Мале новине

земљи мртвачко лице свога некадашњег пријатеља и сиасиоца. Он одмах дозове калуђере и иредаде им на негу 'гешко рањеног болесника и препоручи њима највећу брижљивост. Опој благоврменој номоћи и особитој неаи калуђерске браће има се иринисати, што на скоро рањеник оздрави. Он дозна де од калуђера, коме има захвалити за свој живот и био је скоро једини, из своје републике, који се на скоро вратио у домовину. Умре као нуковник у Аролзену год. 1859.

ШАЛА. У школи. — Учитељ прича о милостивом Самарјанини, говори деци како треба и непријатеље счасавати —■ Шта би ти, Петре, радио, кад би видео рањена Турчина? — Утукао би га, госнодине •* Род су. — А. ГГознајеш ли тога госнодина? Б: — Та како га не би познавала та ми смо блиски род. А: — Како то? Б: — Па нре годину дана хтео ми је узети сестру за жену. Шта Леш му ? — Поелужитељ унесе две врло лепе шољице — од кинеског порцулана — с каФом, па кад је био на сред собе исиусти једну те разбије. — Где су ти руке иссрећниче? викну на њега газда љутито. — Ево их, рече слуга уилашено и иснусти и другу пшљу.

>» V

383 Лоја тонљеног . 80.48 Кајмака 125—130.2035 Јабука .... 19.315 Крушака 12.50 Сланине .... —.51 Сира . . . .75—80.3901 Свиња . . . 75 — 80.1224 Лука црна. . . 7—8' 172 Лука. бела . . 22— 24.222 Арпаџика . . . 17.50 2540 Кромпира . 9—10.Лоја нетопљеног. —.— Масти .... —•РА8ЕА ПИЋА 2000 Вина црна. . . 24.50 — „ бела . . —.— Комовице. . . —.2900 Ракије меке. . 28.„ љуте. . . - Шпиритуса . , —■ ИЗВЕШТАЈ НИШКЕ ПИЈАЦЕ

Премерене рапе на општинском кантару, и предато по означеној цени на на дан 16. 17 децембра 1888 г.

лит. г, п п п

> *1Л п Г) п

БЕОГРАДОКА Београд, 19 Децембар 12701 Жита . . . 10—11.40 5415 Сувих гаљива 17—23.Брашно (леб. нес —.Брашно фино . . —.Браш. леб. сејано —.9654 Кукуруза. . . .7—8.00 Кукуруз. брашно —.1795 Јечам . . . 8.Коре брезове . —.Шишарке . . . —.Меда —.5640 Креча .... 3.20 697.) Сена 3—4.00 — Сламе .... —.—

Кила

128.764

Пшенице

10.—

У)

10.266

Ражи

6.50

11 7)

54.220

Јечма

7'-

7.495

Овса

6.—

13.590

Кукуруза

5,—

Т)

20.050

Пшенично бр.

11-—

—•—

Пасуља

—• —

Г)

5.313

Кромпира

6—

659

Кудеље (тежине) 60-—

.360

Сира

50- —

У)

3.535

Крушака

10.—

490 Ораја

10.—

—

Иаприке црв.

—.—

480

Ситне нроје

5,—

732 Ракије ком.

40.-

3167

Вина црна

15.—

8520 Мекиња

7,—

1316 Јабука

10.—

Фришка расцвета на цвећа Може се добити у трговини КАРЛА ПЕРОЛА иВЛАДИСЛАВА СТЕФАНОВИЋА, где се нримају и наруџбине за пукете, венце и т. д. 1 ружа 80 п. дин. — 1 камелија 1 динар. — 1 ђурђевак 25 п. дин. — 1 китица љубичице 40 п. динарски (у. ч. с.) 10—12

ФЖФЖФЖФЖ+Ж+Ж *X

БОО дзл:гз:а<ра, плаћам ономе, који од употбере КОТЕОВЕ ВОДИЦЕ ЗА ЗУБЕ једнз Флашица 1-25 дин. икад више осети зубобољу или какав задај из уста. ЈОВАН ГЕОРГ КОТЕ. ХЕМИЧАР, БЕРЛИН У Београду се може добипш у дрогеријама и у свима аиоте-

* сдмо код | шш шшовш К у кући Др. Клинковског ^ на зеленом венцу ♦ продаваћу и то: Ф 1 кило Свињског меса по N1 „ Масти Фришке „ Суве сланине „ Суве шунке „ „ Коб. свињ. „ насг. суве са и б. сл. Сала Фр. добра зрела 1.10 ♦ Чиарака Фришке —,70^ ТПваргле врло добре —'.90 « Сапуна доб. за веш — ,60ф » на вигае саК

8; ❖ 1 *! о 1 X 1 $1 X

X ♦ X •«> X ф X к -•6° ♦ 1.10ЈЈ 1.10 5 1 20 ❖ 1.20 5 1 .-8

кама.

(у. ч. н.)

9—15

и то на крчму 2 јевтинијом ценом. Молим иошто-5 Ф вану публику за многобројну по-Ф Јсету. (с. д.) 7-8 ј $ к уЕДАН ФИЛОСОФ даје конди ције ђацима основних и средњих школа и то само за храну. Јамчиза успех ученика. Упитати у књижарници г. г. Аћимовића. 2—2

Мој добри муж, односно отац , АНТОНИЈЕ ШТРБИЂ ВИВ. ТРГОВАЦ

ОГЈ1АСИ. Писмено од 31. октобра ове године о својини мојих нокретних ствари , до^ељених у стан мога зета Тасе 1 1стића по §-у 200 и 201 грађ. : исона, дајем и на јавност , за в> гарат лју моје сигурности и сопствепости. 20 новембра 1888 год. у Београду. Цвета Р. МипиК 1 — 3 из Веограда.

умро ЈС години чешће I 1 присуст 18.

месеца после кратког боловања у 53-ој аога, а сахрањен 17 ов. месеца уз сауроја грађанства. шо свакоме нријатељу, који нам својим ааваше тугу. 1888 год. . дереву.

Ожалс :.а: Еатарина , синови: Атанасије, адвокат, Коста, шлосер, Никола и Летар ,гимназисте и кћи Даринка.

му Је ту рану, од ко]е Је умро нанео граФ Виргилијо МираФијоре! Дужност нам налаже, да сазнамо, и да се докаже је ли и до кога кривица за ово учињено злочино дело!" Настаде кратка тишина. Инго изађе на средину. „Племенити Монсињори, истинита је достава, да сам ја мојим мачем нробо Лоренца Пријулија," рече он безобразно. ,,Мој мач задао му је ову смртну рану! Кад сам га пробо, он је пао на земљу / Смрт је наступила одмах.'" „Достављено нам је да је Лоренцо био без оружија, дакле без икзкве одбране/" рече говорник. ,,То не знам," одговори Инго дрско. ,,А то ме се и не тиче! Издајица, па био он оружан или не, добија казну онакву, какву је и заслужио!'' „Издајица?" повикаше више њих. ,,Да, Монсињори, он беше издајица !" Дужд који је до сада ћугећи слушао, сад се промени у липу. „Тешка је оптужба коју ви подижете сада!" рече ои. „Докажите да је тако!" „Докази ми не оскудевзју !" одговори

Инго. ,,Лоренцо Пријули 3 . дио се је да брани Краљицу Ноћи у ономе часу, кад сам ја хтео да је затворим! Он ј *е учинио још нешто више! Кад је стао између мене и. Краљице Ноћи да је брани, онда ме је напао таквим речима, које су ме омаловажавале и нопизиле пред сакупњеним нотом! Он ме је наљутио! Ја сам се дуго уздржавао, зауздавао сам моју љугину ! Али се он усуди и на даље да ме понижава! Тек тада сам се прихватио мача ! Ја сам чинио оно, што сам морао да чиним! Казнио сам га за, издајство!" ,,ГраФ МираФи.јоре био је у праву ! ' зачу се глас председников, а сви чланови Савета одобраваше ову пресуду климањем главе. Пресуда беше изречена/ Стари Дужд увиде да убијца његовог љубимца беше оправдан — жалост и бол обузеше га још већма — ј'ош никада ни е он осетио оваку немоћ високог достојапства, као овога часа. Инго изађе из сале. И чланови Савета десетороце удале се један за другим озбиљно и са извесним достојанством. Само стари Дужд остаде у сали — он

ниЈе приметио да је и државни секретар остао у сали и гледао замишљено преда се —. Секретар је био приврженик Дуждев. Он је љубио Лоренца и сад беше изненађен и грозио се због овако (^вршене ислраге, која ништа друге није ноказала, него ћеФ Ингов и чланова Савета десеторице. Његови пог.еди беху управљени на Дужда, који је пришао близу Лорепцовог мртвог тела; у тим погледима беше само сажалење на јаднога старца.

(наставиће се)

Власник Медецијан и Кимиановиђ штамнарија Медецијан и Кимпановии Обилићев венац бр. 1 Одговорни уредник г Б. Кимпановић.