Мале новине

БЈгОЈ 18

Бео град, Четвртак 12 Јануара 1889

ИЗЛАЗИ ДВАПУТ ДНЕВНО ПРАЗНИКОМ И ПОСЛЕ ПРАЗНИКА 1ЕДАНПУТ

ГОДИНА II.

Д К Н 1

НА ГОДИНу НА ПО ГОДИНЕ НА 3 МЕСЕЦА МЕСЕЧНО

12 дин 6 дин 8 дин. 1 Дин,

МДЛЕ Н08ИНЕ

претмата ое шаље МвдВЦИЈА нгу и КимИАНОВаи »г Београду Обилићев вешш 1р. 1 и Васина уж. бр. 6. Може ае иретллатити и код евију пошта у Србвдг. ЦЕНЕ ОГЛАСИМА На првој отрани од речи 10 пар. д., а на четвртој ОД петит реда 10 пара динареки.

И РЕТ1Т Ј0ШША1 Д ^ ЕВН И ЛИСТ ЗА СВА.КОГА ' та^ '

аћтшге

ММЛАЖ ш ДОСЛЈК ИУАЈЈћИКА^ ЗА СВАКО ОГЛАШЕЊЕ ПЛАЋД СЕ ДРЖ. ТАКСЕ 20. п. дин. ЗДГВЕЋИ ОГЛАСИ шТпОГОДТг

Признанице смо дали разносачима, с тога молимо, да им сеположи нретплата. Уредништво, администрација и експедиција Васина улица број 6.

ТТ СП7ШТЕНЕ ЦЕНЕ ЗА ЦВЕЂЕ Т Т Код Карла. Перола добива се од сада: 1 ружа 60 пр. дин. 1 камелија 80 пр. дин. и остало цвеће јевтино. — Зумбул у саксијама у свима бојама 1 Д | 2 —2 динара!

Молимо све наше претплатнике из унутрашњости Србије, да нам до 15 јануара пошаљу дретпша ту ј ор _лпл1их ћемо дана, свакоме без разлике који не обнови претплату, лест обуставити. Т|А мој имендан — 18. П °вог меееца немогу приМити поеете. 12. Јануара 1889. У Београду Ата н асије Ђ. Кумануди 15. 12, 14, 17.

*2ЦНЕВ:ЕЗ::И::ЕС

КА4ЕНДАР Православни: 12 Татијана муч. Католички: 24. Тимтеј Сунде излази: у 7 час. 32. м. пр. п. залази 4 час. 54 мин. Прва четврт 26 у 10 ча.са 19 мин.

ДНЕВНИ БИЛЕТЕН Умрли 10. Јануара 1889 г. Димитрије Јовановић циганин.^ Алекса, син Светозара Павловића раденика. ЈБубомир, син Живка Стојановића

РЕД ПРИМАЊА П0 МИНИСТАРСТВИМА Мин. унутрашљих дела: Сваки дан нре подне од 9 и по час до 12. и по подне од 4—5 часова. ! ин. иностраних дела: четв^тком од 11 1 часа нре подне. Минист. војни: сваког дана од 11—12 час. сем недел»е и прааника. Минист. правде: Сваког дана од 9 и по часова до нодне. Минист. гра^евине: ( ваки дан од 11—12 часова пре подне. Мин. нросвете и цркв, дела: Петком Од 11—12 час пре подие. Минист. привредс: суботом од 3—5 по подне Минист, Финансије: Уторником и петком од 10—12 пре подне. РЕД ЦЕНЗУРА П0Н0ВЧАНИМ ЗАВОДИМА ГГрикелигована народна банка: Понедељак, среда и ветак. Београд. кредитни вавод: Уторак и петак. Задруга ва међусобно помагаље и штедњу: Понедељак и четвртак. Српска кредитна банка: Понедељак, среда, петак и субота.

13-ог јануара По овом програму: 1. Царју небесни. 2. Свећење водице и резање колача. 3. Химна св. Саве. 4. Говор од протојереја, г. Живојина Јовичића, проФесора богословије: „ Од каквог је значауа била п.ра,вославни вера и црква за сраски народ у сретним и несретним данима његовог историјског би/га," 5. Кољ славен Госиод н' Сиоње. 6. Декламација. 7. Химна краљева. 8. Песма: „Народви збор. 14 Почетак тачно у 9. часова нодне.

пре

6Е0ГРАДСКЕ ВЕСТИ Предавање е концертом и игранкои — Главни Управни одбор занатлијског удружења у Србији, уз пријатељско суделовање типограФске, пев лружине „Јакшић" под управом свога хоровође г. Ђоке Драгутиновића, раденичке пев. дружине, под управом свог хоровоће г. Ј. Маџаревића, г. Милорада Гавриловића, дда.на кпат, сппс. ча од пг.лпитита Петрон^Јевића, ириређу)е у суооту гт Јан. на Св. Саву јавно иредавање с концертом и игранком у нросторијама гостиопице „Булевара". Улазна је цена 2 дин од особе. Поч у 8. час. у

Народно позориште. дпје вечерас Златан иаук, ПЈаљиву игру )у 4 чина од Шентана. * „Разбибрига", лист за гналу и забаву, чује се да је ирестао још од Божића излазити. СТРАНЕ ВЕСТИ Едисон уопасности. — Чувениамерикааски меха ник, Едисон, у мало што није ових дана заглавио. Он ради сваке ноћи у својој лабораторији Менло-парку близу Њу-Јорсеја скоро до 5. сахати изјутра. Педавно је ос-

Дукат | Наполепи

од његовог лабораторијума. Едисон има врло добре коње, који су почели нагло грабити, јер су подуже стајали на зими. Едисон је сам управљао вече Имена приложника штампаће се дизгинима, али ниЈе могао оОуздати 1 - ^ ГГОТЈ./Ч ЛТОЛ. у „Занатлији. Прослава у Богословији. — Као сваке тако и ове године прославиће богословија успомену првог архијепископа и првосветитеља српског:

ПОДЛЕСТН КРАЉИДА НОЋИ ИЛМ ЛОВАЦ МРТВАЦА У ВЕНЕЦИЈИ РОИАН ИЗ ИСТОРИЈЕ НЛЕТАЧКЕ РЕП7В1ИЕЕ КЊИГА ООМА

(ВАСТАВАК)

(203)

Међу тим су на мору уништени сви чамци и сви Ускоци, који беху у њима. На мору борба није трајала дуго. Највећи део Ускока нашао је смрт у морским валима. Канело је сишао у једну барку и свуда у наоколо прегледао, да се увери о потпуном уништењу разбојника.

Са утврђених стена поред обале осула се беше жестока ватра из топова. Она беше управљена на Млетачке Галере. Отатак Ускока и жене, бранили су Сењ. То беше доказ да борба није још свршена, и да ће се варош бранити до последњег становника. Галерски војници охрабрени брзом и сјајном победом на мору, са нестрпљењем очекиваху напад и на суву, па да се и Сењ заузме што пре. Али то се није могло извршити тако лако. Капело је одмах увидио да ноћом није могуће продрети кроз канале и дохватити се суве земље, одакле би се јуришило на утврђ^ња, са којих су Ускоци са женама бранили варош. Једно ђуле са тврђаве на стени размрска катарку на једној Млетачкој Галери. Сад и Капело нареди да се оспе топовска ватра са свију Галера на варош. Грмљави топовској не беше краја. Она се разлегаше на далеко по широком мору. Мало по мало, па беху ућуткани Ускочки топови. После кратког времена изби у вароши на два места велики пожар. Капело нареди да се нишани унраво

коње те ударе с колима о нево стабло тако *да су се сва раздрузгала. Кочијаш и Едисон излетеше из кола те је први тешко а последњи лако рањен. Едисон је међу тим само једа в дан остао у постељи а за тим је тамо где је пожар. То беше добар нишан. После кратке пуцњаве изби пламен на више места. У томе тренутку на свима Галерама захори се победни узвик. Дакле задатак беше извршен сјајво. Сењ је сав био у пламену. Пошто је месец зашао а зора забелила, Капело нареди да посада уђе у барке, и под заштитом топовском са Галера, покуша да се искрца на обалу. Кад је већ добро свануло и могло се видити где су опасна места — стене и спрудови — беше готова и припрема за. искрцавање на суво. Барке покушаше да продру кроз канале и на тај начин искрцају се у Сењско пристаниште. У првој барци беше Капело, који је командовао целом експедицијом. Остале барке са Галерским војницима беху одмах иза прве. Са Галера непрестано је нуцано на варош из топова. Топовска ђулад задавала су посла заоставшим обитаоцима у Сењу, они се жураху да погасе ватре, које су избиле на више места. Барке продираху кроз најшире канале, и после мучне вожње, испаде Капелу за руком да се приближе пристаништу.