Мале новине

које њеној тпколч приаадају, уз 11-о' иотннит, да је праведан суд о гоепоиолгође текуће рачунеке година нри- ђици, јер га јз сзул где годјеегигла резом, а по еразмери нлаћа непоеред- отекда једиака. ног пореза, 7.323 динара, на тим нов- Гоенођица Илићева је приликом кон-

цем иеплатити кунљеиу механу еа зградама и плаце« од манасгира Б >го вађе, и употребљену за школу, као и онравку и преправку иете зграде и набавку школеког намештаја и њеног издржавања.

110/1ИЦИЈСКИ ГЛАСНИК Веоград 21. децембар Притворени. Ноћас еу притворени Милех Е н-ројепиз Хрватско због иијаачења, Иаан Лукић екитница и Ж;1војкн Стошић из Багрдана због скитше. ОсуЏни Прееудама полицијеки оеуђени су: Доага Ж. К >сте. Ђ »рђевића тежапа из Ждркова што је осталилА кола без надзора Мллева Проданоизћ ов I. због увреде, Дрдгутан Вукома новић из Ш.шца и Отојан Диматријеаић из Врдње због окитше, Јован Ђурић, Милан Милаћевоћ и Тома Васић налначари због иареда. Сароведени суду варошком. Данас су спроведени суЈ;у варошком на суђење. КостаРастић и радован Цзетковић земљоделци В. Села за убиство Димитрија Сгевановић бав. пиљара. ПРООВЕТА БЕЛЕШКЕ КЊИЖЕВНЕ И УМЕТНИЧКЕ Госпођида Сидоиија Жлићева. Имали смо две три ирилике, да на овоме месту забележ*м> по где што о срнкињи уметници Госноћици Сидонији Илићевој. Том нриликом, ми смо само изрази жп оне осећаје, који се у свакој ернској дупш мора да нојаве, чујући да ћемо и у музичкој уметаости, стећи видког представника, и резервиса ш емо евој суд о уметиоети госпођичиној, са оправданом оградом, да га допесемо после чрве нојаве госпођичиие. Велвки музички концерат грађааске касине, који је 17. ов. мес. био ириређен, дао нам је ту срећну прилику, да познамо вештину госпођице Ишћеве, и сад, кад смо позвани да речемо свој суд, ми с.ио у великој неарилици, је.р се не осећамо толико стручло спремни, да би смо се умели надивати виртдозности госпођице Сидоније Илићеве. Читали смо стране листове, која говоре о вештакињи српкињи, и овом срећном нриликом, увидели смо да је

церта, кој и иомепусио, одсвирала два комада. Листову „Фрнгазију" свирала је уз пратљу г. Глика музичвог проФесора и том је прилаком одликована од одбора „Грађанскекасине" богагим нукетом, који јој је предао г. Дим. Гаврилбвић секретар тога одбора. Комад је с I толико вештине одсвиран, да је очарана и изненађена иублака, дугим аплаузом захгевала да га поно ва чује, а због дужане програма то није могло бити. Скрећућн пажњу на други комад који је госаођица одсвирала, ае ћемо да нропустимо а да не речсмо ко)у в о важности самога тогкомада. „Сраска Рачсодија " је нов комад, који је израдио профосор на бјчком когиерваторијуму X. Ш \јит . Тај ја комлдносвећен Њзговом Величанстау Крат>у нашем, а комиозитор га је предао и новерио госпођица Сидонији да га о(а ирва одевира и ираа изнзсо прд ср.|ску публику. Комад је сам од особлте вредности, или је мож-;а ту вредност комаду дала взшгана гоенођице Ишћевз, којој се морамо дубоко поклонити. Чујемо, да ће госпођаца Ишћева даги у скоро чисто свој концерат, том приликом гладаћемо, да онолико о њеној вештини нроговоримо, колико она заиста захтева.

НАУКА

Коса и брада. — Обичај, да покривамо главу Шешмром давнашши је, али још старији је обичај, да се ноее власуље, к>је су замељивале дуго шешире, капе и т. д. Док су сгарн Мисирцн бријали коеу и браду и употребљавали власуље, дотле су азијс«и народи (Турци, Персијанцл и дрј сматрали браду као најлешпа нриродни украс. Јевреји су носили дугу косу. Један исгоричар вел«, да се у свити цара Соломона налазило аеколико младића са веома дугим косама, које су биле посутс златним прахом (или ш г о се данас српски каже напудроваое). Па и сами Персијани и Асирјани тако су исто удешавали косу своју. Стари Грци много су ценили косу и браду. Дечко који би нрелазио већ у младића шишан је и коса приношена богу Аиолону на жртву. Чунање косе био је знак велике жалосги (Ахил, кад је убијен Пагрокло) Осгавити косу да расте, не дотеривати је био

је опет заак веика жалоага. У то време ушло је јако у обичај боЈење (вранење) косе. Ф ллософи овога времена носили су дуге косе и бра е у знак њиховога великог знања и образовања. Римљани су поеили кратко ошиша* пу косу, али, кад попримаше многе обачаје од Грка, примише и тај, те ношаху дуге косе и браду. 'Шишање је почело, као шго вели Плиније, тек 454 г. пре Хрисга. Први бербери су дошли у Рим из Сицилије. Римски дечаца кад су прелазили у младиће аривосили су браде на жртву. ПреХадријана цареви римски бријали су се, али овај, да би сакрио ругобу свога лица, носио је браду и то уђе доцаије у обичај. П>либ црича, да је Ханабал носао власуљу. Код Турака је обачај, да обрију главе, а оагаве сдмо један део не обријан око главе. Воћ брада се негује и јако цена,јер се они куну брад м ,а тако ма браде пророкове." Код Кинеза је обичај да целу главу обрију, само на врху главе оетаве један део необријан и то после нлету перчине. Тацит прача, да су *се Ђермани бријали, а нека сеБаци и хаџаје носили су дуге браде. У Француској под Клодовиком носили су дуге косе и браде, а;а би се разликовали Гали од Рамљана. То је трајало све до Луја М.гадог и за ирвих го1ина Фрање I, познатог ратника; али једном у рату буде рањен у главу, а пошто рана зарасте, он је пустио косу да раетз. Огада је ушло у обичај дуге косе, а доцнаје и браде. У Русији, под владом чувенога Петра Велак<>г, сваки се морао бријати. Оа је ирописао, да се сем сел>ака и иопова, сви илемићи, трговци и др. морају бријати, а ко је хтео ноеати дугу браду, морао је плаћата годишње 100 рубаља порезе. У Енглеекој иод Хенриком УШ. коса се носала кратко, а брада је обично дуга бавала, као и у Немачкој. За време Хенрика IV. носило се по његовом укусу црна к«са и риђа брада (наравно да је ово бојено) Под Лујом XIII. ношене су дуге витаце, као и под Лујем XIV, а после њлх дођ >ше на ред грдне власуље, бреноване бароке, пу«ровање косе и т. д. Ну кад дође револуцаја онда се сваки шишао, како је хтео и брајао и ио грчки и римски и т. д.

СМЕСИЦЕ Од хартије. — У Малану конструисао је један тамошњи проФзсор оргуље од хартије. Ц'.ви су оддебеле и круте хартије. Ззуца су исти као Ш" код обичних оргуља само су кад-кад умилнији и блажији. Њих је| пронашао Ђовани Кресии Риђичо, проФесор хемије и прародне истораје у богословији. Овај човек нровео је у беди и сиротињи своје прве дане. А знајући да његова парохија нема оргуља и не може да их плати, он намисли, да изради оргуље јевтиније, које би могла и најсиромашнија • парохија кунити Да изврши свој плаа оаај изналазач имао је да се бори са многим тешкоћлма. Новаца наје имао и поче губати и храброст, док не наиђз на једног вешгака коме повера свој план. Оаај га разумеде добро и тако приступише послу. Израђен је био за 3—4 месеца са 1400 цева и 44 педала. Доцније је усавршен и сада се прави у велнко, јер је куд и камо јевтинији од онога са лименим цевима. ШАЛА. Треба звонити. На вратама једног дућана стајало је нанисано: „Ако нема никог у дућшу, молим, да се звони." Прође један човек, па, кад ваде, да нема никога у дућану, стаде зв >нити Газда изађе и рече: —• шга желите? — Нашга, ала ја видећа, да стоји овде Д1 треба звонита кид нема никога у дућану учиаио сам ваидоброту и звонио сам. «г Куку мајци. Један расејани пасар имао је да нанише пасош једном нутнику, а ои је то овако наиисао: Занимање: . . . , шеширџија Лице: црно Очи : . нема Н >с плав Уота: 5 стопа Коса не жењен Што су ти девојке. — Једна се девојка уда за удовца, али се после две иедеље нокаје што се удала. Питају је зашго? — Е па за то, што знам, да кад се која уда за капетана постаје капетаница, за начелника онда је начелниковица; а мислећи да ћу поетати удовица и наследити ве лико имање, удала сам сем се за удовца, али он не умире.

ГраФ МираФијоре ирими радосно оваЈ предлог, али изјави, како жели нре свега да види шта ће бити са Имаром јер пије рад да је остави. Ношто су га обитаоци радо гостили а још радије пристали да остане код њих још неко време, он се одмараше, очекујући да Имара оздрави. Кад је видио море, којим ће отићи у своје отачаство, он поново добије храброст, и нуп радости већ упапрсд имађаше лепе наде на будућност. Сљедеће ноћи чувале су и неговале Имару две жене. У неко доба ноћи оне пробуде Адмирала. Имара је хтела још једанпут да га види и да говори са њиме. Њој се већ приближаваше самртни час. Њене црте беху јако промељене, очи јој имађаху неку чудновату сјајпост. Опа хтеде да пружи руку Адмиралу али због малаксалости није могао то да учини — на њеним уснама указа се болан осмех. „С богом! — све је прошло — ја умирвм" — шаиуташе Имара." — „Поздравите слободу и моју отаџоину!" ГраФ МираФИЈоре мољаше сеБогу. „Благодарим свемогућем Б >гу, што ћу

умрети овде а не у Сењу па вешалама!" рече Имара врло слабим гласом, За тим благодари женама, које су је неговале и поклони им све, што је имала и нонела са собом из Сења. златне бразлетне, скуноцене игле и сав новац што имала нра себн. Пред зору Имара заспа, да се више никад не пробуди. Оаа је подлегла болести, која ју је снашла у сљед тешког умора и савлађивања опасности. Адмирал убриса сузе које су му канале низ лице. — Имара реће више видити своју отаџбипу. Њена једина жеља није се испунила, смрт јој је стала на пут. Адмирал се постара да јој се ископа гроб више села, на једиом брданцу, где беше још неколико гробова. Пастири склоне сандук од јеловог дрвета и за тим је сахране. Више главе Адмирал нободе крст, кога је сам начинио. После свега овога Адмирал се опрости са обитаоцима овога села. Три човека , који беху врло вешти на води, спремили су један велики и јак чамац са једрилима, и пошто ветар беше повољан, то се реше да нођу или у Полу, или у које

друго пристаниште у Истрији, одакле би Адмирал могао лако да настави пут за Венецију. Адмиралу беше тешко кад се растављао од ових обитаоца, који су Имарунеговали, а њега тако приГатељски примили и угостили. Он им обећа да ће их наградити чим сретно стигне у Венецију. За тим оду на обалу и уђу у чамацОстали људи и жене из села беху пошли на обалу да испрате Млетачког граФа, који је тамо дуго чамео у робству Ускока. Његово избавлење из робства беше им чудно, и они са неким поштовањем гледаше старца, који се из чамца опраштао са њима махајући им рукама. Велики и јак чамац пловио је у близини обале. Вешти људи, којима је била позната сва околина, управљаху крмом и једрилом. Чамац је брзо пловио по морској површини.

(наставиће се)