Мале новине

Тестамонт Доре д' Истрије. — Кло што из Букурешта јављају, чувена, књижевниц Д"ра д' Иотрија, рођена иривцеза, Гака, оставила је еве своје имање варошима: Букурешту и Фаоренци:и. Судске бкблиотеко. — Угарскаминистар оравде Теоамло Фабињи издао је окружницу на све преседнике судова с иозивом, да се пра еваком суду има основати судска библиотека. Новац за ту библиотеку долазиће мз уштеђеног кавпеларијскиг материјала и од ирилога. За први мах препоручује министар да се набаве ваучни листови земаљски и страни; при куповању дела књижевних ваља подјоднаки обзир имаги на грађаеско и кривично право. Мивистар је оставло бирање дела на вољу председнику суда ади ипак спомиње да би добро б.чло кад би се.увек посаветовао са осталим члавовима суда. ДСтраховит« догађај у зверињакд. — У Штрасбургу збио се прошоз недеље у једном зверињаку овај грезви догађај: Укротилац Бати Хемплу ступио је те вечери у кавез у хус*»рском оделу. Тек што је затворио за собом врата, прикуча му се велики тигар скочи на њ те га поче нападати својим канџама. Остали слугабеаици у зверињаку хтедоше му помоћв железним палицама, но укроталац не хтеде помоћи викнувши: Оставите ме ја ћу сам с њиме бити готов. Грозно је било гледати бој .-(вјери са укротиоцем. Изневада сруши се Бата нс колена, те се »ећ мислило, да га ја звер вадвладала, но у тај час викне он „оставите ме," исирави се, н >ч дивљу, бесну звер притискати о зид, а ва тим је ошине бичем тако, да је отскочила у кут. Укротивши таао дивљу звер, свуче хусарску одећу дочим га п,блика вепрестано упозоранаше на великога тигра, који се из кута полагано к њему шуњао. Ну Бати ошину га још неколико цута иеуетра шиво бичем а затим зано.че вјежбе, најпосље почеше оба тагра око њега трчати и играти. што је публика са највећим страхом гледала.

ПРВЕ ГЛУМИЦЕ настава«. Више месеца играло јето ка®анско позоришно друштво из Италије, па се онда врати. Ну на скоро науми опет у Париз, али сад би много срећније. Јер после убиства Хенриха III, Ав-

густа 1589. дође на преето Францу ски Хенрах IV., а тиме сс у неколико "и грађ^нски рат стиша и поче нов културни живот за Француску под новим враљем. Он )е особито волео позориште, с тога се и Италијанци јако обрадоваше, не само, што ће их он заштићавати, него и што ће им сам симпатиеати. И заиста ИгалиЈанци брзо у Француекој као и у Шианији завлад ше позореицама а особито године 1600, када оаи извеше на чозорницу певдч ку И1 'ру која се разви у данашњу оперу. Тада на челу овога прослављеног друштва беше један извреаа глумац, по имену Фламиније Скала. ту више није била. На њено меето стуии прва уметница Сињора Изабела Андријана ч^ји муж такође беше глумац. По гласовима о Изабели из њеног времеиа, морала ју је Целаја много

СЛУЖБЕНИ ГМСНИК Р А С II И С Министра аравде свима судовима Његово Величанство Краљ, актом од 22-ог дечембра 1887-е године унућеним на тадашњег предеедаика министарства, минисгра војног, пуковника г. Саву Грујића, благоволео се дати опште поммовање за дела иобуне у 1883-ој и 1885-ој години, осим тамо учињеног изузетка. Ова) акг Његовог Величанства, који је обзнањен у броју 285 „Сопских Новича", послат је у препису и министарству иравде од г. председника министарства. Ну ради извршења ове највише милостн, није ништа наређивано од стране мога нретходника, с •гога, што но гласу његовог решења.

коЈе се налази на встом на)вишем превазилазита, јер је била најчувенија ј акгу, није било тада у казненим заа најславнија уметница у својој вр сти. Б;1ла је к,»аљица дааа и најодличнији пчемићи, отимали су се за њу. Изабела Андријана била је и дању и поИу средсредна тачка, куда је цеи Нариз жудио. Није била нека млада појава, кзд је дошла у Иариз, јер јс имала близу четрдесст година. Рођваа у Падовн, године 1562 од !«рле сзоје младости била је као невано девојче члан ,Сотгсј §е1оз1 1 '. П> свој прилици је Још год. 1588 дошла с тим друштвом у Париз. када јој је било 26 годана. Ну поред славне анђелске Целије губила се њена дражест а лепота а тек иосле смрти ове њене супарнице задоба евој ретки и уметнички глас. По једној златној споменици која је коЈ вапа по смрти њеној, види се да је била дивна стасита зсенска. 0 њој се одисга сачувао редак добар глас што се врло ретко дешава код тако слав^ них вештакиња. Нечувена смслост овог нрвог покушаја „Соппсј. ^ећш* 4 са својим женским престављачама драматских улога рала је бити од особите важности за нозоришге и наравн, јер тај огроман

уснехса свим поласка женекоЈ суЈети, I те се с тога нађоше многе, које по* | ђоше њихоаим трагом. После онаког |славног успеха Цолије и Изабеле ра| јзуме се, да је сваки у себи подлаивао наду на тако што. Онам слатким стилјм времена оиевана је Изабела као каква са Олшша муза. Сем тога и она ама бешл иеса^к. (свршаће се.)

водима лиц>, на коЈа ои се ово иомиловање односило. М 1)у там мин. иравдеје дошлодо зна ња,дасенон киод оних лица; која су се због речених кразица налазила у бегстау и, услед ноиенуте највише милости, а нека од њих да су већ и под суд стављена Како је ово нротивао смислу датога владалачког цошиловања, то, по зааовести Његовог Величанства Краља, министар правде обраћајућж пажњу свиаа , па и томе суду, на именованн акт иомиловања Његовог Величансгва, иозива суд, да се иетог акта цридржава, и све оое, који би се због речених кривица под судом нааажли, одмах у слободу нусти и над њима прекине сваку даљу радњу.

Г. Љубомира Ђ. Милојевића, у оставци јавног правозаступника из Крагујеаца, миниетар иравде поставио је, на оенову §-а 19 ог и 21-ог закон« о правозастуцницима, за јавног правозастунника за округ крагујевачки. ТР. 0ВАЧК?1 ГЛАСНИК Како се сиремају ораса за трговииу. — За извоз ораја норади трговине у Тиролскеј, иоступају овако: 11ошто се ораеи оаомињају онда се са свим лепо оперу у води и по том осуше. Кад се оеушс, онда да би добили лепу, светлу боју, она сз сумиоришу т. ј. 1омила се сложи у каквој затвореној соби на се онда запали иарче еушгора да згара од прилике за дееет минуте. После сумнороваља,

ораса се изнееу и разастру ва Кахо промаЈно место да се што могуће боље осуше. Тек после овога, износе се орасн на продају било на домаћу било на страну. удаљену нијацу.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК Крађа. Икраден је један леп штап од јасеновог дрвета пепељаве 6 ојс а горњи де^ ог чпстог је сребра и масиган. Овај део отвара се на Федер, а на њему (сиоља) ама овај монограм „Б. Н." Осим овога лонов је украо н три пара рукавица мушких; један пар од коже браун боје са поставом; други жућкасто угасите боје, а трећи је пар 1фостији браун боје. Ко шта о штапу сазна моли се да јави главној нолицмји а јувелирима креће се пкжња да им лоиов не 3 би понудио на продају. * Пожар. Ноћас у 2 и по сахата упалио се млин Косте Симића трг. овд. који је у згради цркве св. Млрк;-., и сагорела су сва оделења где су машинерија и оделење где је била смештена извесна количина брашна Осгала зграда са брашном и житом спашена је. Шгета је по прнбллжној цени до 45.000 динара. * КовороЏио дете. Јуче ивмеђу 6 и 7 сати изјутра шфао је једно новоророђено женско дете, код чесме у Милутин«вој улици и иредато је опшгини на чување. * Притвореки Ноћас су притворени: Васа Вељковмћ надничар и Малан Миодраговић келиер оба за крађу. • ОсуЏни. Пресудама полицијским осуђени су: Атанасије Цветковић, Ж;*вко Цветковић и Илија Јанковић из Вишњице што су колима улицу закрчили, Стеван Јовановић кочијаш што је оставио кола на улици без надзора, Петар Стевановић келнер из Хрватске због скитње, Миливоје Мвцић б. ноћни сгражар, Мујо Ђулаковић Јованча Ломић и Данило Ђорђевић иадничари овдаш. сви сбог нереда и Андреја Сгевавовић рабаџија што је нечовечно тукао своје волове. * Нађено. У болничкој улици нађене су три сељачке мараме а находе се у кварту савамалском.

II. ЗаузеБе Сења Носле брзе и сретие вожње, приближаваху се државне Галере острву и стееама, које показиваху где је разбојаичко гњездо. Стари пустињик био је на главној Галери, којом је заповедао Канело. „Ми не треба даље да идемо, Адмнрале." рече Анко Капелу. „Нека Галере до мрака крстаре овуда. Пред мрак нека оде трговачка лађа близу Сења, како би измамила Ускоке из њиховог гњезда! Једно оделење одважаих људи са мном искрцаћете овде на суво. Тамо преко је обал ска равнида, У дну равеиде, далеко од обале, има једно село. Из тог села, које је мени познато, води пут у брегове. Кад тамо нриснемо лако ће нам бити јер ја познајем сваку стазу, сваку стену и сваку провалију. Оданде ја ћу одвести војнике до кације у стенама." Канело је иристао на предлог вустињика Анка. Он му придаде једно оделење од сто војника, који беху најодважнији, и искрца их тамо, где је Анко казао. Галерама је издао заповест да не плове даље.

Ускоци нису могли још да нримете Галере, јер оне беху заклоњене великим стенама. Кад се Анко искрцао на обалу са својим оделењем, онда се од осталих Галера одвоји једна велика и јака лађа, налик на трговачке лађе, и пође у Ссњ. Посада на лађи беше многобројпа. Капело беше задовољан кад је видио лађу, која ће да изммми Ускоке. Бојеицима је нредстојала ужасна и крвава борба. Сад је Млетачка република морала да победи ношго но то, да победи, нначе би изгубила досадањи значај у свету. Сем тога и сама част Млетачке реаублике захтевала је, да се избави из робства њен великогодишњи Адмирал и заслужни племиа. Галерски војница, који су били махом нови, нису могли да прикрију страх. 0 злочинствима и гризним поступцима Ускока беше се већ и суваше сазнлло, тако, ца су војници са неким страхом о^ чекивали почетак борбе. Лађа, која ће да измами Ускоке, отпловила је. Али је ипак нису смели да изгубе из очију. Кад је стража са кагарке јавила, да

Је време за полазак, како неби прва лађа измакла далеко, мрак се био спустно у велико. Сад је требало да се крену и све остале Галере. Адмиралова Галера пође прва, и тиме даде знак, да јо.ј сљедују и остале. Све Галере кренуше се Снд је наступио решавајући час Мрак се спуштао све већма. Страже са катарке јавпше, да не виде више велику лађу, која треба да измами Ускоке. То није било пријатно Капелу, али он се ипак надаше, да ће лађа са пуцњавом из топова дати знак где се налази, чим је нападну Ускоци, и онда ће он имати доста времена, да са осталим Галерама притече у помећ нападнутој лађи. За ово буду одмах издате^нужне|''заповести. Сваки заповедник на својој Галери, заао је шта му треба радити кад отпочне напад. Белике и јаке Галере. теране ветром, лагано и величанствено нриближаваху се, нод закриљем мрака, оном опасном месту где ће огночети крвава борба, Са Галера земља се је једва видила као каквацрнапруга. Месецне бешејош изашао.