Мале новине

срећака, јаено се доказало, да народ дриносавске покрајине иотпуно схиаћа велику задаћу, којој се коло посветило. Благодарећи тој увиђавности еарода нашег, као и живом за^зимању друштвених чланова, може се рећи, да распродавање срећака иде необичном брзином. Сасвим је редак случај. да ко при куиовини предходно запиткује:„колико има згодитака", „колико вреде згодатци", „кад је вучење* и томе подобно, већ сваки само пита „пошто је једна срећка* и онда одм к извади наре и рекне одсеци ми топико и толико, т. ј. сваки одмах куии колико може да би и тиме номогао друштву чпја му је дељ за срце нрнрасла. ДОМАТ&Е ВЕСТИ Ирестонаеледникова слнка. — Коло Јахача обдарено је и обрадовано је најновијом великом литограФ«зсаном ссиком свога високог заштитника, нрестонаследпика Краљевића Александра. * Нови чланови. — Ађутант Његовог Велиманства, шеф барутанског од сека министарства вс»јног, артиљеријски мајор госнодин Илија Ћирић, а тако и господар Димитрије (Мито) Димовић трговац из Нараћина, иаволели су се уписати за чланове кола јахача „Кнез — Млхајло".

СТРАИЕ ВЕСТИ Грдна штета. — По најновијим вестима из Лијона о пожару који је уништио Фабрику шећера, штета из носи 1,140000 Фр. (ала је била осигурана код разних друштава на 1,500 000 Фр.) Шест раденика тешко је рањено. Ухапшен. — У Мадриду је ухваћено једно лице, кад је баш хтело да намести једну бомбу под прозор једне куће у близини универзитета према министарству правде. ■ Боље. — Из Холандије јављају, да је краљу боље, снава мирно, и ио мало узима јело, али инак главно стање није још промењено. Жисионари. — Јављају из Занзибара, да је један енглески министар са његовом пратњом од 16 лица посечен. Арављани су разл ућени против немачкога насиља. Муж и жена. — Из Цариграда јављају да су на једном острву у грчком архипелагу умрли муж и жена у исти дан и у исти час Мужујебилч

110 год. а жени 96. Она су лепо живели заједно 80 година. Отворено писао Његовои Цесаро Краљевском Велнчанству Францу ЈоснФу I. а нреко заједничког миннст ра Финанције за Босну н Херцеговнну Вениаиина Калаја. Ваше Ц. Кр. Ааостолско Леличанство! (Наставак) Населивање Швабски и Тиролских колонија, које су у наше крајеве на сељене, где је Тиролској колонији Влада, државве шуме и земље додјелила; што је требало нашем сељачком сталежу, који се овде родио и одрастао, додјелити и нека му права раширити, а они су на против, с насељеним колонијама, сасвим стјешњени и то Влада је поменуте колоније настанила где сами православни живе. То је очевидан разлог да је Владинл намјера да наш народ у вјери и на родности уништи. У селу Маглајанима подигли су с неиознатом момоћи манастир „Зшп", а кодДубице Патер Дах, такође засновао је био у сврху пропа1анде манаетир; ал га довршити није мога, јер бн га је разбојник Божо Мандић послао у небо. ИзСионадала је пропаганда на хиљаде примјерака, погрдних књига, против наше православне вјере штампати. На више мјеста, ваше су православне нркве оскврњивали, и у исте пуцали. Дуж друма од Бањалуке до Градишке, подигнуте су величанствене зграде манастира и цркава у којима милосрдних, слаткокрвних опатица и траписта, преко пет стотина има. У Травнику подигнута је католичка гимназија, у којој се преко сто шесдесет, изкључиво римокатоличке лјеце изучава; по читавој Босни и Херцеговини, нренуњено је и још се једнако поднжу заводи од тих сгрука. Тко то издржава? и од куд то.1ики трошкови на издржавање долазе, то нама није познато, само се нама од стране власти каже, да то добродушни људи из Француске, Енглеске, Ита лије и АустроУгарске, прилозима издржавају. Нама пак православним Србима, који смо од окуиације са свим материјално пронали, забрањеио је и из Аустрије, од српских родољуба, на таке црквене и просветне цјели прииомоћ примати, а из Русије или Србије, небисмо смјели ни помислити, а чамо ли какве помоћи ва цркву или школу потражити, шта више од нашег залогаја уштеђени крајцар, да наше вјероисповедне школр учдржим". Н^

престано нам се стављају нреирјеке, што је главнвји и необориви Факг, да и сама Влада пропаганду помаже и шири. Ваше Величанство\ Све у најкраћем погледу што смо се усудили, пред Ваше Величанство изпети, права је и необорима истина, те сваког православнога љуто по срцу боли. Да би шго краћи у пашој најпонизнијој доставници Вашему Величанству били, нрећи ћемо на политику и судску управу у нашим земљама. Порезне, котарске и политичне области, тако су непријатељског духа, цротив нашег народа, да њвхов поступак нисмо у стањ - ; описати. Порези десетина и спаивска теретина, тако се неправедно побира, да је ужасно и помислити. Фннанцијална управа, изашиље по селима десетаре, да десетину пописују, исти то чине преко сваког закона у место једне десетине пишу им по двије и више, што за отоманске владе никад није било, нити је могло бити: ла спаије по попису десетине, побирају њихову третину; те субаши но селима не шаљу ити им требају, него на жалост Влада им је субаша постала. У мјесто иобирања десетине у нарави, Влада у ВОВЦу ИСТу ПОбира, И ТО 10ТОВО у дуплој цјени и врједности. Побирање свију државних дација као и третине утерује се на најгрознији начин, те где се не најде ништа ту се са жене скида прегача и кошуља, а преко с»ега тога порезни уред урачунава 5°ј 0 ка мата, 3°| 0 оврха и 2°| 0 опомене, још где случајно оврховодитељ продаје, та се кућа по темељу затире, Кад не би власти противу нашега народа, непријатељски ноступале, оне би нравичну наредбу чиниле, а то је да сељак има спаији трећину дати, а спаија да има трећи грош десетине ерару платити, те би се бар у тој јединој струци правичност Владе огледала, и проста, а камоли високоу чена Влада види да ни)е право да сиаија десетину при сељаку оставља, а сељак да трећи дјел десети.е за спаију у новцу плаћа. Котарска област још са свим иеуљудније и нечовечније поступа са сељачкимсталежом; није чувено а на жалоет вјеројатно је да их бнвши котарсни престојник б<фон Лазарини по шесдесет за један дан у затвор метао, само за то што су, но неколико крајцара ракије но пили, и мирно својим кућама ишли, те тај затвор, све је до скора непрестано трајало. Савјестан човјек, 1'ледајући на такове и тима подобне неправд ■, како се с нароиом горе нрго са робљем по-

ступа мора сам себе да запита, да ли живи у Аустрији или под управом изображене Ауетр > Уга.оске монархије. (Наставиће се)

јгјј .^ о

Г С7.И1ИЈСНИ Г/АСНИК Београд 19 Јануара Притворени: Ноћас су притворени: Чедомир Селуић калФа памуклијашкн због крађе и Мијаило Штукић слуга због скитње. Осуђени. Пресудама полицијским осуђени су: Петар Ибра из Темишвра. Коста, ТриФуновић Коста Стаменковић и Никола Радчјковић слуге због скнтње. Крста Стојановић и Радивоје Стајић због коцкања Арса Петровић због боја, Матија Вукетић и Јанош Млађа слуге Фијакериски што су колима јурили нагло. На&но. Један му® црн и једне рукавице нађене су и налазе ее у кв. теразијском.

ПРОСБЕТА БЕЛЕШКЕ КЊИЖЕВНЕ И УМЕТНИЧКЕ Гериански Молијер. — 22. Децембра прошле године спремало се да се прослави двадесетпетогодишњицакњижевнога рада Гаврила Сандукјана најпознатијег кавкаског драмског писца. Скромни нисац замолио је своје пријатеље да одустану од сваке јавне свечаности. С тога су се ограничила на то, да се ова свечаност прослави сваког комада из репертоара Сандкјановог, што је и извршено у свими јерменским варошима. У Техерану је представљан. Вебо, комедија Сандукјанова на турском језику Ђурђијанци су се придружили овој свочаности јерменској, нредстављајући комаде Сандукјанове. к.ји су готово сви без разлике преведени на ђурђијански.

РАУКА

Снага иагиета. — Појави привлачења ничим се боље не могу доказати до %1агнетом. Вршећи човек опите е магнетш, добија више појма о самој снази при))оде, и нагони га то на даље размишљање. Позната је снага магнета а ради бољег нознавања навешћемо неке опите. Најпростији појав магнетима можемо произвести с обичном чели-<ом

Сићушне звездице светлуцаше благом светлошћу а крстови бацаше сенке на гробове. Уском стазицом поред гробова, корачала је женска слика у црном оделу. Лице јој беше бледо. Дуга црна спуштена коса светлуцаше се. Та женска то је Видосава. Она клече^ нред једним крстом. Тихи шапут чу се са њених бледих усана. — Радоје! Ти почиваш. Ево ти твоје Видосаве. Она се каје. Дошла је да јој опростиш Тако јадиковаше она седећи на његовом гробу. По који пут допираше тужни гласови чаробне Фруле са бачија, као да су је хтели да опомену на срећна времена љубави, на још дивније звуке Фрулине Радоја пастира. Поноћ је Тишина наста. Покојница се ућутала.

КРАЉИЦА НОЋИ илц ЛОВАЦ МРТВАЦА У ВЕНЕЦЕЈИ Р051ЛН ИЗ ИСТОРИЈЕ КЛЈ2ТМКЕ РЕПУВЛИК2 КЊИГА ОСМА

(ВАСТАВАК)

>210)

„А јели то доказано, Светлости?" упита Инго. „Зар ви не знате то, Монсињоре? Зар и ви још сумњате? Ја сам уверен да је тако, и ако Бог хоће, ми ћемо ее скоро уверити о свему, јер је жив граФ Орест МираФијоре и скоро ће доћи са Галерама у Венецију/ Донде пак, ја сам узео у заштиту Сињорину! Кад њен отац; кад граФ Орест МираФијоре дође овамо, онда ће он бранити своју кћер / До његовог долаека пак, држим да ми и дужност налаж да је штитим!" „Имало би може бити смисла бранити

је, да Едита АмвлФијева није Краљица Ноћи," настави Инго. „Али пошто је доказано, да је она Краљица Ноћи, то је наша дужност да је навучемо на одговор за њена злочивска дела!" „Дужност нам је да чинимо тако," изјави Дапонт. „Ако неби цовукли на одговор Краљицу Ноћи због њених злочиначких намера, онда би шкодили нашој моћи и нашем угледу! Но непријатна је та околност, што се ваша Светлоет заузела за њу, јер то изазива сумњу као да Дужд силом своје власти хоће да је сачува од заслужне казне!" „Таква сумња непријатна је за све нас, она се мора отклонити пошто по то!" дода Контариније. „Усљед оваквих изјава, Светлости ја сам принуђен да захтевам, да нам се одмах изда Краљица Ноћи!" рече Инго. „И то кажете ви? Ви, брат Едите А малФијеве?" повиче Дужд. „А шта вас гони на то?" „Гони ме то, што у овом случају, кад државно благостање захтева, морају престати све сродне везе!" одговори Инго. Дакле енергично, и по сили власти коју