Мале новине

Взагр&д Субота 17. Децембра 1388

ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН _ »вие ПРЕТПЛАХА ОЕ ШАЉВ МВДЕЦИЈАНУ И КиМПАНОВИХ, 1ПГН~А |||? Ц II Г | ^ 'Л " 1 | ј Г 7 В вограду Обиликев^в иац Г,р. 1 «* годинз' в ^зв. |Ш т Ш г1 8® ВвЧн & ј| 4 ' * > *■&% 5$и Може се претллатити и код свију пошта у Сибији -7Г.Г . * д ™' III Н /I II П У О ГI 3 I I. »бггл месвчко . Мали огласи 1.60 п. д. или 5 пара од нетитног ред-«ТШШ ДНЕВНИ ЛИСТ ЗА СВАКОГА дуИЗЛАЗИ и ИОСЛЕ ШШКД .^Мв 8А свако оглапгење плаиа се ДРЖ. таксе ао. п. дин. рф-ВЕЂИ ОГЈ1АСИ Ш> ДОГОДБИ "■ ф§.

КАЛЕНДАР Православни: 17. Даиило иророк Католичкв-: 29. Тома владика Сунде излааи: у 7 сах. 54. м. заЈЈази 4 сах. 6 мин. Посл. четврт 14. у 6 с. 49. пре подне. Ј1адноћа, па магловито..м.

ДНЕВНИ БИЛЕТЕН Рођеииж и умрлих у Београду* а) умрјш: 12. 13. и 14. Декембра 1888. год. Дон Ивак Мусић чиновник, Алекса Поиовић, обучар, Петар, син СоФИЈе Обрадовића, Анка, кћи, "Буре Стојановића, Богдан Илић. надничар, Илија Васиљевић, ковач, Илија Јовановић, служитсљ, Адолф , син Антона Јегера молера, Снира Петровић, колџија, Миленија Годић, надничар, Јода Томић, сатлер, Мијајло, син Ђорђа Ђукића, служ. Душан Сувајџић, обућар, Катарина, кћи Мичића, чинов Бранислав, син Марка Вучевића, Захарија, удов. Јовака Павловића,

К У Р с Дукат . . ..... 5 74 Наполеон 958

РЕД ПРИМАЊА П0 МИНИСТАРСТВИМА Мин. унутрашљих дела: Сваки дан нре подне од 9 и по час до 12. и по подне од 4—5 часова. Мин. иностраних дела: четв^тком од 11—1 часа нре подне. Мшшст. војки: сваког дана од 11—12 час. сем недеље и правника. Мипист. правде: Сваког дана од 9 и по часова до подне. Минист. грађевина: Сваки дан од 11—12 часова пре подце Мин. просвете и цркв. дола: Петком од 11—12 час пре подне.

Минист. нривредс: суботом од 3—5 но подне Мжнист, Финансије: Уторником и »етком од 10—12 пре подне.

РЕД ЦЕНЗУРА ПОНОВЧАНММ ЗАВОДИМА (Привелигована народна банка: Понедељак, среда >вг а етак. Београд, кредитии аавод: Уторак и петак. Задруга аа међусобно иомаг&н>е и штедљу.: Понедел»ак и четвртак. Српска кредитна банка: Понедел.ак, срвда, нетак и субота.

ВЕСН11Ш

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Са изложбе. — Како чујемо г. Жиберту, нашем изложбеном комеса|)у у Паризу нридодат је поред г. Протића, као што смо раније на овом месту јавили, још и г. С. Пилављевић, т гов. агент. * Убог ненрилика. — Због неких ненрилика, које су се десиле на Великој Школи, не ће моћи држати своју седницу „ фонд за потномагање сиромашиих великошколада" саду недељу, као што је то било јављено. * Јавио придавање. — У недељу 18 ов. м. држаће јавно предавање у дворници Велике Школе г. Милан АндоновиК, проФесор, 0 облику и ве■ личини наше земље Почетак предавања је тачно у 5. часова по нодне. Улаанице стају 50. н. дин., а могу се добити у свима књижарнацама и увече на каси. Ово аредавање биКе у корист сиро■ маижш угликс Школс. * Напомена о концерту. — У објављеном програму концерта „Грађанске касине', који )е данас, случајно је изостало, да ће ио свршеноме концерту, настати уобичајена друштвена забава с игрриком, што се овим исправља. * •ј- Читуља. — Прексиноћ у један час но поноћи преминуо је Радивоје Милојковић. бивши председник ми-

нистарског савета, дугогодишњи министар унутрашњих дела, а у последње време потпредседник држаиног савета. Погреб ће битл данас у 9. часова пре иодне. * „Разбибрига" неће излазити до Божића. ДОМАЂЕ ВЕСТИ Заједниички бадњак — Ове ће године госнода официри нишког, крагујевачког и београдског гарнизона славити такође заједнички, но нравом српском обичају, бадње вече у домовима евојих касина. Ово ће бити већ трећи заједнички бадњак нежењених господе ОФицира у реченим трима г рнизонима, јер је бадње вече на иети начин нразновано већ и прошле и претпрошле године. Из Ниша дознајемо, да ће њиховом заједничком бадњаку, присуствовати и господа другови њихови из оближњих гарнизона: Књажевца, Пирота, Вриње, и Прокунља и Алексинца. Исто тако и сва гоеиода из оста1гих гарнизона, која би се затекла у Нишу у том времену, биће умољена да буду учасници. По бадњак ићи ће се на коњима и колима у манастир Габровац код Ниша. На заједничкој вечери, сем осталих аоених јела, биће и рибе од Охрида. На Божић, после идења у цркву, биће заједнички ручак такође по правом обичају српском. I?.—г.нгвнкк дома нишке оФицирске читаонице и касине, биће синчић ма јора г. Милана Андрејевића и то у руву шумадијском. Ми би смо од своје стране желели, да господа нишког гарнизона, ако то већ учинили нису, ириме у своју средину речецом приликом ма и најмањи број нишког грађ нства пошто нам се чипи да су у тамошњем крају понајвише, заб >рављенм стари наши обичаји о бадгвем дану и Вожићу, а који су међутим тако китњасти и ле-

ии да је грехота да их Србин забо" рави и не гаји. Исто тако желели бисмо да се и по касарнама код војника сви ти божићни обичлји у свима којединостима, изводе. Ову скромну наномену завршујемо са Његушем : — Славих Божић у Атонској гори и. Славих га у светом Кијеву ; Ал' је срнска (наша) слава одвојила Са нростотом и са веселошћу: Пламен огња већи него игди Прекрштени на огњу бадњаци ; Пунже пучу врте се пецива Око огња слама прострвена По три паса у колу играју*.

СТРаНЕ ВЕСТИ Глад. — У Босни и Херцеговини, а нарочито у окрузима бихаћком, гацком и требињском завладала је сграховита глад. Всћи део становника тих округа решио се, као што јавља „Србобран," да се исели у Америку. Јубилари. — Концем новембра слављеиа је 25. годишњица научног рада проФ. Александра Ков;љевског, чувенога ембриолога. — А 15. дец. нрославиће се 50. годишњица научнога рада писца „Руске фауне и Јулијана Ивановића, Симолика. Нов убица. — Таман је се смирио мало свет од узбуђења, воје је произвео чувени Џак, секач трбуха, а јављају из Њу-Јорка, да је се тамо иојавио исти таки један убица. Овај случај, који следује, јако је узбудио •гамошњи свет. Једна од млађих јавних девојака шетала је по једној од најугледнијих улица њу-јоршких. У том ће јој прићи један младић, фино обучен. и ионуди јој се, да је отпрати до куће. То је одмах било усвојено и они су отишли. — Било је сутрадан већ 11 час. кад је гаадарица оне куће, у којој је седела речена девојка, саопнггавала своју сумњу

П0Д1ИС7М

КРАЉИЦА НОЋИ или ЛОВАЦ МРТВАЦА У ВЕНЕЦИЈИ РОМАН ИЗ ИСТОРИЈЕ ЖЛЕТАЧКЕ РЕПУБЛИЕЕ КЊИГА ОЕДШД (наставак) (170) „Та они нису могли да одлете из Сен>а! и новиче Бикок љут као рис. „Или су овде у Сењу па се где сакрили, или су нак нрошли кроз стражу!" Стража са нристаништа увераваше га да је делу ноћ чамцем крстарила у близини пристаништа, и да нико живи није отишао морем. То је Бикок веровао. Али сад изјави и стража са капије, да су два Ускока преседела целу ноћ на улазак у капију и да туда такође није нико живи нрошао, јер би одмах био онажен. Бикок стајаше као укочен. Са ужасном љутином покаже турпију. „Откуда је ова турпија овде?" дераше се ова зверка. „Бегунци иису могли сами да се откују, пошто су били добро приковани за дирек! Дакле ипак мора да је међу нами какав издајник/ али тешко њему! Он не ће избећи заслужену казну/" ускоци беху раздражени као беепе животиње. Нико није могао себи да раз јасни ко је тај у њиховој средини, што је помагао бегунцима да се откују од дирека. Они још увек држаше као и на сигурно да су бегунци још у Сењу и да су се прикрили ма где. Сад се сви крену да их траже. Сви без разлике и мушко и женско. Ни једна кућа, ни једна штала ни башта не оста не нретрешена. У сваки и најмањи кутић завиривали су љубопитљивим очима и тражили бегунце. Исто тако буду претрешени све лађе и сви чамци. Сахат за сахатом нролизио је у томе тражењу и већ беше настунила ноћ, а они не нађоше нигди траг од бегунаца. Бикок се запенушио од љутине. Онје сумњао на неке, па је с&м лично претресао њихове куће и штале.

Ноћ се беше еасвим сиустила, а они не нађоше никакав траг. Бикок сазове све ускоке код пристаништа и рече им: да ће једно оделење поћи водом а друго сувим по свима околним бреговима и стенама да траже бегунце. Целу боговетну ноћ припремали су се ускоци како ће сутра дан чим сване да отпочну гонење. Бикок им је наређивао шта ће ко да ради и где ће ко да иде. Сутра дан у свануће крену се скоро сви да траже Имару и роба.

III. Код Арсенала. Сваке године извесноаа дана вршен је преглед Арсенала, свију државних Галера и свију утврђења, која су начињена за одбрану Венеције. Овај преглед вршили су највиши Млетачки достојанственици. Цељ је прегледу да се Сенат увери је ли све у реду као што треба, и је ли Млетачка убојна сила снремна, ако би наступила каква нотреба. При свршетку прегледа изненадно дођу