Мале новине

БРОЈ 3

И34/Ш ДВАПУТ ДНЕВНО Ц I-. Н' А

Београд, Понедељник, 2. Јануара 1889 ШраШ 1 : 1 ' ' ' ■

ГОДИНА I

НА ГОДИНу НА П® ГОДИНК НА 3 МЕСЕЦД МЕСЕЧНО . .

12 дин 6 дин 'Л дин. 1 дин,

МДЛЕ НОВИНЕ

пркттилхА ов ШАље М^ децијаиу и Кимилво««^ Веограду Обидићев ввиан бр. ј и Васина ул. бр. 3. Можв се аретплагига и код ввију поштз у Сибгај; »КНЕ ОГЛАСИМА" На нрвој страни од речи 10 нар. м а р С в!. ' 10ТВрТС

од нетит реда 10 нара .1. Ци&г' ј'<№ ДНЕВНИ. ЗА С Ч-ЈРА

ИЗЛЛ8И н ИОСЛЕ ИРАИНИКА"

?л свако оглдшење Н1|;к,А 61 двж. тд8 -зо. д. дип. ОГЛАСИ !10 НОГОД

В!

ЕТШИЦШ ОВЈЕ Признанице емо дали разносачима, с тога молимо, да им се положи иретплата. Уредништво, администрација и експедиција Васина улица број 6.

ЈЕДЛН ВЕЛШШКОАЦ даје кочдиције свима ученицима и ученицама основних и средњих школа. Упитати урсдништво.

дне :в:ез::кпес КАДЕНДАР Правослазни; 2 Силвесг паиа рим. Католички: 14, Феликс. Сунце излази: у 7 час. 43, м, пр. п. залази 4 час, 18 мин. Прва четврт 27 у 8 часа 19 мин. нре подне. Ветар, снег, за тим-киша -

Дукат . Нано № '| ц

К У Р С

5 69 9' 55

РЕД ПРИМАЊА П0 МИНИСТАРСТВИМА Мин. унЈтраши»их дела: Оваки дак нре подне од 9 и по чае до 12. и ио иодке од 4—•"> часова. ;И11. иностраиих дела: четв^тком од 11—1 час: нре подне. Минист. војни: сваког дана од 11—12 час. сем недеиае и празника. Минист. правде: Сваког дааа од У и по часова д;> аодне, Минист. грађевине: 1 ваки дан од 11—14 ^ часова пре подне. Мин. иросвеге и цркв, дела: Петком Од 11—12 пре подие. Миниет. привредс: еуботом од 3—5 по подне Минист, Финаисије: Уторником и петком од 10—12 пре подке.

Иут дрногорских принчева Као што јављају са Цетиња, Црногорске кнегиње Мклица и Стана отпутовале су у ирошлу ереду на нозив руског цара и царице у Петрогрзд.

РЕД ЦЕНЗУРА П0Н0ВЧ*НИМ

ЗАВОДИМА среда

Привелигована народна банка: Нонедељак, јег а етак. Београд. кредитни завод: Уторак и петак. Задруга за међусобио помагаље и штедљу: Поне дељак и четвртак. С,рпска кредитиа банка: Понедељак, среда, петав ж љубота.

ВЕСИИК

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Владалачки дар — Његово Вели■ ч&нство наги Госаодар Краљ Ми.гач I. благоволео је подарити (поред раније датих 25 златника) цркви калансхој и једно звоно тешко 320 кила. На овом< владалачком дару општи на каланичк^ а * . .—„ .

личанству.

СТР а НЕ ВЕСТИ

Цнклон у Аиерици. Како из ЊуЈорка јављају, у Пенсилванији беснио је ужасан цивлон (олуја), који је прои звео грдну штету. Из Кеадинга јављају, да је убио 50. особа. У Пит сбургу срушила се једна кућа, која још није бала ни довршена, те су рушевкне пале на суседне куће, и норушиле их. До сад су изв кли из рушевина 28 особа од којих су 4. мртве и има их доста тешко аовређених. „Срп. Нов." од 1. Јан. доносе ова сдликовања и указе Њег. Величанства Краља! — Ђорђе Р. Пантвлијћ н Министар Грађевина Господин Миханло Вогићевић одликовави су првим степеном Таковског Крста. — Н>егово Виеокопреосвештенство Г- Теодосије Архијепискоа београдскк и Митрополит Србије, одликован је Другим степеном Велога орла— Г. Јован Рисгић Министар Председник у пензији одликован је орденом Св. Саве првог степена, — Г. генерал Сава Грујић, државни, саветник одликован је Таковским крстом I. степена. Уредбе краљевог ордена. 1

ОО— хж дло.«с^ , прогласа Иовога У сгава за Ј ^раљевиву Србију од 22-ог Децембра 1888-е године. 2. Медаља — уставотворна спомвница — има бита од сребра. На једној страни ове медаље има бити натиис: „Уставотворцвма захвална Србија®. Влиже одредбе о обдику њеном пропасаће се нарочитом уредбом. 3. Медаљу впоменицу уставотворну носе Краљ и Краљевић. 4. Право да приме и да носе медаљу уставотворку слгоменицу имају:

а., Чланови владе која је ј Новиг Устава Велакој Народво: штини поднела; б., Чланови Велик штине; в., Чланови Уставо г., Сви предсее* заменици аихови председавал'2^ 1Ш'ИА Д,- Комесгцша арна. . . боре надзираваЈ^ела 5. • Медаља уставотворна носи се на левој страни нрс,

Одликују С е: Таковским крстом I. стеиена г. г .-др. Дикола Крстпћ, члинДр^ жавнога Саве.та;—ЈЗладислва Вујовић, члан Државнога Сав^а^^пензији; Јован Авакумовић, минвстар у~шасији. Орденом Св. Сам I стеиенЛ: г. г. Алимпије Васиљевић, члан Државнмга Савета; Стојан Вошковић, члав Државног Савета; Милан Кујунџић, министир на расположењу. Орденом Св. Спве II. С теиема г. г. Глиша Гергаић, проФесоо Ведике школе; Стева Р. Поповић, проФесор Велике Школе; г. г. Коста Сте> " год^

министарсза Фина Вујић, начелник ђевина; Коста Ч ционог суда; Ко нредс. Велике г г. Ркста седник ВелиЈ Петар Станој^.. Управе Фондова; кретар Државног Милојевић, кње Финанције; / ни иравобра. ]0 секретар мт !. Пикол Смаћић, тарства унутр.ч

псд

:-'У

ФАК

К В А ЉI! Д А. МОТ»

и

■ЛОБАЦ МРТЗАЦА У ВЕН&Ш-иИ РОМАН ИЗ ИСХЗРИЈЗ МЛЕТАЧНЕ РЕПУЕЛИКК КБИГА СЕДМА

ВАСТАВАн;

194)

Пре беше уверен да је овај старац који је био у ропству код Ускока и тамо се позвао са Имаром, уобразио, да је адмирал. И то уображење беш : Сћ толико утврдило у његовој глави, да је чак и сам веровао е је зћиста идмирал. „То је само уображеше, које му вико не може избити из главе," рече Паоло. „Кад оде у Венецију тамо ће му већ доказати да он није адмирал. А и шта се

напослетку то тебе тиче, Паоло? Пусти га нека ради и мисли шта хоће!" Сутра дан јога пре зоре бегае устао стари адмирал. Он се осећао снажним, јер се ноћас беше добро одморио. Са добрим апетитом појео је доручак што му је дао добродушни Паоло. „За сад вам не могу платити ништа". рече старац. „Немам ни пребијене паре! Кад човек бега из робства. једва има и одело на себи, ка што видите на мени! Али ипик награда неће изостати, Наоло! Ја снм богат и наградићу вас богато за све, што сте ми учинили за сада!" „Добро, Сињоре, добро!" рече крчмар, који никако вије веровао адмиралу да је он личн , н је држао да је уобразио и о адмиралству и богатству. „Ви <'.« већете кајати што сте ми притекли у помоћ," нж-тави адмирал. „То вам нећу заборавити никад ! Ја сам убнут наилазио на многе л.уд% који су се старљлр о мени. једино из љ*бави према ближњем Без њихове номоћи а не бих могао доћи овамо! Алв желео бга знати, шта је било са 'О^ттттмттТни^-^ иик0м ? Б Р иием се п/њ јер ће ус ,ошГ> М иа ЊеГ& * а Сунри бегству, а ја

нам је био у помоћ.

сам сигуран 1Га га неће му је сигурна!" Паоло одобравај^ „Реците ми Паоло ; и је ли још Пријули млетач*.^ менити Антонијо Пријули ?" „Јесте, све је остало по старом, њорс одговори Паоло. „Тим боље ! Пријули беше ми мил*. нријатељ, ја сам одрастао са њиме, Кад је он постао Дужд ја ( ам постао адмирал," настави старац д»" ^аоло смејући се климаше главом иенуло у Венетг „Ви до 1 * оло. „У „Ме то леп љења Богу, К. и сцт~з Паоло. „Знате саветујем неи. ворите мрнарима вашем некадање!