Мале новине

ГОДИНА II.

ИЗМЗИ ДВАПУТ д ДНЕВНО е ПРАЗНИКОМ ИПОСЛЕ ЦЦ^ Ш т* МППИМР пгетплдта ое шаље М едвци.јану и К инпанов« . МЛН Ш ВН ■ 1Е11МЕЈ11 I Б еограду Обилићев ввнад Пр. 1и Васина уд. бр. 6. на годину . ЦЕМ , А . . . 12дин. М II 11 Г П КШГ Може ое претплатити^кодовију пошта у Србији НА по године 6 дин. 1 ■ | јг» Ш I 1 I внг ■ 8 1 1 в« ОГЛАСИМА на 3 месеца . . 8 дин. На прво ј страН и од речи 10 пар. д., а на четвртој месечно ■ ■ 1 ДИН, 0 д петпт реда !0 пара д инарски . 1Е ГЕТ1Т Ј0ЦМА1 ДНЕВНИ ЛИСТ ЗА СВАКОГА Ш.ЕП-ТЕ 2Е1Т ШГ0 ЈРЈр-ИЗЛАЗИ и ПОСЛЕ ПРАЗНККА^фц за свако оглашење илаиа се држ. таксе 20. п. дин . јјрф" ВЕЂИ ОГЛАСИ ИО 110Г0ДБИ~фц

ПРЕ

Признанице смо дали разноеачима, е тога молимо, да им ееположи нретплата. Уредништво, админиетрација и екепедиција Васина улица број 6.

II СДУШТЕНЕ ЦЕНЕ ЗД ЦВЕЂЕ ТТ Код Карла Перола добива се од сада: 1 ружа 60 пр. дин. 1 камелија 80 пр. дин. и остало цвеће јевтино. — Зумбул у са-

||ДјУЈ|||^

Молимо све наше претплатнике из унутрашњости Србије, да нам до 15 јануара пошаљу претплату јер тога ћемо дана, свакоме без разлике који не обнови претплату, лист обуставити. ксиЈама динара!

у свима бојама I 1

ДРВА БУКОВА облице по 26 динара метарски добар хват, на стоваришту код „Делиграда" на сави. 18 4—6

КАЛЕНДАР Православни: 16 Часве Вериге Католички: 28. Карло Сунце излази: у 7 чае. 28. м. пр. и. залази 5 час. — мин. Прва четврт 26 у 10 часа 19 мин. у вече.

Дукат . Нанолеон

К У Р С

5 67 9"о4 5 ј 10

РЕД ПРИМАЊА П0 МИНИСТАРСТВИМА Мин. унутрашљих дела: Сваки даи нре подне од 9 и по нас до 12. и по подне од 4—-5 часова. Мин. иностраних дела: четвртком од 11-—1 часа нре подне. Минист. војни: сваког дана од 11—12 час. сем недеље и прааника. Мннист, правде: Сваког дана од 9 и по часова до подне. Минист. грађевине: Сваки дан од 11—12 часова пре подне. Мин. иросвбте и цркв, дела: Петком Од И—12 час пре подие. Минист. привредс: суботом од 3—5 по подне Минист, Финансије: Уторником и петком од 10—12 пре подне.

РЕД ЦЕНЗУРА ПОНОВЧАНИМ ЗАВОДИМА Прив елигована народна банка: Понедељак, среда и и етак. Београд. кредитни завод: Уторак и петак. Задруга ва међусобно помагање и штедн.у: Понедељак н четвртак. Српска кредитна банка: Понедељак, среда, петак и субота.

ВЕСНИК

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Посета. — ЕБегово Височавство престонаследник Краљевић Александер изволео је приеуствовати „ Аиотеоаи Вука Стеф. Караџи&а и прексиноћној престави у Њродном ноозришту. * За Осуду. — На Св. Саву, ономад, један кесарош, укравши кесу једном занатлији нагне бегати. Човек, коме је кеса украдена потрчи за њим и спазивши два жандарма, совиче: „Дрште га, украде ми кесу." Шта мислите да су радили ова двојица жандарма? Ништа. Гледали су како бежи лопов, и човеку, коме је кеса украдена, рећи ће један, са „Француеком брадицом" жандарм. „Шта се дереш, шта ти је." Човек им каже све, а они баш ништа, него нродуже и даЈ^е разговор са неком женском, „проОлематичне" природе. Ово је заиста за осуду. Зар су жандарми постављени за то, да се „унтерхатују" или за то, да буду на руци при нужди грађанству. Ми се надамо, да ће се надлежни постарати да се дотични „чувар реда" казни, и да се тако што год не ће више дешавати. * Срећке за неготинске водоводе. Заиста је ово права обмана света кад се толико отеже извдачење тих срећака, Још у новембру 1887. године заказано је иЗвлачење, и после се об-

мањује свет, како је одложено, док се срећке не распродаду, а то богме може трајати још 14 до 15 месеци. За тим Управа овога друштва објављује, кад што има да објави у „Званичним новинама", а зна врло добро, да сиротиња, која купује те срећке, те новине најмање држи и чита. Да богме, кад се овако поступа, не ће се те срећке никад ни распродати, а н друге губе важност у очима света. Нанослетку, ко шта ради он је за то одговоран. * К'о циганин коња — Краљев. српско народно позориште тако је нестално у својим ренертоарима, да смо нринуђени да кажемо онако Службене Новине доносе да ће се играти синоћ „Цар Лазар", позоришна уирава одређује „Врачару" / после и то порекне и закаже „Радничку побуну", најзад и то позоришна управа порекне и држи неку конФеренцију и утерује у лаж толике листове или, пак сама лаже, и одређује да се игра ^Трикош и Каколе. и Овако зпто радити с овим једним позориштем срамота је а и свет излази из стрпљења и има основа увек да сумња у позоришни репертоар а особито у листове, који тако, туђим узроком, слажу а међу овима по најпре „Службене Новине"

ДОМАЂЕ ВЕСТИ Из Суда. — У петак, 20. о.м. биће у овд. виш. варошком суду претрее по кривици Ђире Ђонића — Даниловића, бив. чиновника жељезн. дирекције, који се као што је познато, налази под ислеђењем, за дело „ФалсиФиковања жељез. путничких карата," које су још у пролеће пр. год. ухваћене у ниску, где је ЂониА био намеран да их „пушта у промет"

поджстм

КРАЉИЦА НОЋ И или ЛОВАЦ МРТВАЦА У ВЕНЕЦИЈИ РОМАЕ ИЗ ИОТОРИЈЕ ШЛЕТАЧКЕ РЕП7БЛИКЕ КЊИГА ООМА

(НАСТАВАК)

! 206)

§Жбири су јурили за њом. Ови сурови гониопи намеравали да је су ухвате ма по коју цену, јер су знали да ће добити добру награду, ако им испадне за руком да ухвате Краљицу Ноћи, која се тако дуго тражи без ика ва успеха. Едита дође на крај авлије и за тим

изађе на улицу. Одавде се упуги на Маркову пијацу. У истом тренутку са пијацете долазаше некакав спровод. Он се беше упутио Дуждевој палати. Четири служитеља нашли су један скуПаланкив*) код кога су ишли копЈвеници Млетачког Дужда. Случај је хтео да је Едита ишла на сусрет томе спроводу баш онда, кад су и Жбири јурили за њом дерајући се. Снровод стаде. Из Паланкина појави се Дуждева глава. Едита беше баш норед спровода и Копљеници се спремаше да је сауставе и предаду Жбирима у руке. Дужд заповеди носиоцима да спусте Паланкин на земљу. Сад наступи догађај који је изненадио присутне. Дужд изађе из Пеланкина и позна Едиту. Кад је Едита опазила Дужда она кло не на колена. Дужд махне руком на копљеЕике да стану — и Жбири стадоше „Шта је то?' упита Дужд „Зашто

толико Жбири гоне ову Сишорину?" „Хоћемо да је ухватимо, Светлости, она нам је побегла," одговори један Жбир. „То је Краљица Ноћи!" дода други. „Ми морамо да је ухватимо," повиче трећи. „Натраг!" повиче Дужд заповедним гласом и метнув руку на Едитину главу. „Ох, Светлости!" рече Едита угушеним гласом. — „Ви ме штитите? — Ја еам спашена!" „Вратите се у Дуждеву палату на ваша места," заповеди Дужд Жбирима. „Сињорина је под мојом заштитом! • Жбири се уклонише гледајући Едиту мрским погледом. Претећим рукама и другим знацима хтедоше да изразе њихово незадовољство. Али им то не поможе ништа, морали су да послушају заповест Дуждеву. „Устаните!" рече Дужд добродушно, и пружи јој руку. „Ни длака на глави несме да вам Фали, Сињорина, Едита А-

I«

*) Паланкин, то је носило, на коме се носе Дужд и остали племићи. Прев.

малФИЈева „Свемогући Бог, послао вас је овог часа, Светлости, да ми притечете у помоћ!" рече Едита уставши и пољуби Дуж-