Мале новине

Поисар. — У Ливерпулу се иојавио иожар, који је неколвко дана трајао, штета је грдна 25 000 Фунти стерлинга. — 1 ПРОСВВТ^. КРИТИКА Трикош в Каколе, шаљива игра у ивт чинова од Мељака и Халевија, нревсо А. Радуловић. — Редитељ г. Јовановић. Сшноћно вече у нашем народ. позоришту, било је врло антересантно. Од три комада, који су бвли заказани, није се ни један играо, него се морао представљатм чак неки четврти. То је био „Трикош и Каколе". Го»орита о самом комаду бмло ба врло неупутио, једно с тога, шго је о њему било већ у своје времб говора, а друго с тога што )е комад исиод сваке критике. То )е једеа најобичнија буфонска комедија која сво јом буФпнеријом чини, те је комад не само досадан, већ и „бљутав". Кад се овакви комада играју онда је врло аотребнс, да глумци играју без икаква претеривања, па да се постигне цељ оиа, коју је писац имао на уму пишући комад. Чим се мало стане претеривати. онда комад поетане бљутав, досадан. У синоћнем пак комаду неки су глумц« толико првтеривали. да не можемо пропустити, а да ие жигошемо такав поступак. Г. Дануловић („Каколе") нретеривао је толико; да је орешао био скаку меру, па чак и беаобраглук. Поједлна „пикантнд" места он је у толвкој мери наглашавао да је иоле осетљивијем гледаоау натери »ао румен стида на образе; чак |еи „турнирв" н«еу могдн остата на миру г. Дшнуловић, морао се в о њ«х очеш»ти. Његова игра нвје била ове вечери ни најмгње уметнич-а, његова агра могла би поднети само за какав ,Ка®е Шантан" или коју комендигу и циркус, какввх виђамо по вашарима. 1. Динуловић је иваче врло*одличан глумац у својој етруци уметник али је за своју синоћну игру заслужио да се покудв. Упоредо с њим трудили су се и оетали да комад што боље — аро аадне. Поред „аисолутног,, незнања улога (изузимамо г-ђ цу Поповићеву. г ђу Дветићку и Гавриловаћку и г.г. Ђурђевића и Ил. Станојевића) дошло је још и претеривањо у толвкој мери. ад не памтимо, да смо још кад год

видели такву представу, такав скандал! У коликој је мери било претеривање, нека вам као доказ послужи и то, што је и сам смерни г. Божовић, који иначе не сме ни за длаку да отстуиа од своје улоге, усудао се, да тера „комендају." Али зашто да и не претерују, кад их саноћ наје имао нико да контролнше, кад није било ни управитеља, ни — одборнвка. Да је нешто драматург бао, онда 6п он већ спречио, да то не буде, и данас би бар половина глумаца, кој« су синоћ играли били кажњени услед његова извештаја о смаоћној преста»и. Овако морамо само Жалвти, што он нзја био?!? Ма смо уверена, да на један од оних, који су синоћ билп у иозоришту, не ће анше ни завирити у њега. М« им потпуно и одобравамо. Платитн, па гледати скандале, нијз ли то и суваше? Зар се оада нозоришаа управа сме да чуди, што нема света у иозоришту?? Д >кде годпозорашча управа буде мирао гледала, да се не знају улоге, да овај или оаај глумац ила глумаца прави шале и досетке зарад „извесних" личаости, докле Гав риловаћ буде лежао на столовим*, јахао столице, докле буде са свим „учтаво" окретао публици леђа(да не употребимо други иараз), докле се буду појединиад глумцима и глумица«а давале улоге, за које насу још дорасли, дотле позоришна управа не треба ни мало да се чуди што свет не ће у позориште. ХЈгИса

3-А.:Б.А.В.А. _ _ СМЕСИЦЕ Америкапски! — Један Америкапски оглас гласи овако: Мараме за брисање носа иајјевтиније ва свегу. просто наклоњене/ Комад им нестаје ни 50 на 40 ни 30 шта више ни 20, него с мо 10 новчвћа! Код такве малене цене ниЈе вредно да се брише ное о рукав. * Шваба к Бачвапии. — Пошао Вачванин по детелину, иа тек што је неколвко дужи оставио село за собом, ерегве се с неким швабом. Ред је такав да сваки по пута сврне но већ скоро руда у руду да удари, а шваба не сврће. Е кад не ћеш ти не ћу на ја, помисли Србин, па што смасли то и урада. Србинова су кола била нова и јака, а швабина половна. па, по себи се

разуме, да је шваба претрчео штету јер му се левча скрхала. Наљутло се шваба иа псује на сва уста, што но кажу, а када је Србиа^ досадило, скине левчу са свијих кола па се пред швабу раскорачи: — Јез' чуо, Францика, ћути, јер ако те одаламам с овом левчом не ћеш више јести остоје. Овамо онамо, дотлв је дошло, да је Србиа изгрувао шв»бу на иргво име. Сутра, дан не еме Фравдика ни на сокак, сав отекао па помодрио као патлиџав. Када се мало залечио, аровари кроз прозор баш када је његов комшија оиет (Србин) прошао — Топро тане (у место „добар дан") поздрави шваба Србина, а Србин ко Србан брже боље причва^и: — Кундак (у месго гутен таг) винчик, ФранЦика. А што си тако изгре6ан? — Хе! Она, саа.п оно човек шго иаа кућу код ваша боиа (поиа), оно Ј офо . Ал сам га и тукла! Ја аему казала: ити, Ј офо , не мој тираш, аја, оа мене левчом швић, а ја нега бичом буп. Па сам га уфатала, па ударила ме о земљу, п« час ја диле час он горе, час он горе чае ја доле.Ал сам га и тукла! — Е баш добро си и радио, насмеје се Јово — па оде.

БИМИОГРАФИЈА Уредништво је добило на приказ: Аианегиа тариФЖ. — ,Бугарска. Из краљ. српског министарства. народне привреде, поштанско-телеграФСког оде* лења. Београд, крагевско сриска др. жавна штампарија 1888.

шнммммпим1шПм1ш?Гмш1м1ш! Г Т Т ^ т V V V Т Т Т V

Пшшшпшшшнцшпнпи

ОГЛАСИ

01—8 'ц «ХШИ(1О80П 0НЕФВН оЈ/

ШАЛА.

Оригиналан одговор. Клд су се доходи Лудвика XV, једном тако преме тили, да дворски служитол>и нису могли у одређено време добпти своју плату, дођу оперски певачи министру с молбом, да нареди да им се изда плата. „Господо", рече министар, ,,најпре хоћемо да задовољимо оне које алачу, па ће онда доћи ред и на они који шевају « Вабрањен улахик. Стражар аред једним краљевским летњаком: „Овде не сме нико унутра. Морате се најпре пријавити дворском управитељу. Он ће вам за цело дати дозволу". Странац: ,,А где могу говорити с г. дворским управитељем?" Стражар: ,/Гуунутра у летњаку!" ■* Неараведно аребацивање. Отац: Шта синко? Та ти још ниси ии листове исекао, камо ли да си књиге нрочитао које сам тн још лане о Вожићу купио ! Син- Видиш, отац. Ти ми нисн хтео веровати да ја своје ствари тако брижљиво чувам — ето, сад си се УР'Ч>ИО.

„Да, одиета је тешко," рече Сент-Кроа жалостнво, „ја то знам, јер је таква била а моја судбина. Имао сам само једнога иријатеља на свету и тај ме оставља. Ти ци ми живот, надање и срећа моја и ти смемучшн жешће него крвни ненријатељ." И покрив лице рукама кавал>ер ваде, у н слољачу, плакао је горко — он, војник, коцкар и пробисвет нлакао је као дете. Чим је Маркиза приметила сузе, које су потекле неким узроком, обесила се своме љубавнику око врата. „Онрости, Онрости ми," рече наслонив главу на његово раме. ,.Јесте, ја сам била ненравична, грозна и без срца. Казаа ме као што заслужујем, нрестани да ме љубиш, ако можеш, кад сам била толико несрећна, да те вређам." Осмех радости, зрак сунца љубави заблистаоје на лицу Сент Кроа, привукао је Маркизу к себи и нритискао на своје срце. ,,Да те престанем љубити?" шапутао јој је ва уво, ,,да те престанем љубити ! Зар мислиш да ми је у снази, да то учиним? Ми смо млади и волемо се, а будућност наша и нагае уздање." У том се тренутку чу јасно лупање

7ПИВНИЦИ КОЛА.РЧЕТОВОЈ има добар ручак са четири јела за један динар. 11 —20 (ч. н. у.) МОЈУ ГОСТИОНИДУ „НАЦИОНАЛ" у Пироту, као и кућу у јеврејској махали у Нишу, продајем под повољним условијама, обратити се долеподписатом. Морену Азриелу Веоград 18, н. 3—3

НА ЗНАЊЕ Стижу ми писма аз Нетша и Пирота, да је бав. мој уредиик Глиша Л. Порић прикупно ва лист поетолату., па све то потрошио по каФанама и екаредним меетима. Јављам свакоме да ПериК није уредник лиата и да је његовим лоповлуком учинио то, да сам морао са листим престати. По уверењу впђенијих људи V з Ниша, он језа неколико само дана унронастио преко 300 дипара. Нека му нико ништа више не поверава. 12 Јануара 1889 год. Београд. Са,а Јовановмћ бив. власн. „Раз^ибриге."

на вратима гоетионе разлегало кроз мирну улицу. Скочив из наручија Сент-Кроа Маркиза отрча до прозора. „Огварај у име Краљево," викао је глас на улици, а врата су се тресла од силних удараца. „Свемогући Боже," викну Сен-Кроа, „кога ли траже?" „Пст/ Слушај," одговори Маркиза ставив му свој прст на уста љубавникова. Глас гостионичарев могао се чути, отворио је прозорче и разговарао са људима на улици. „Ко сте ви?" питао ихје. „Отварај у име Краљево" беше одговор. ,,Ах," настави газда Хугоне ,,ја вас знам, неће те ме тако лако преварити, ви сте гомила »шјаница, који би хтели да уђете и нијете. Код мене нема вина у ово доба ноћи, идите па спавајте. Лаку ноћ," ,,Огварај, псето крчмарско" викну један од њих. ,,Хоћеш ли у име Краљево отварати?" рече други глас. „Ово оклевање ће те скуно стати." „Добро дакле," одговори Хугоне, ,,си-

ћићу доле да отворим, стрпите се мало. Али ако правите шалу, тако ми св. Луке, мога домаћег панрона, све ћу вас похапсити — само ми мало орнчекајте и не лупајте. толико у врата," Страх двоје љубаввика беше грозан, за време овог разговора. Сент-Кроа од љутине јурио по соби као ухваћени тигар, и тражио излаза, као да ће се зидови растопити од силне ватре у његовим очима и нанравити пролаз. Маркиза је стајала уз нразор са челом наслоњеним уз стакло, трудила се, да позиа људе доле.

(наставиће се)

Власнив М бдецејав и К имндноввћ,

штамна М едвцијан ОвалиБЈЈВ вјзнац вр. 1

Од» ј? № уредник М едецијан