Мале новине

СТРаНЕ вести Иоплава у Франдуској. Услед неирестане ките крајем прошле године н&стале су у многим крајевима Француске великс понлаве ко)е су нанеде грдве штете У околина Нимеса потоиљево је неколико кућа в погинуло неколико особа. У Босеру поилављвно је цело село. У Авињону, Арлесу Брињоиу, поплављене су улиде, те се више кућа срушило. У Марсељу пре®ила је такође велнка опасност од поплаве. У покрајини Авејров, Ло -у и и Тарн-у изађоше реке из корита, те поплавише околину. Али ипак изгледа да је главна несрећа минула. Међународн* конгрес женскиља — За време трајања Француске св«тскв изложбе састаћв се у Паризу међународни коигрес женскиња, за који су амернкачске госпође жртвовале 150.000 Франака. Награда. — Сенат у Вашинггону расиисао је награду од 100 000 дола рава ироналазаксредстаа, којим ће се моћи излечитн бар два одстоодоних, које нападне жута грозница. Моћ. звут?а. — Пре неки дан, као што јављају из Буковика, ишла су поштанска кола нзмеђу ЈакоОенаја и Дорне. Наједаред бдизу једног извора поплаше се коњи, стану скакати успропнице и почну гурати кола натраг. Кочијаш се сиђе доле да види гата је и у сутону цримети трн курјака који су препречнли пут и наоштрили се да нападну кола. Кочијаш брао скочи на кола и с највећом снагом стане дувати у свој поштански рог. Кад су курјаци чули те сграшне звуке, поплаше се те уз нај*ећи урлик побег ну у шуму, а кочијаш мирно оде даље. Прогутао кашнку. — У последњој скуиштини нариске медицинске акагтстигр, .'»»V./ —' • • —-ЈЧЧНГШврло чудан догађај и уједно је приказао и пацијента, који је међу тим оздравио. Октобра 31. пр годингједан раденик око гаса, коме је 21. година, забављао се кашиком дрвеном од 27. см. дужине покушавајући, д» је, бајам као комедијаш на винару, пркгута. У тој игри кашика му се омакне из прстију и сиђе заиста у стомак. У први мах пацијенат није осећао никакве болове и могао је и јести, али носле неколико часова узбурка се стомак и те ноћ* непажљиви младић претрпео }е грозне болове.

Другог дана дошао је у болницу СенЛуј где га је примио лекар Ладанти, који је морао болеснику отвориги стомак, да кашику извади. Пацијенг буде хлороФормисан, трбух му расиаран и стомак отворен и како се лекар зачуди, кад пршмети. да је спшак празан и да нема ни трага од кашике. Није се могло мислити, да је нацијеаат преварио доктора. Али где је кашика? ЛсКар је пажљиво тражио у трбуху кашику и заиста је нађе у вертиК1Лном положају ниже ван ст*!мака К шика је иросто са шпицаетим држаљетом пробила стомакикроз тај отвор испала је. Врло је чудна она брзнна, са којом је проваљен стомак и са којом је рана зарасла. Три сата је требало, да се извади кашика из положаја, који је заузела у пацијенту али је ипак срећно завађена и пацијент јв после неколвко дана оздравио — ахи више се не ће нигда плести у туђ Занат. Вврешчагину Америцн. Гласовита руски сликар, који је пр* две годшне био занео сав Беч изложбом својнх слика, сад их је изнео пред американски народ у Њу-Јорку. Вер< шчагин је и тамо постигао ејајан усиех. Један ироФесор њу -јоршког универзитета пише овако неком Русу: ч Ваш је сликар освојио Америку. Све што је руско, сед је у мода."

СУЗЕ

Ка< неки тежак рад душу чоаечмју обузме, тада с чисто усијаних очију сузв потеку, а с рањена срца ка« да му неки тежак камен сиада. Песнвк их назива крвавим болним сузама. Сузе потеку с очију као невзлечиме последице неког брзог дела, које не ваља; то су горке сузе кајања Ну еузама се иуни н жарко око, када чуаарна богмња Фортуна — ах, на *алост ретко — сиротом самртнику ненадно баца у крило своје изоблљне Х-ИПСГХЈ-Ј—Л" / ^гу-^га. ШПГТО Ј- пттжолгор -* ном блаженству. Тако значе бисернс сузе у исто време и највећу жалоет инајвећурадост. Није чудо дакле што се мнсли да су сузе само за то, да искажу душевне но гресе и да су сам > басерна роса срца човечија. Ну кад вредна домаћица љушта лук. Тада јо) оштар мирис њег >в такође измами скупоцене сузе; када куља дим из пукнуте пећи, теда опет видимо где сакунљено друштво у соби сузе иролева; даље; ко уродр, ј«днкм другом

улицом, такође ће му засузити око, кад му појачи ветар или холуја засие прах у очи. Тако дакле постају сузе из разних узрока као душевни потреси и сад нам се науиче питање , за што су оне. Већ посганак њахов у оку доказује, да су оне за тај најфинији оргач од особнте кориети људима. И одиста оне су најпотребније заштита његова. Сузе су водљикава течаоет. који садржи у себа и наспто органсанх супетанција и то од пралике 1 од сто соли, а на име ФосФ ;>рокиселог калимумча и ФОСФорокиселвг натрона. Ако испаримо сузу, видећемо микроскопом, да су те с >ли заостале као унакрене линије, налик на рибије кости. Сузе не теку само из ока, већ и из једие велике жљезде, којо ве налази одмам исаод горњег капка очшег. Од ове жљезде пружају се шест до седам врло виних каналића испод трепавица. Из ових качачића истичу сузе и преливају везницу, који превлачи очњу јабучицу. Тиме изгледа и око бичтро њежно и љигаво. Сузе нв теку само у одређено вре ме или у одређеној прилнци као што би се могло мислити; ове могу тећи увек. дању и ноћу. То је потребно, јер ј 6 и иначе брзо истекде и око би се засушидо И ггина оае никад не теку много јер ии је природа наместила насии. Овај насип налази се утреаавицама, које сем јаке затвараче коју сгме сачињавају, одржавају сузе још и зсјтиљастии лучењем очне слуза. Тако сузе немају на својем путу никаквог излааа. И у једном углу очњем налази се сузно језеро, где се сузе скупљају и одатле не могу истећи, јер их окру кава једна лива кожаца Ипак се у сузном језеру находе два отвора, сузне тачке, које танким цевчицама воде у нос. ЗГЈЕЕ.А.а^ЕИгЕЕС

I Г! I лниппгг Машина за рачун. — У Чикагу, великој и знатној вароши у Север Америци, пронађена је справа, која најзаплетеније рачуне лако, тачно и брзо решава. Сирава је та 14 пал. дуга, 7 — широка и 5 висока; тешка је 8 фуната. Ова се справа може наместити на сто, и опробана је. Проналазачу и чановницима су задавани разни тешкн рачунски задаци и то ]е справа за часак изр^чунала, што су рачушџије морале дуго лупати глдву. док ниеу изоадиси,

ПОЛИЦИЈСКИ гласник Београд 4 Јануара 1889 г. ПритвоЈлни. Ноћас су притворени: Јулка Аатић слушавка и Владимир Јанковић из Ужаце због скитње, ЈозвФ Потек пекарски момак, Милан СгојанОвић слуга баштовански, Милорад Чупић земљод лац, Алекса Дабаћ надничар, Драгутин Ивковић земљоделац и Сретен Јовановић сребрњак саа због међусобног боја и нереда. * Осуђени. Презудама полицијским осуђени су Атанасијс Божић сдуга због повреде. Цветко Пвковић пиљар и Антоа Дуњић слуга због нереда. Мица Ж. Тоше Јовановића зидарв због увреде, Благоје Јовановић бравар због боја, Марнја Петраћ ов*. због нечистоћв и Стеван Поповић лађар због крађе. * ИаЏно. Једна бележница Драгутина Ђорђевића трг. помоћ. нађена је н натзи се у кварту взрошаом.

ПРОСВЕТА БЕДЕШКЕ КЊИЖЕВНЕ И УМЕТНИЧКЕ Гете и Лесинг. — У прошлом броју нашег листа донели смо белешку о започетој рчсправи проФесора Каријера о „ Фаусту у немачком часопису „ОЈв <Зе%етаН* и још чланак нроФесоров није био нв довршен а већ су многе новине немачке донеле своја мишљења о томе: да ли је Гете своју трагедмју управо сам наиисао или је „прихватио" прозаички нацрт о њој од Лесинга. И већина је, као шго смо и тададонела, заборавали при томе да дочека свршетак расправе про®. Каријера, па еу, наравно, поводом тога мнон? листови осудили великог Гете-а и прогласила ~та~ ~зчппаиш-сп«•)!' (,крадца. - Сад ј е ирОФ. Каријер наставио своју расправу, и у том насгавку нзражава своје чуђење, како је могао свет изрећи своју пресуду о расправи му, пре но што је довршио. Оа је хтео а& аЂзичЛит да доведе распру о томе, да ли је Шзкспарове драме написао заиста Шекспир или Бакон. Он не сум' ња да их је наииеао сам Ш :кснир, те држз, *а цела расара пуста бесмислаца. Да своје мишљење поткрзаи' наводи како се бвспослени људигложе о томе; да ла је Гете нанисао „Фауста" ила је готов материјал „п *и-

Благорородна животиња није хтела да остави свога госгходара. Уз иут је налазила довољно хране. Сад је нустињик имао бар млека, чиме је могао да засити глад колико толико. Кад је опет наступила еоћ, он потражи згодно место за преноћиште. Кад се је пробуг потражи козу — она беше у близини ^рстећи омање жбуње. Дан за даном нролазио је у путовању, али пустињик не нађе трага од Имаре и Адмирала. Но он се ипак надаше да ће их наћи, они су далеко измакли, али он није губио наду, него настави путовање. Он не хтеде да сиђе до мореке обале, него је ишао брдом. После неколико дана наиђе на једно насељено место и ту сад први пут наиђе на људе. Ови га досматраху са чуђењем. Стари пустињик са његовом козом изгледао је врло чудновато. Обитаоци ове мале насеобиее, и ако су били сами пас •гири, ипак нису иегледали тако, као пустињик, и с тога се љубонитљиво приближаваху њему, чудећи се његовом изгледу. Он их замоли за мало хлеба, а за тим распитиваше их за Имару и Адмирала. Пастири му дадоше хлеба, али нису му могли ништа рећи о бегунцима.

То беше непојмљиво за пустињика. Пошто се је добро одморио, он хтеде да пође даље. У томе му изађе на сусрет један пастир, и пружио му огртач, који је био начињен од козије коже. „Узми овај огртач, ја ти га поклањам!" рече пастир. Пустињик благодари пастиру. Сад је могао добро да се увије! Могао да се појави међу људе. Он продужи даље пут. Често је наддзио на насељена места, и свуда су га нахранили и н-апојили. Сем тога свуда је добијао но нешто од одеће. После дугог путовања цриспе у Истрију. Са њеног прибрежија могао је лађом да иде у Венецију. Случајно наиђе на прибрежју Истрије неко мало насељено место. Али пошто ни ови нису знали ништа о Имари и Адмиралу, пустињик помисли да су они поново пали шака Ускоцима, и да због тога нису ни дошли довде. Он је сад требао сам да продужи пут до Венеције, да тамо јави о граФу МираФијору и о разбојништву Ускока, како би их уништили што пре. Врзо је нашао прилику. Једна лађа

крећала се је за Венецију. Пошто није могао да поведе са собом и козу, то је поклони капетановој жени за то, што га је неговала и дочекала онако пријатељски. Посже брзог, сретног путовања, лађа пристане код Лида, близу Лагуна. Пустињик је дакле једва једном дошао у област тако знане „Краљице Мора" коју није познавао до данас. Кад је са лађе био спу нтен ленгер, извезу пустињика на суво. Влизу црвене крчме било је више гондолијера, који су са чуђењем гледали старог пустињика. Он им рече да је рад да иде у варош, али новаца нема — он их и не познаје Један гондолијер пристане да одвезе бесплатно овог чудноватог старца. ,Па шта хоћете ви тамо? Шта тражите у Венецији?" упита га успут гондолијер. „Хоћу да одем до Дужда!" одговори пустињик. „Имам да му саопштим нешто врло важно! Ја путујем већ неколико недеља — јер пут, кога сам прошао, и сувише је велики!" „Та то се види и по вами! Изгледате мш, као да долазите са другога света!" Гондола се све више приближавала