Мале новине

самонев, или у песме за по двадруштва укупно (Даворје и Панчевци) односно за сва три друштва (Даворје, Панчевци и женско) заједно (као на пр: Сриска химна: нарочито удешена аа мешовити лик). Концерат је ночео несмом „ Сраска Химна^ коју су отпевали Даворје и женско друштво (ореко 80 иевача свега). Војни орхестар је свирао две јубилареве увертире „ Милан • и „ Сракиња и са иознат м прецизношћу. Женско певачко-музик. друштво је певало засебно још и „Струнам" и „ Черго моја чергице"' сатагом лакоћом и елеганцијом, да на аилаузу не беше дотле краја, док се „Черго" не понови. — Жао нам је, што тога ве чера не имадосмо прилике чути и коју партију сола вли двоаева тога женског д уштва, цогпто могосмо праметити, да исто располаже и са неколико веома красних гласч ва у сопрану и алту. Све остале песме певало је Даворје и то веома сигурно тачно и под управом свога хоровођ« и јубилара Јенка. Нова иесма: „Двори Даворови* одликује се колико лепим ритмом,то лико и значајном хармонизацијом у сриском духу; а иесма „ Зора и опет Л ј Ј пком мелодијом и живахношћну Самопев „ Млада Јелка и г. Раје ЛавловиЛа беше у свему од величанствена утиска, јер глас невача беше овог вечера металне чистоће тако, да је највише оартије као и нај нижа места врло јасно, чисто и са лепом рутином изводио. Свима је песмама управљао односно дотичне и пратио на гласовиру јубилар Јевко сам собом. Трећа нијеса беше говор нредседника друштва г Даворја и г. Тасе БогЈановиЛа. Пажљиву слушаоцу није се могло омаћи, а да и овом приликом не осети, да је г. Таса управоједини ство рен и као природно позван да рукоиџдц пашс пај м лађид. пев. друштава, но које толике лепе успехе постиже и нопуларности стече у Београду и Србији Ми тога вечера упознасмо у нредседнику исто тако способна говорника, колико га знадосмо и као играча агитатора за друштвеве забаве и српске народне игре. Говор његов беше прилагођен светковини и срп. музици и гледаћемо, да га бар у изводу накнадно саопштимо. — По свршетку говора предао је јубилару врло леп албум слика државних чланова. — После њега ноднеше св>је дарове и остале корпооације или ооједине личности,

као што беху: Женско друштво (предало у соби своје чланице г-ђице Драге ЂуриКеве прекрасно израђену лиру од свежа цвећа са појединим натписом из Угарске и Хрватске, где Јенко огроман број својих поштовача има и који су се већином депешама сетили јубилара. Али, тсшко нам је, што осетисмо неко (дали елучајво или нарочито?) уздржаваше од ове светковине баш од оних овдашњих музичких кругова и кориорација, који би можда на првом месту требали да су били и управо делу иницијативу за овом прославом у своје руке узели. Да није и овде завист своје прсте метнула? * Покушај тровања, — Влајко Евђенијевић. послужитељ у Народном П^зоришту, попио је повећу дозу ћезапа, у намери да се отрује. Одмах је однесон у болницу, где му је указана нужна лекарска помоћ.

ДОМАЂЕ ВЕСТИ Прослава. — Како чујемо и у Нишу ће све пшоле прославити свог патрона св. Саву на најсвечанији начин. То није никакво чудо што ће нишке школе просиавити св. Саву, то је прави српски обичај, који се свуда слави где се српско име чу]е. Ну овде има нешто друго, што је достојно сваке похвале. Поред осталих обичаја на то1 прослави, извршиће се и јрдан најмилији српетву, који га је одгајио и одржао у животу, а то су гусле. Један дични шумадинац, Колубарац Драгомир ЂорђевиК, ђак там. учит. школе, гудиИе на тој прослави уз гусле и то ону бесамртну песму српску иочетак буне на дахи]е Не сумњамо, да ће се оаим разгрејати груди сваког патриотичног човека а особито Србина, с тога бисмо желели да се овај мили васцелом сроОТПЈ., обжк*1**ј, »рши, по ооима гаио - ма и прославља.

ЧМНОВИМА ДРУШТВА СБ. САВЕ" На основу члана 4. друштвечих правила, унрава друштвена сазива II. Гл&вни скуа „Друштва св. Саве" на дан 29 Јануара. ов. год. у Београду (у сали Вел. Школе у 9 часова ире подне). На дневном реду биће ови предмети: 1.) Говор председника „Друштва Св. Саве."

2.) Извсштај о раду и иморном стању друштвеном; 3.) Извештај рачуноиспитача о исправности друштв, рачуна; 4.) Избор нових чланова за Глав. Одборј 5.) Избор нове управе; 6.) Предл 1зи друштвене управе; и 7.) Предлози нојединих чланова. Сви друштвени чланови, који желе на овом скупу нрисуствовати, имају од I благајника Глав. Одбора — пре друштвеног скупа — узети улазнице за тај скуп. Улазнице издаваће се: у стану| друштвеном свакога дава иочевши од 20 ов. мес. — од 9 и по до 12 часова пре подне, и од 3 и по до 6 часова после подне. Друштвени чланови из унутрашњости могу имати нодвозне жељезничке карте у пола цене. ако се до 22 ов. м. закључно, јаве Главном Одбору са тачним назначењем, од које станице желе жељезницом оутовати. Уједно се јавља свима члановима, да су друштвени рачуни за рачунску 1888 годину деФинитивно закључени и да се исти не могу ни у колико мењати све дотле, докле их изабрани рачуноиспитачи не прегледе и докле их друштвени скуи не одобри. Са тога разлога главна благајна „Друштво Св. Саве" обуставила је сваку наилату и исалату до конца ов. месеца. Бр. 602 8. Јануара 1889 год. у Београду Председник у.Друштв'1 Св. Саве л . Св. Николајевић 1. Благајник, Тих. Ј. Марковић.

СТРаНЕ вести Родила на путу. — Занимљиво је, како јављају стране новинс, да је једна девојка, возећи се железницом из Граца у Беч, родила у железници лепо здраво дете, Вила јој је бабица чап јсдна госпођа о другог краја овета. Нротив ропства. — У про®есорској дворани у Бечу држали су многи отменији људи и жене седницу, у којој су решиди да се образује једно друшто, које ће радити на томе, да се свуда укида ропство, где га има. Скуп је решио и дао на израде правила те дружине кад се она израду оозваће се све светске вароши на упис у то чланство. Убијена — Пре неки дан једап кочијаш возио је једну осмогодишњу девојку на колима, коју, доцније над

ј довезао кући, нађоше мртву. Држи се да је убијена и кочијага је узет на одговор. Због љубавв. — Из Келна Јављају, да је тамо једна лепа девојка из отменије породице, скочила у бунар због љубави, на коју њен љубазник није хтео одговорити већ је изневерио. Она је с револвером ишла најоре њему али га није могла наћи и из великог огорчења и узбуђења, свочи у бунар и ту се удавила. Нашли су је тек после два часа кад је собарица оошла да вади воду.

ПРВЕ ГЛУМИЦЕ Кад човек погледа, колке улоге у комадима данас играју глумипе, оашће некоме и нехотице на памет, да то није тако било у прво време, кад није било ни глумица ни певачица на јавним местима, Још на двору цара Карла VI., у почетку прошлог столећа, морали су женске улоге мушкарци певати у иначе врло славној и чудној бечкој опери. До половине 16 века у цеаом хришћанству ни једна женска није ступила на позорницу. Тако је исто било у римском и грчком свету старог века. Те женске улоге играли су увек младићи или ечаци и то улоге таквих комада који су представљани у старом и средњем веку а који су нам и до данас остали као Медеа, Федора, ИФигенија, које је још нречстири стотине година пре Христа сневаогрчки иесник Еврипид, а којима се и данас образовани свет одушевљава. Па може ли се замислити да може једно истинско дејство преставити младић? И о:иста то седешавало, Сам свет не имађаше никакве оцене за игру, која му се преставља Свет је гиедао и слушао говор незнајући и непитајући, комује и како преставља и говори. Грчки глумци, којих Цје понајвише сем кора излазило по троје на позорницу, ношаху ипак маске. Сад можете дакле помислити каква је значајна промена у наравима и у позоришној вештини од кад су женске освојиле нозорнице. које, може се извесно узети, и данас све више својој власти потчињавају. Прве покушаје такве новости, којој се одиста, као што рекосмо, још.дуго противљаху ОПП1ТИ обичаји, налазимо у Италији с повољним успехом С јесени године 1588 појавише се први Италијанци са својим првим глумипама у Француекој, Они се нази-

дође старац — хм, то опет има каква важна узрока! Гра<*> ми рече: Ако дође какав путник, чији изглед пада у очи, ако се са каквом гондолом искрца код Маламока, ви га задржите, и одмах ми пошљите каквог весвика! Ие пуштајте га никако да иде у Лагуне!" „А шта си ти одговорио на то?" унита Лаурета. „Ја сам му обећао да нам неће умаћи тај страни путник! ГраФ ми рече: Млого ћа зависити од тога, ако будете пажљива и ухватите странца, то ће бити важан лов! Ја сам му одговорио: да се слободно може ослонити на мене, мене неће измаћи: чим се сване он ће бити у сигурним рукама/" „То је врло добро, Лудовиче! Ја ћу да пазим," рече Лаурета и донесе Лудо вику јело. „Једи мало па лези и одмори се. Ја идем горе, тамо ћу обратити особиту нажњу!" „Док сам ја био горе, нисам опазио ништа што би ми давало повода да сумњам!" „То ће опет бити по свој прилици каква страна ухода, или томе подобно; сигурно су дознали што, па сад хоће да

га хватају," рече Лаурета. „А јели ти граФ казао, одакле долази тај странац?" „Није. Он рече, да ће странац доћи са једном лађом, и да ће се искрцати код Маламока, толико је он знао о томе! Али ти ипак кажем, они у Савету, врло су искусни, они знају и за такве ствари, о којима ми немамо ни појма!" „Држи се ти само тога богатог граФа, Лудвико, па ће бити све добро! Данас ваља да нећеш да идеш у варош?" „Ако дође странац, ти ћеш га задржати овди, ја ћу тада отићи у варош да јавим граФу," одговори чувар куле, „Сад иди горе и буди пажљива, да нам цеби измакао странац — ако дође овамо/" Лудовико уђе у собу да се одмори. Лаурета се испне на врх куле, одакле ће да пази на странчев долазак. Ни чувар куле ни његова жена нису знали да је онај, на кога они пазе, већ дошао у Маламоку, и да га је дочекао Инго и одвео у стару светлећу кулу. Они нису знали да Адмирал спава у кули, а врата од куле да су била добро закључана. Адмирал није чуо кад је отишао Инго. Умор га је савладао и он је заспао.

јер је целу прошлу ноћ на лађи био будан. Сахат за сахатом нролазио је. Кроз узани отвор на старој кули провираше слаба дневна светлост- Умерено занљускивање таласа учинило је те је Адмирал слађе спавао. ЕБегов сан не беше ничим узнемирен, Адмирал је спавао дуго, и пробудио се онда, кад се мрак поново снустио. Он се усправи. Са разрогаченим очима посматраше место где је. С почетка није могао да се сети где је био, и како је дошао у овај мрачан простор. Мало по мал<» па се сети свега, и сад тражаше очима онога, који га довео овде. Адмирал се поплаши — он беше с&м — онај, што га је довео овамо, беше отишао. Да га није овде нарочито оставио, или је само изашао напоље? Још никако није могао себи да објасни шта је са њима. Он није ни помислити могао да је овде остављен и заборављен. Хтеде да се увери шта је са њиме и приђе вратима. Кад је видио да су затворена, он са