Мале новине

и да ее може »овратлти на правилан ток, ако се било запуштило. Он не тамо да је одбијао употребу лекова за унутрашњоет чивечију, већ је тврдио и то, да <-н губж сваку веру у лек-аре, чим се једном разболи, и да ће еигурно умро норед њихових леко ва. И заиста Асклеиијад ]е жиаео сто година и жевео би још више, јда му с.и није дееила несрећа. Ои је био уобичајио, га својим болесницима пронисује за сваку бољку особито вежбање тола. Физична снага темељ је сракој моралној и теласној каквоћи и главни је услов за трајно сдравље. Тако човечија енага и женска чистота могу ићи руку иод руку с телесним вежбањем и умереношћу Нежан човнк у пола је болеетан, јер сем узбуђења, који чини Физичка радиносх, врло често )е организам таког човека норемети.

Ну, код других народа, није Сшл> овако као код Персијанаца. Тек од новијег доба међу образованим круго вима почела се развија и ; ,персиска љубав", тако да је наз »вемо, према асима. Па и с .м Шопенхауер у својој философији, у којој је источне пределе нредпостављао, назива пса „светса=1м душом".

Муж (ушавши), „Ну, што вичеш тако? Та ја сам ту!" Потребна оарезност. — „Зашто само затвара наш госнодар свој сто увек тако брижно?" „Да нико не види, да нема ништа увутра.,,

сао од нољунца моје пунице, која долаз« оаим влаком. Једшш ћу је руком ухвлтити за руку, другом ћу арихватитм њезину путничку торбу

СМЕСИЦЕ Иас у !1ерсији. — По Зендавеста тој библији персијској, пса запггићави господар света, иас заслужује да га верне поштују. У Персији се налазе многоб ојне расе паса. Ормуздо, добри бог персиски, проклео би онога, који би пса ударио , душа његова не ће наћи мира носле смрти. Па тај законодавац. Ормуз о, не задовољи се само тиме, него, шта више, прониса и казне: „Ако пас уједе кога за прву казну, да му се осече десно уво, а ако то опет учини да му се осече и и друго уво. Ако би и трећи пут по кушао да му се осече десна нога, че тврти пут лева, пети пут да му се осече реи, а ако ее не би пас дотле ноправио онда да се убије". А ако би који верни ударио или ранио пса да се казни смрћу Ова наређења одноее се и на живот паса у Персији, па отуда постаде она нословица „као иас у Персији". Кад је пас гладан, верни му мора дати да једе. Онај. који би ису дао рђаву храну био би ишибан. Даље за младу штенад овако наређује: за 14 дана од кад се кучка окоти мора се бдити над њиме а кад му буде шест месеци мора га невино девојче хранити. Девојче, које ту дужност ваљано буде вршило биће у толикој почасти, као и свегатеница, воја одржава свету ватру Ормуздову. Најтежа казна ностиже онога, која мучи скотну кучку.

Како се паплаћују дугови код Кинеза. — Код Кинеза нема рануна о новој години; сви рачуни трговачки м домаћи морају бити исплаћени последњег дана у очи нове године. Истина, о томе нема закони, али то је обичај свуда, и исти је тако укорњен, да је било случајева, да су дужници себи ј и с унаљеном цигаром у руци. одузимали живо-т, да само избегау срамоту; што нису могли наплатити рачуне. Покажс <и се који дужник немаоан, то ће му иоверилац још у они саме нове године отићи у кућу, коју он иочне рушитиг, ако не помогну ништа претње; на тај начин поквари радост и весеље, а то се сматра као рђаво знамење за идућу годину. Умедне ли дужник да избегне ову немилу посету, то има и против тога једно но-

да ио више гшје. Владика му запрети, да ће га лишити чина, ако се не остави пића Кале се закуне да не ће ло гроба аити. Затим пође у манастир. У путу наиђе на један гроб, на ће рећи ђаку: — Дај' дер 'амо ону чутуру. — А што ће та чутура рече му ђак, кад си ее зарекао да не пмјеш. до гроба. — Па зар си слеп те не уздано средство. Поиерилац, који на | видиш гроб онде!, — рече кале и на-

те хз: „МАЛИМ НОВИНАМА" Берлии 6. Јаеура Царида Авгуетина оканула се заштите над лујзиеим редом, ради чега ју је Цар молио. Глас о рђавом стању државног каецелара неистиниг је, нопјто се он нрекјуче као обично шетао. Синоћ је посетио ћританског носланика. Цар је примио оставку министра правде, Фридбергз, коју је овај поднео на своје звање. По нолитипким гласовима држи се, да се не ће повећати артиљерија, већ Рок — Неки *Кале кмао је обичај ј батерије и да ће се начинити пу-

ДомаЛе средство. — „Гле, шта видим? Ти, који си свакад био непријатељ пушењу, пушиш сад и сам?" „Само за 4 минута, да бих се спа-

нову годииу сме више да наплати свој рачун, сматра као да је јеш веће тиме што на дан нове године ноеи унаљен Фењер и њиме тражи на улица своје дужнике.

ШАЛА.

У једном се друштту живо препирало о тој теми, да ли је боље бити жив иди мртав. Једну кладу даму запита њезин сусед за њезино мишљење, на што му она брзо одлучена одговори: „Ах, шта, то је са свим све једно — кад је човек вамо сдрав. Необичча сличност. — Муж и жена сед у позоришгу. Наједанпут ће се жена окренути мужу: „Чујеш, човече, погледај оног господина тамо, што нас посматра тако иажљиво. Није ли то твој пријатељ М.? —- Муж: „Ах не, није он. Али збиља личи сасвим на њега. Погледај само, сад нам се јавља! Он личи збиља на мога пријатеља М. тако, да мисли, да иас нознаје!" Лек аротив гог времена. — „Мама, молим те свађај се опет с татом данас је тако дуго време." Слатка утеха. — Жена седи за клавиром и пева страсно: „0 врати се, не буди тако суров; шта сам ти учинила, зашто бежиш од мене?"

теже чутуру. * Љубав — Млада мама седи са својом седмогодишњом ћерчицом код прозора. ношто јој је мама иснричала неку причу, у којој је случајно дошла реч „љубав," запитаће мала своју маму: ,,Мама, штаје то управо љубав?" — Младој г-ђи не паде на ум друго објапшење, него ово: ,,Ствар, која до лази и пролази?" „Онако, као онај нотпоручик доле?" упитаће мала, показујући на улицу. — Мајка се уједе за усну.

тови за пољске батерије на граници. еет^ХЛ;^.

„Ево читам баш, да пес-

Песник: ници, арема статистичним подацима, живе од свију људи просечно најкраће." Жена: „Ах онда ми је баш мило, што ти ниси ирави иесник.* * На олуји. —Један сељак, изне ађен на отвореноме пољу од жестоке олује, сакрије се иза једног чласта сена. Али кад је киша почела јаче да нљушти, он се одмакне од сена и сакрије се испод кола, која је био дотерао да однесе на њима сено. Тек што се он одмакао од пластг, иукне жесток гр >м удари у сено и запали га. Осмејкујући се задовољно повика сељак испод кола: „Промашио си! Ја сам овде!"

гил п п п

дит.

5Е0ГРАДСКА Веоград, 5 Јануара 16442 Жита.. . °| 0 11 50—12 Сувих шљива —.Брагано (леб. нес —■ Брашно фино . . —.Браш. леб. сејано —.4672 Кукуруза ——'871 Кукуруз брашно 12.—■ 194 Јечам ... 8.Коре брезове . —.Шишарке . . . —.1716 Овас 8.1000 Креча . . . , 3.20 3150 Сена 4—4'50 600 Сламе , . . .2 — 3.511 Сува меса . 70—80 Кајмака .Јабука.. . . Крушака — 1 Сланине .... —.22 Сира . . . . 904898 Свиња . . . 70—80' 40 Лука црна. . . 8 •2150 Лука бела . . — 25.Арпаџика .. . — .122 Кромпира . — 9.Лоја нетопљеног . —.Ђумура дрвеног. .Ђумура каменог. —•271 Пасуља . . . 25,Ораја . . . .—

РАЗНА ПИ 71А 600 Вина црна. .14— „ бела . . — Комовице.

20,—

свим нових скудија, како би њихов звек примамио још когн. Два јака гоедолијера нриђу врбачу и < н их са задовољством потапше руком по раменима. „Браво! Ево још један пар добрих /" новиче врбач. „Од овакове Боже још хиљаду њих, па би могли одмах ла изврнемо ето и закључимо листу!" „Ми ћеио са вама!" изјаве гондолијери. „У Лагунама нема више никакве за слуге! Дај нам нехар врбачу!" „Ви ће те се повратити натраг, опте-

?«

од-

рећени са благом, то вас уверавам! говори врбач. „Такав рат, као што ће -бити овај, још нико до данас доживео није/ Зар оне плашљивице тамо, не дрхте од страха, боје се Ускока? Радо би узели скуди-е, али не радо би изнели своју кожу на пијацу." Неколицина њих вргаше главом, мум лајући нешто о Ускоцимч, из п гн се могло разумеги само то. како они д.) сада еису могли бити нобеђени. „Боје се, ти плашљивци — жене једее!" продужи врбач. „Они мисле да ће Ускоци долетети на Галере! Иемејте те илашљивице !ф

~Ти можеш да говориш врло добро," рече један од присутних. „За сваку главу .и што уврбујеш, ти добијат сигурну награду, међу тим сам остајеш овде —" „Ко ти је казао то?" пович врбач љутито. „Онда бих и ја био плашљиви зец, као жто си ти!" „О! Ми познајемо врло добро вас, врбаче! Јеси ли икада био тамо, јеси ли ви дио Ускоке 9 Ниси! Али ја сам се борио еа њима, прса у прса, ја знам врло добро шта је то борити се са тим ниратима: Они имају топове, имају лађе и барке, са којима могу свуда да плове ; док ми са нашим Галерима, не можемо да у пловимо у њихове канале између грдних стена и ссрудова! Ето, тако је то!" „Хе, јесте ли чули?" повикаше више њих. „Не верујте овој плашљивој баби! Напоље са плашљивицом!" дераше се врбач зацрвенив се од љутине. ,,Кад би сви људи у Млетцима били такви, онда би ренублика м.фала да врбује по другим земљама! Али она није рада да то буде, она хоће вами да дк прилике, да заслужите новац! Она жели да ви добијете богату пљачку, а ви у место да јој благодарите — —"

,,И ја ћу са вама! повиче један, па прогуравши се до врбача, истргне му пехар из руке. ,,Овамо јуначе! Не слугаај бенетање тога плашљивћце! Пи, драги братићу! Новац, дај новаца овом еовом Галерском војнику! Упиши га у листу!" викаше врбач, а људи ненрестано долажаху у крчму да чују шта ће бити са тим новим ратом, због кога се врбују војници. И Амадео и Јеронимо дођоше у крчму. На једној страни у дну крчме беше СтеФана, која се разговарала са врбачем. Њено гадно, поцрнело лице, беше зажарено. „Ходите овамо!" повика она рибарима. ,,Хоћете ли и ви да се врбујеае? Плаћа се одма двадесет скуди-а!" ,,Двадесет скуди-а ? рече Јеронимо. ,,Та то је псећа заслуга! Па још да се човек бори са оним пиратима?" Понова се зачу глас врбачев. ,,Готово сам добио вољу да идем са њима," рече Амадео. ,,Ено тамо преко етоји ловац мртваца," рече СтеФана и покаже руком на проседог Јакопа. ,,Још може лако бити,