Мале новине
самога иредмета толико и због интересаитности нове идеје, коју је он у овом писму изнео, узео слободЈг да ово његово писмо,. јавности иредам, уверен д* то неће њ'- ^вим интересима ни уколико шкодјти. Стев. Рајичевић Писмо госнодина Јанковића гласи Београл, 27 Новем. 1888 год. Стево, Као нашег виноградског .,Првијенца" који је, нама Београђанима, и вољу на иодизање винограда, и укус на уживање у њима, својим лепим нримерим отворио и однеговао — хоћу •овде да те известим о једној новој миели, која ми је ономад. 22, о. м. дошла у памет о начину: како да спасемо наше винограде од Филоксере, која им овде у Веограду, а и по другим местима, ирети коначним опуствошењем. Слушајући, како говоре: да ни американска лоза — која се код нас сада расађује и на њу наша лоза калеми — није на дуго време издржљива против Филоксере, и да исто тако не ће моћи задуго издржати ни наша вињага, кад би се на њу нитома лоза калемила, — ја сам, готово без наде на помоћ, нримишл.ао о каквом новом средству, кад толика и толика, од досад уиотребљевих, не помогоше, ил л се не показаше као практичаа. — Па ево шта ми је пало на ум — ако будв среће те чему ваљадне; а ја се врло надам, да ће ваљати. Чујме дакле и Иочуј! Она украсна лоза, што је онако бујно и кичнасто обукла целу твоју кућ> у винограду (но којој ја ни данас незнам имена*) и од које сам и ја уз моју кућу у винограду расад подигао, — и ако је са свим друго нешто, него што је и вињага и питома лоза винова, опет је њима у много слична. Тако: И она је лоза, а не дрво, или друга која биљка; и она је разне и, аитомој лози, одговарајуће, дебљине; и она се онако исто сади и расплођава, као и питома лоза; па напослетку и она има но гдекоји, као ђоја, гроздић с неким маленим плаветним зрнцима. Само јој је лист више налик на лист од дивљег кестена, него на лист вннове лозе; — а ко зна, да не би ботаничари од заната, и ту нашли доста сличности с виновим листом ? Из свију ових сличности ја закључујем, да ће се калеми питоме лозе
*) Та се лоза вове „Петолисница,'' науци; АтреЈорвЈз ћеДегаееа.
а у
на овој украсној лози добро нримати и успевати; а већ јој је позната и та добра страна: да се она код нас ласно и јевтино може расплођавати. Да ли ће и грожђе од калемова на тој лози ваљати — о томе ја не могу унапред ништа поуздано рећи; али, судећи по томе, како су горки и љути плодови и од дивље трешње и дивље крушке, а како сладак плод излази од питомих калемова на тим днвљим дрветима — )а се надам да не ће другчије бити ни код ове лозе. Нанослетку остаје још једно главно нитање: да неће Филоксера и ову лозу, после не дугог времена, упропастити, као и американску и вињагу? — 0 томе ево шта ја мислим: При свима горе показаним сличностима ове лозе с виновом лозом и вињагом, опет је њихова разлика толика и тако очигледна да се оне можда само једним родом, али никако иједном специјом назвати могу. И баш у овој великој и очигледној разлици између ове украсне и нраве винове лозе (куда спада и американска и наша вињага) ја и налазим вели&у вероватност: да Филоксера не ће и на њу ванасти; а до сад је и није напала. Но све оао, шго овде рекох, може и вредити много и не вредити ништа, док се на самом делу не онроба. Зато на дело! наш вредни и неуморни виноградару, а ми ћемо весело у добри час, сви за тобом! (Ну да видиш чуда изненада! ја сам те у овој прилици и претекао. Истина да је ово већ крај новембра, али ја од тешког нестрпљења не могу чекати, него сам ти, данас носле подне, потопио два нрута оне украсне лозе и већ их и калемио питомом лозом, једну на процеп а другу на саставак, и добро их утоплио; — па ћемо видети.... ако неухвате— ®ебруар и март нису далеко, и онда. ћемо изнова калемити: само најпре спреми доста потопница од украсне лозе да би била снажнија рана калему.) Сад остај ми здраво и весело, на велике јаде Филоксери! С иоздравом твој М. Т. Јанковић. Стев. Рајчевић. Госаодину СТЕВИ РАЈИЧЕВИЋУ У месту.
0 ТРЕЂЕМ СТАЛЕЖУ ОВОГ ДОВА (Наставак) Индусријска држава на тој висини свога развића има, према томе, само властелине, каниталисте и раденике, т. ј. лордове, племиће и народ. Средњи сталеж у овом саупњу развића чине велики носиоци индустрије, више чиаовништво, богатије племство и капиталисте. Средњи сталеж разрушио је племићски Феудализам а на његово место ставио новчани. По Ст. Ми;гу такве су земље Енглеска, Шотска, неки делови Белгије и Холандија, у којима има своје особите власнике и земља, капитал и рад, При Фабричком промету изилазе само две власе : радници и капиталисте. Код занатлија је и капитал и рад сасгављен у једно, док обртник има само оруђе и ради само за свој сонствени рачун. Где је земљиште врло раскомадано, јавља се сопственик и као радник и као капиталист." 1 ) Асоцијације, кредит, машине и новчани заводи у главном су извршили ову промену у друштву. Из асоцијација произлажаху, она велика предузећа на индустријском пољу, која су чинила баснословни богаташи. Они сами иак добише свој животни иринцин кредитом, које је опет новчане заводе позивао у живот. Велика производња, којој ови заводи даваху срества, била је опет само могућна машинама, којечовечији рад вршише природном снагом, јевти шје доносаху робу на тргове а тиме јој и тражњу ухиљадостручише. Али овај светски трг донесе собом и откриће Америке тако да пропадоше сви ови чланови модерног светског живота, телсећи ис том циљу.
СМЕСИЦЕ Жртве рата — „ВетНзсће 2е11.ип§ и пишу да је за време од 6000 година од како по бнблији ностоји свет, пало у рату до 200.000 000 људи. Сама Аусгро-Угарска изгубила је од год. 1495 на до ^878 1,085.000 војника. У рату год. 1866 пало је њих 45,000.; у ФрннЦуско -пруском рату од 1870—71 133.050 војника, а у руско-турском рату 77—79 год. преко 225.000 војника.
') Мил, Народно газдинство I. стр. 279. ') „Особито развиће, које приписује пр°налазак машина нољским нроизводима, тражи себи све пространије путове, које мора тражити у даљини и задобити падањем цене Тргови су ностали бојишта. ДииломатиЈа се не погађа више око ировинција већ око тариФа, Војска је, кад се изведе, то исто што и рој чела, које се исељавају, да би места нашле својим производима. Тако је нешто велико створила еманцииација новог света, да ће њихове колоније бити наскоро паше велико-јевроиске. Наше потребе сваким даном све више нас обвезују а не народе прекоморске" и т. д. В1ап(1ш и т. д. сћар. 38 (немачко издање Бусово). (наставиће се)
БЕОГРАДСКА Београд, 17 Децембар
гил
80-7 Жита . . . .
10.26
Т)
3805 Сувих шљива
18.50
Л
Брашно (леб. нес
— —
п
Брашно фино .
—.—
Т1
Браш. леб. сејано
—.—
5)
4541 Кукуруза. . . .
8.30
п
Кукуруз. брашно
—.—
У)
349 Јечам . . .
8.—
»
Коре брезове .
—.—
Шишарке . . .
—.—
1 1
Меда
—.—
в
39 0 Креча ....
3.20
1д 50 Сена
4.50
7>
- Сламе ....
—.—
»>
— Лоја тонљеног .
—.—
75
100 Кајмака
127.50
Г)
2035 Јабука ....
19 —
•п
315 Крушака
12.50
V
Сланине ....
—.—
11
— Сира . - . . .
—.—
11
5147 Свиња ....
80.—
11
497 Лука црна . . .
7.50
1>
— Ј1ука бела .
—.—
11
222 Арпаџика . . .
17.50
Т)
534 Кромнира
9.50
11
Лоја нетопљеног.
—.—
1 »
— Масти ....
—• —
ништву
ОГЛАСИ
ДИНАРА дају се на зајан са папирском сигурношћу. Разцитати у уред(с. д. д.) 1—3
„Доле са покривалом!" повиче
он као си, та-
бесомучан. „Ја хоћу да знам која јанствена Си ' оро !" Он се трже — све друго је очекивао само то не — није се надао да види оно, што је сад гледао својим рођеним очима. Пред њим стајаше бледа и изнемогла — Едита Амадфијева. „1Дта? — Шта видим ?" — повиче он, гледајући у ову женску која стајаше пред њим. „Ти — ти си Краљица Ноћи ? Ти !" беху такође изненађени Они гледаше ову лепу стајала пред Ингом као анђео.
Околостојећи овим догађајем. девојку, која је какав осветнички
вих слугу. Они приђу мртвоме Лоренду. „Ухватите је!" повиче Унго сакупљеној гомили и покаже руком на Едигу. „Ено тамо је та жепска, Краљица Ноћи ! Ухватите је и водите у Дуждеву налату!"
ко вести.
Инго је узалуд викао и зановедао, нине хтеде да учини по његовој запо-
егула око Ло-
Нела јој притрчи и клекне поред њених ногу молећи се. Она је гледала у њу као у анђела снасиоца. Овај тренут беше величанствен. Сви су мислили да гледају нред собом какву светињу. Али се брзо прекине ова свечана тишина. Два лекара дођу са неколико Дужде-
У томе наста велика ренцовог тела. Инга раетаве од Едите. Едита пружи руку Нели, подиже је и оде са њоме без икакве нрепреке. Кад се гомила разреди и кад служитељи однеше Лоренцово тело у Дуждеву налату, узалуд је тражио Инго Краљицу Ноћи — ње не беше нигде.
У. Месојеђе (Карневал). Сва звона у Венецији објавише да ночињу месојеђе, сваки са радошћу поздрављаше почетак опште народне свечаности.
Та гсад настану месојеђе за сво то време, сиромах заборави на своју сиротињу подјармљени на свој јарам, а мучени и злостављени на муке и злоставе. Нико сад није питао за смрт Брабантинијеву! Нико није марио за жалост Дуждеву, који је изгубио свога синовца, чије је тело лежало у великој сали Дуждеве палате свакоме на углед још за неко време, док се не сарани . Народ је тражијо задовољство, хтео је, да му ови дани, које је тако нестрпељиво очекивао, нрођу у весељу и задовољству. Старе маске сад су очишћене од прашине, разна шар; на одела сад су преправљена. Сад је унотребљено само оно одело које је било смешно и прилично овој светковини.
(наставиће се)