Мале новине

У свак >ме од ових дала влдиш жену, ноја тражи слободу свуди и на

кога, к<'ји брани ираво једвакост људи. * бисмо

сва.

потлачеаога и

сте]е осотим на-

Одуговлачили бисмо к»д би хтели приказати св слику радивости ове необичне женс. Требадо би говорити на носе о њеним нутописима. капи сала је некол^ко иркноведака, Нојим је ушла у број познатих нриповедача. Била је вешта у музици. а добро је владала I ичшум. Г. 1845 изложила је бида своје слике у Др жђинима, а 1354 добила је за своје сликарске радове сребрну колајну на изложби у Петрограду. Али у овом великом раду једна је црта нај'-ј»јнија, што је Дора д' Иетрија у саојим делима највише настојала, да упозна западни 'свет са народима на ВалкануЈ ' Силне народонисне расправе, к<>(е је она црпила из историје и литература балканских народа, а које еу раштркане по најбољим светским изтрама, сведоче како је она љубила слободу и бранила народе, што су њали у роиству и с какпим битим познавањем писала о родима. У Непие (1ез Веих-МопЛев иаписала је Дора д' Исгрија цео низ орекрасних цроучавања о Србима, Румуним , Арбанасима, Бугарика и Грцима, какви се они приказују у својим народннм псемама. У Веше Згизве издала је она године 1860 студију о грчкоме народу, како нам га историја показује. За њезине учеае радше о Грцима одликовао је атинеки парламеаат оочаеним гриђшством, а Грци су је сва ком нриликом при«а«и у своју ередину с в,ај,већи* олушевљењеи] Д>ра д' Итрија бивила се и иолитиком. Године 1856 издала је вишс чланака по римеким новина«а о кнежзвинама на Дунаву. Кад она расправља ма које питање, она нроник к ј на нрви мах у његову политичну страну. Лак® нримећује све што се окм ње збива; те бележи, не упуштајући се у своје реФлекеије, већ оставља читаоцу слободно поље да рачмишљн У својим делима Д >ра д' Иегр^ја се нада напретку, који јој је био толико нл срцу, а из дна дуже мрзи мрачрваке и назадњаке. Ретки су писци. К"јн онако дубоко мнсле, који су кадри да оаако живо нреставе призоре ин живота да онако темељито распр вљају друштвена иитања, као Дора д' Иетрија. Сли њезини разноврснн спиеи одликују се депотом спиеа, живошћу бојд и нежношћу оеећчјн Н

од Сво-

Тешко је и замислити човека дубљега ума, чвршће воље и 'племенитиј т срца, од ов славие жене Кад читаш њезина дела, треба да сваки час станеш, да нешто забележиш и о томе да размишљаш. У свакоме ретку видиш научењака што се стара да све потанко исиита видиш свуда мудра ФилосоФа и нраведна судију. За чудо, ова дубљина мисли код ње ни најмање не смета красота стила. У стилу оетаје она вазда иежна жена; реч јој !бче као бистри ноток, па се спаја са осећајем и тако се заједно губе у дубок-) море мисли. Кад се умориш ломећи мозак о те високе мисли што се налазе у делима Доре д' Истрије, наиђеш на неки чудии меланхоличан хумор. Дора д' Истрија била је једна најдарнвитијих жена свога доба. јим виеоким образовањем заузпмала је ирво меето међу сувремени,л женама. Она је познавала као маао ко јелински и лзтински језак, а савршено је говорила и иисала модерним грчким енглеским, немачким, италијанским Француским и румунским језиаом. Својим реткам снособностима и озбиљним својим радом показала је Дора д' Истрија целоме свету, како се љуто варају они, што мисле, да жеаа не «'>же ни из далека достићи оиај степен образовал,а, на коме се налази ио гдекоји човек. Њезина дела сведоче, како може и жена дубоко да мисли. да се раЗЈме у иолитичка и социјална питања, те како је кадра, да се изј дначи с човеком на и^љу слободне миоли и да с највећим усаехом обрађује књижевност ц науку. Уз признање великог в ума-, мисмо дужнит особиту благодараост овој списиељици. Учени саиеи Доре д' Иетри|е обра тили су озбиљау иажњу заиадног све та на нас, и њој се може много захвалиги, шго се даиае оаако живо иснитује живот и културни наиредак балканских народа. Њ зина д '-ла читају се, аи читаће се још дуго, јр главна мисао, која еве њих ировејава, а која је била и задаћом живога Доре д' Истрије, то је најеветчја мисао, која иде За тим да даде ч >веку оно место на земљи које му је Бог одредио. Она је увек приекакала у помоћ слабоме и немоћноме, а тражила слободу за слободне божје створове. И ми Срби који најбоље умемо це нити ту светиљу, за коју смо се вековима борила, а коју смо откунили иотоцима сво)е драгоцене и нлемени ј те крви кликнимо овој славној жени је бес«ргним нашим ловћенским пес•Гиком. Благо томе ко довијек живи; И«ао се рашта и родити !

СЗ А ,"Т~Ј

СМЕСИЦЕ „Песак шго лаје." — На Кауају другом највеаем острву хавајскогархипелага налази ее близу места Онолу једно природно чудо, Нохили — пешчани слојеви, које урођеници називљу „цесак што звучч или лаје." Од ирилике на 100 јарди од морске обале подиже се један слој песка од коралних и кречних Фрагмената, који !С висок 60 стона а дугачак од нрил ка 1 и цо миљу.кад ее тај песак .<а из ког му било узрока, јаче покрене, онда настаје аеко шуштање, <пје често личи на свирање чесго и :\ ± псећи лавеж, а често бога ми хучи и као грмљавина, због чега је овај иасак и добио горње име. Ирилог к историји вела. — Сгарогрчке жене нов^-зивале су главу носиле су једну пантљику преко чела а у мрежи своју коеу; иреко лица имале су вео. У почетку средњег века био је код жена германских вео обични убруе главе. Већ су и гетске жеае восиде дугачке, Фине, беле велове. 0бична боја марама за глеву била је бела. Она је виеила мало преко чела и падала с обе стране лица у наброима не рамена и врат. Ч сто су ове мараме за главу биле и украшаване, само да би што ленше изгледале. Вео је био од свиле; огмене даче носиле еу жуте велове. У 14. веку, као и у д ^љим вековима, носиле су и девојка вео но немачким варошима и терале у томе такав луксуз. да су се и влас та морале умешаги, да стану на пут томе, као шго су се оне евуда у „стдро добро време^градиле чуаарима морала. Ну било је и мењ»ње у ношењу вела. НI сликама из 12 столећа види се, како је у виду туроана око главе увијеа а крајеви падаЈу на ра мена или су у турбан узијени. Доцније се почео вео у исти мах и к 10 марама ва груда употребљавати, пребацујући га преко једног рамена. 'Го је било нарочпто око половине 15. етолећа. Разуме се да су се они врло богдто и разно украшавали. У току 15 етоллћа, томе добу луксузу и покварености, немачке су жене полагале .>собнту вредност на дугачке, бојече, нарочито ж* те, златом и сребром вз

зенс велов. Па и самв занатлиске ж»-не и саванке купоиале су велове, који су сгајали по 5—бфор. Још прш крају 14 столећа био је приморан општински суд вароши Улмера, да пропише какав ће вео носити грађанке. Само жене из сгарих породица смеле су носити свилене велове од двадесет струка, жене пак занатлија могле су се задовољити и с дванајестоструким. После год. 1404 господи у општинском суду учини се, да су велови сувише кр <тки; они преиишу дакле да морају допврати до плећа. —

ШАУ1А.

Перицп: „Отац не^ће овај снр. он жели да му дате други с већим рупама!* Вакалин. „Шта, не ће овај сир? Тл једе ли твој отац руае или сир? * Жена. Драги мужу, чим хоћеш да те обрадујем за твој рођен-дан? Муж. Куии ми једну чулу. па подај нека се наслик 1 на њој твоја слик® — хтео би да се одаикнем од иушења\ * Врло утешно. Муж „Баш немам ни мало среће. Јуче сам затекао моју жену е њезиаим љубазником, ади ми је он утекао." Пријатељ. „Утеши се само, уловићеш већ једаниут једног." * Сумњив знак. „Дајте ми револвер?" „Од колико метака?" „За шест особа!" * Веооватан узрок. ,,3»што се стара мачка чуиа увекс младим мач>ром?" — „Мора бити да јој је зет."

Шта да се каже на то ? — Мали Душан је философ . Гледа своју младу мајку нежним погледом, па ће је 8»питати: „Јеси ли ти девојка?" — „Нисам." — „Него шта си?" — „Жена."

)еси ли била девојка?" те моје,

,А п Јесам, де" — Па где је сад девојка?" * Нелогично. — „Је ла, мама, од како ме учи г-ђца Анка, ја сам маого бо љи?" — ,Да, душице, сад си учтив и ји!" — „Добро, али зашто онда јо ш непрестано кријеш колаче и кут«)у са шсћером?"

Ј« оддо- паоб- да његова

0) са светлошћу од куле, ириметио Инго да су њих двоје у гондоли, и мах заиључи да причека, шта ће се годити даље. Ов беше уверен да се у гондоли лази онај, кога он очекује. То га је радоваао, и он је хгео пошто но то, се увери , је ли се иснунила слутња. Ако би у гондоли заиста био Адмирал? Како је он разумео, то може бити врло лако! На онда је дошао бат кад треба да га мредусррте и уклони с иута. Адмирал мора да нестане, да се о њему незна ни трага! Главно је дакле да стаар удеси тако, како га нсће да види нико. Инго пажљиво гледаше са оног места где је стајао — он виде кад је гондола пристала уз обалу, како један човек ђе на суво; и како се после тога ла удали од обале. За тим виде Ипго како онај, што је изашао ва суво, стаде, подиже руке к небу, и мољаше се Богу. Више није сумњао. Тренутак, који је очекивао, настунио је: дакле оно, што му

изагондо- је јавила СтеФана, да Ј« јгдна лађа дошла код Маламока збило се заиста. Инго погледа светлеКу кулу. Светлост не беше још угашена Он је у себи одмах помислио да чувар куле неће оиазити дошавшу гондолу. Исто тако није могао приметиги ни оног човека, који је стајао близу обале. На тај начин испало би за руком долаззћем, да ненриметно оде у Венецију, и онда би био изгубљен Инго. Овај случај беше добро дошао Ингу, а за то је имао највише да благодари СтеФаниној обазривости. Да. га она није благовремено оп »менула, он би пропао, свршила би се његова каријера. До сада му је увек иснадало за руком да однесе нобеду, иа и овога пута изгледаше тако исто. Адмирал устаде и ппђе. Инго га .је добро унознао. Он виде да Адмирал има дугачку хсљину и кратке панталоне. На глави није имао шешира, а ноге му беху босе. ^Нико не би у томе седоме старцу познао Адмирала Млетачке републике, јер је изгледао као ка кав нросјак. Сад изгледаше као да је настунио тре-

нутак за извршење његовог плана. На ступио ]е час кад треба да га спречи, да не иде даље. Он остави своје меето код светлеће куле, и упути се Адмиралу. Он није шантао. Изгледао је тако, као да је Ипго случајао наишао на Адмирала. Адмирал опази пред собом једног човека и стаде. „Ко сте ви, и од куда долазите овамо?" унита га Инго, као да би имао неко право на то нитање. „Ја долазим из Градо а, сињоре, и хоћу да идем у В.-нецију," одговори Адмир Ј Л. Инго приђе ближе и увери се да је то заиста Адмирал, за кога су сви држали да је мртав. Бела, дуга брада брна коса, уливала би свакоме пошговањз, само Ингу не. „Хоћете у Венецију?" упита ко сте ви?" „А шга ће вам то помоћи, Сињоре баш и ако вам кажем моје име," рече Адмирал околишећи. „Ви ме сигурно смат рате за каквог стран ^г нросјака! А ја сам доисга у овом тренутку свромах као какав просЈак! Немам ни толико но-

и сред РУгоме

он

» А