Мале новине

год., по шемати8му, овакво је: Активних: 285 ђенерала и адмараха, 1653, вишвх а 14341 нижих офнцнра, 141 војнв свештеаак, а 2283 зојинх зва ничнвка. У недејству: 522 ђенерада и адмирала, 562 иуковиика. У реЈврвч: 7 виших, 6844 нажа о#вцира и 2435 војнжх сввштеника.

на унапређељу и ослобођешу тах кра-

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК Београд 3. Јаиуара Краја. Ноћу између 1 и 2-ог овог месеца непозвати лоиови удешеним кључем отворили су шуау г. Љубомира Стричевића кондуктера овд. и из исте однели веш у вредности 36. дин. * Лритворени. Ноћас је нритворен: Владииир Станојевић калФа кројачки због нереда. * Осуђвни. ГГресудама иолнцијским осуђени су : Крста Тасић ва«. због нвштемилованих карата, Милош Доменвко слуга због скитње и Марија Авђић због увреде. * Сироведени су^у. Данас је сирове ден суду, Тијосав Дабић слуга због иовреде тела.

ГЕРООВЕТ.Д. _ БЕДЕШКЕ КЊИЖЕВНЕ И УМЕТНИЧКЕ Исторнја нрве франдускс револуцнје. Њен раавој од основања конвента (04 1789—1795) с аогледом на њепу стогодишњу ирославу. Под тим насловом издао је ових дана Лајицигу Рихар Маренхо.гц вшигу намен.ену образованијој иублици. У њој је иисац врло језгровито изнео праве из■орив иогледе на велику Француску револуцију, а које је у некокико застунао у Француско). Тен и остали а у Немачкој 1'анке и Сибел. * Стрељачки гласннв — Под овим именом почеће излазити нов лист као орган „Савеза" стрељачких друштва у Србијн. Њега ће уређивати г. Милан Живжовић друштвени члан и овдашњи чиновник. * Као да ееупокојнла „Сриска реч" нема је никако. Нов Лист. — Неколико шабачких цатриота намерни су да гокрену нов лист „Восну, и ко]и ће застуиати интереее Босне л Херцеговине и радити

Таква члеменита усталност за српотво само је за иохвалу и може служити на част и понос својих покретача. * „Иева Зета,"нов књижевни лист почеће изилазити у месечним свескама иа Цетињу под уредништвом Др. Ј1. Томановића. Це 1а је за стране земље 3 Фор. претилату треба слати на г. Перу Рамадановића, Црногореког агента у Котору.

СМЕСИЦЕ Највећа морсва дубнна, која је до сад измерена, јесте она, коју јв каиетан брода „Аљаске" сједињених држава Ђорђе Белкнаи измерао. У своме извешћу министарству марине из Калао-а од 6 Јула пр. год. дао је он детаљие нодатке о својем мерсњу на удаљењу од 24 геогра*ске миље од обале. Кдд се 20 миља удалио од обале нашао је дубину мора 3369 хвати; то је највећа морска дубина која је до сад у јужпој иоловини ти хог океана нађена. У нади, да ће наћа још већу дубану, он је покушавао даља мерења, две геограФске миље даље на запад, али овде јв нашао само 316<9 стона.. Оба иута, кад је мерио дубину иосио је собом и један оловни суд у коме је песак са тих дубина изнашан на површину и темиература је у оба случаја била 340 Фаренхајтових или 10 Реомирова.

цџада. Није\ — Каиетан. — Је ли, Циго, што украде овом човеку коња? Цига: — Нисам, господине, душе ми. Каиетан: — Како ниси, кад је човек нашао коња код тебе. Цига : — Оно јеете, његов је коњ био код мене. Е, али да ти кажем како је то било. Идем ти ја цутем кад, а оно на сред пута лежи тај коњ Ја дођем до њега, али он ни да се склони човеку цутнику с нута. Ја бејах дугим путовањем уморан, иа не могах да га обилазим, но таман да га једном ногом прекорачим, на моју несрећу, он скочи и диже ме на своји леђи и поче трчати, а ја ти се

уплашим, па се ухватим за гриву и донесе ме тако чак до моје черге. Ту исгрче други цигани и жввот ми спасу. Его видиш, господине, да ја нисам крив но коњ, што мн се не хте уклонити с пута.

ТЕЛЕГРАМИ „МАЛИМ НОБИНАМА" Берлин, 3 Јануара Отварање Љшдстага шзвршено је сјајно по обнчају. Цар је црочитао беседу, која је с великим одобравањем примљена. Државни канцелар није присуствовао.

ОГЛАСИ

ОГЛАС ПУШАЧИМА Путујући по Србнјн имао сам прилике сазнатн да св тамо распростнре мњење, а и да се преко новина уверава да је „картуш" — 1еа Легшегеа сагЈопсћеа најбољи цигарнн папир. Ја се нисам могао доста начудити оваквим гласовима и огласима, знајући да то у самој ствари није тако будући је свудапознато да цигарни папир ла кокард — 1а сосаг<1е — превазилази у сваком иогледу цигарни папир „картуш". Да бих могао то доказати и сведочанством јавних завода , а не само цојединих приватних лица, обратио сам се ц. кр. технолошком занатл. музеуму у Бечу, као најнадлежнијем месту за то, с молбом да се хемиски испитује и један и други папир. И ево одговора, што сам добио од Хемиског одељења тога завода о резултату хемиске анализе извршене од чувеног проФесора Бг. Ск>(1е&о1<1:

„Иа предстојећег налаза схедујв да је цнгарни папир ла кокард — 1а СосагДе —, који је поднео на нспитивање госп. Христијан Шиц, слободан од свију шкодљивих материја, и да јо како од носно тежине тако н односно садржине пепела бољи од у нсто време испитаног цигарет папира картуша. Ово је сведочанство потписано од Директора тога завода чувеног Ехвпег-а од председннка хемшског одељења Др. X витеза од Пергера и проФесора Оо^е&оМ. Мислим, да ми, поред тог јасног сведочанста најнадлежннјег завода, није од потребе да кажем да је хемиском аналивом очшгледно доказано, да је цигарнн папир Ла кокард — 1а СосаМе — у најбитнијим састојцвма знатно бољи од картуша. Поштоване пушиоце из Србнје молим најучтнвије да се сами увере о финој каквоћи овог цигарног папира ла Кокард — Еа СосаМе — а могу га наћн за целу Србију само код. Аврама С. Демајо У Београду а на комад у свнма продавннцама дувана по 10 пар. днн. С поштовањем Христијан Шиц Сћпв!;. 8сћШг Ф»Ормваитдигарног шшира. 8—10

ПРОДАЈУ СЕ јвдне иоловив каруце затворене и једна лава кола (шгајервагсн) иревучена кожом. Упитати Јована Алнне трговца у ку« ћв Андрејсвића. у. ч. еуб. 4—1,3

ЈЕДАН ЖЕНСКИ златан сат ремонтоар са монограмом „Д. А.* иагуОљен је вдућн од савске иолиције на иоп лукину улицу преко Шанца на Вукову улицу, на кшаз Михајлову на Теразијама до апотеке на цветном тргу.Ко нађе нека се јави уред овог листа добиће црист. награду. Обраћа се нажња г. сајџвјама ва ионуду овог сата. 6—13,

„Ми вас жалимо још више,', рече Замболини, која је то чула, „Ви се продајете џабе." Ова је примедба изазвала вилику вику. Аристократкиње скочише, да простествују језиком и ноктима. Глумице сиремаху јуриш, али Рубентел и други скочише међу њих, а Сан-кроа баци дветри шаке Франака на под. Госпође и глумице заборавишо на свађу грабећи се да покупе бачени новац. „Све ово," рече владика Сурдру „не казује нам, каваљеру, кога очекујете вечерас у вашем стану у улици Бернардиновој." „Да није мога братанца де Флавињка?" питаше Рубентел. ,,Или твоју свастику Частили? ' питаше владика. ,,Или ла Шамсми?" упаде други. „Или лепу кројачицу из улице Гравиљерс?" ,,Или војвоткињу Шулне?" „Или малу Флоримонд, играчицу из Понт НеФ?" „Или мене?" додаде г-ђа Субирак. „Или нас? ' питаху Замболини и Боароз „Би се сви љуто варате," одговорн им Сан-Кроа. Примићу вечерас две личности, једна је мој исповедиик, а друга проФесор хемије". „Дакле верујете у Бога, каваљеру?" питаше га владика. „Како не припадам ни једном друштву, могу вам рећи: верујем." При свем том трајало је картање. Људи су пили, а женске се смејале. За време игре са невероватном вештином, СанКроа примети: „Мој исповедник је речит и научен језуита, који мијеобратио пажњу на неке тачко нове доктрине. Ја сам их скроз претресао и резултат мога истраживања биће књига, коју намеравам издати. Побожан сам, господо, и ја се тиме поносим и божанство коме се клањам, биће толико разложно. да ми не смета у страстима, којима ме је обдарило. Држим, да има неколико начипа, којима се може држави послужити. Пошто сам послужио држави мачем, трудим се, да јој послужим и знањем, Ово је опо, о чему мислим, кад се не картам, кад се борим и кад не љубим. За сад је наука мој господар." „А која грана науке каваљеру?"

.роз, „а ко]а грана науке каваљеруг" Власник Медецијан и Кимпановић, штампарија Медецијан и Кимпановиђ, Овилиадв

„Токсилологија." „Шта је то?" питаху жене. „То је наука о отровима," мирно одговори Сан кроа. Игра је још трајала. Злато је још једнако ишло на његову страну, срећа изгледаше да је са свим нзневерила Финансијера, јер је капетан непрекидно добивао. Изненада застаде, погледа у сахат и карте па рече: „и опет си изгубио Ханивеле, и сад мораш ићи." „Дупло", викну Финансијер. „Дупло", одговори капетан. Још једном је каваљер добио. „Дупло", викну опет Ханивел. „Дупло или квит, ако хоћеш" рече противник. „Уверавам те, да морам ићи." „Ово је ваљан играч" рекоше неки. Жене ћутаху, али су и злато и кава љере љубавно гледале. Шта више г-ђа Субиран је бацила чак и кључ од свога новчаника на гомилу влата.

(наставиће се)

ВЕНАЦ БР•

1 Одговоетт уивдник Ђ. К нмцановјгвл«