свом говотошћу одазвала и одзива п<у*ку Његоког Величанства Коалм, да за славу и част Краљев ског Престола и Отаџбине, за утврђење и јачање Краљевског Престола и Отаџбине учествује у заједничком сгварању државне основице, новог Устава. Од самог ггочетка до данас, нанредна странка у раду око иерађивања устава била је руковођена једино интенцијама узвишеног Владаоца, да ово велико народно дело

нуто на са свим други терен, на нитање вере или невере, то му је част изјавити и у име своје и у име својестранке, да нанредна странка ни до сад ни је била певера, па неће ни у овој прИлици, те да у име своје и своје странке глас;| за с тим, да се без дебате приме и прелазна наређења. Његово Величанство Краљ благоизволео је изјавити, да Он с

скакања дођу до оних стена, које су опкол^ене јеловом шумом. то су имали дуже да се одморе. Цео дан су провели на овоме пугу. Већ је почело да се смркава и они су морали сад да грабе како би дошли до пустињикове колибе пре, но што се ноћ спусти. Имара је видела да је пустињик од овог уморног нутовања носустао тако, да се је једва мицао, а пошто је се почео да хвата еумрачвк, она предложи да овде преноће.

Са великом

муком пристане на то пус-

тињпк, јер се бојао да ће Ускоци доћи овамо. Тек онда, пошто га је граФ МираФијоре уверио да је овај пут много краћи, но онај којим ће ићи Ускоци, нонусти нусгињик и изабере јелно згодно место где ће да преноће." Сутра дан рано пробуди их цусгињик и жураше их да се крену даље. Они се крену и после крагког времена срећно дођу до пустињикове колибе. Пред колибом беху козе пустињикове. Ту се по дуже одморе и поткрепе храном и млеком. Сем тога пустињик им

даде и она| остатак од хране што је заостало од Ускока. Дуго пису смели да се задрже овде. Пустињик им изјави да је он готов да их отпрати до оног места, одакле ће они моћи без муке нродужити пут. После неколико сахата хода, пошто су сретно прошли најопаснија места, пустињик се опрости са њима, јер их је одвео на сигурно место. Имара и граФ МираФијоре изгрле се са својим избавиоцем и срдачно се онросте^ На нустињику се приметило да му је јако жао што се растаје са њима. Они се растадоше. Пошто су Имара и граФ МираФијоре продужили иут даље, нустињик се врати натраг. Он је често застајао и окретао се да вили Имару и граФа МираФијора. Кад су се они изгу били иза једног брега, нустињик пође својој колиби благодарећи Богу, што му је испало за руком да ослободи ове несрећне жртве. Колиба пустињикова беше још доста далеко а мрак се био спустио. Он је морао да пређе преко онасних места и са том се журио да што пре стигне од ко либе. Он је прескакао с једне стене на