Мале новине

БРОЈ 37

Јнмб

Београд, Утсрник 24 Јануара ј г89

ГОДИНА II.

И3'1 АЗИ ДВАПУТ ДНЕВКО ПРАЗНИКПМ И ПОСЛЕ ПРАЗНИКА ЈЕДАНПУТ

Ц Ж Н 1

НА ГОДИНу НА ПО ГОДИНЕ НА 3 месеца МЕСЕЧНО

12 ДИН 6 дин 'А двн. 1 ДИН,

МАЈЕ НОВИНЕ

ПРЕТПЛДГА СЕ Н1АЈБЕ МЕДЕДИ.1АНУ И КиНПЛНОВВЋ у Београду Обшшћев венад бр. 1 и Ваеина ух. бр. 6. Можо ое иретнЈгагитк и код ввију пошта у Србиј« ЦЕНЕ ОТТАСИМА На првој страни од речи 10 цар, д., а на четвртој од петит реда 10 иара динарека..

1Ђ РЕТЈТ Ј0ТЈ1ША1 ДИЕВНИ ЛИСТ 8А СВАКОГА Ш.ЕШЕ 2Е1Ттга

ИЗЛАШ а ИОСУЈЕ МР18НИКА

ЗА СВАКО ОГЛДШЕЊВ ПЛЛЋА СЕ ДРЖ. ТАКСЕ 20. II. ДИН,

т%Ш ОГДАСИ ио иогодви

Бројева од 1-ог до 24-ог Јануара, немамо кише, Од 1 -ог Фебруара до конца године стају „Мале Новине" 11 динара, до 1-ог Јула 5 динара, а до 1-ог Априла 2 дииара. ЈрШИШ дајс кондације ђадима основзих и средших гакола као и ученицама које жоле нолагати исонт учитељски.

■Живко Костантиновић. Марија Матејевић На'иЈ[иЈ4 кћ. Томе Петровића памуклијаша Милан син Св,етозара Швловчћа. Нађено мртво жеаско дете.

к у р с

Дукат Напо (бон

5 68 9 7Г>

*2СЕа::Ез:в:ЕазасБС

ИАЛСПДјЧГ Нравоелавни: 24 Преподобни Ксен. Католички: 5. Агат. дев. Сунце иалази: у 7 час. 17. м. пр. п. ззлчзи 5 час. II мие. Нрва четврт 26 у 10 часа 10 мин. у вече.

ДНЕВКИ БИЛЕТЕН 21 И 22 Јануара 1889. умрли. Сава Петровић поднуковник. Персида Михајловић

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Иарастос, — Сутра у 10 и ио часова пре иодве у католичкој капели држаће се параетос нрестолонаследнику РудолФу. Нристуи је сваком слобода«. * Програм забаве. Главни одбор уч. удружења, као што смо раније јавили приређује у корист евоје касе 26. ов. м. (у четвртак) „беседу са игранком" у гостаовицк Хајдук Вељка а уз суделовање академског певачког друштва „Обилић" г,г. Ђорђа Бабића српског комичара, ТЈоке Драгутиноввћа Вранислава Нушнћа Вукаила Ђак >вића и Николс Милићевића. Први део. 1. Говор од Ј. Д. Јовановића учитеља. 2. „У Вој" од Тоналовића пева збор аиадемског невачког друштва „Обилић". Б. Женидба од „Задра Тодора" сри. н. шсма, иева уз гусле г. Вукаило Ћаковић солар. 4. Декламује г. Ђ. Вабић. 5. „II Сплет српских народних песама" од Ј. Свободе, пева збор академског певачког друштва „Обилића" уз пратљу академског оркесгра 6. Декламује г. В. Нушић.

7. Комичаа иредстава од г. Ђ>рђа Вмбића. 8. „Соло" нева г. Ђ. Драгутиновић 9. Декламује г. Н. Милићевић. 10. 1. Китица сри. народних иесама 0( Ј. Саободе, свира академски оркес гар. II. Игре по расаореду. ДОМАЋЕ ВЕСТИ КзАлексинда нам пишу, да је за недељу 29 Јануара сазват код школе арКилоиачке збор, ради образовања „моразскв нољо-цриврсдве иодружине," на који се очекује и изасланик пољопривредног друшгва, који ће објасаити иравила и показати корасг нољопривредног удружа*ања. Тог дана, у 8 сах. > вече одбор и наставаици приређују у учионицама шкоче прћиловачке к Веседу с играпком" у кррист иодизања вотњака и растила школског. СТРАЧЕ ВЕСТИ Еинскоиов дар. — Приликом св. Сдвске прославе, поклонио је владика г. Георгије Вранковић 500 Фр. цркв. општ. темишварској да се од т га новца набави два лепа свећпака, који ће нред олтаром, а два која ће ва ;ГресгОлу стојати. Седандесетогодншњчца. — Панчев ци се спремају да што свечаније проелаве 31 јануар. Тога дана навршује њихов уважени и мнсгопоштовапи протоиоп г В (еа Жчвковић седамде сету годину. Кшижевник прота Живковић ужава поштовање не сам>> у Панчеву него и на далеко, у народу срнском, јер његов досадањи светао рад, његов каракгер, дозољно говори да је он народног поштовања вр дан. Н :ка га гоепод још дуго здрава одржи!

Порођај. — Говори се но бечким аристократским и дворским круговима да ће се надвојаоткиња Стеванија скоро породвти. Тако се тврди из Минхена.

СМЕСИЦЕ Телефон на~већ«л^ даљнааиа. Нре неког времена аокушааано у 'е да се Марсељ с Паразом телеФонима веже. Ну ношто је даљина већа од 500 миља, сумњали су у могућност тога и предностављали су велике трошкове. У вези с Велгијом подигаута је телеФонска штација Париз — Врисел Антверпен и натраг ВјЈИсел — Париз што укупно износи 610 миља. Ооитима доказано је да су звуци чисти и лако разумљиви, исто онако као што у непосредној вези између Врисела и Парвза. Амернканскн. — Неки американац намигне у цркви на неку девојку, а и девојка намигне на њега. Када се служба свршала, састану се на црквени вр<ти. г Ви те на мене нммигнули" нрииети момак. , I \ * „И ви сте на мене" одговори девојка. „Ово је црква" рече момав. „И у њој свештеник" додадевојка. п Ја сам нежвњен" продужи момак ви У Ј П И ја сам неудага" прахвати девојка, гледајући за свешгеаиким; „али ја бп се хтела удати." „Па удајте се за мене" рече момак. „Како вам је воља" одговори дев ЈЈка. 1Пто рекоше не иорекоше; још. се није пи смркло, они су се венчали.

П0ДЛ11СТАК

Т Р 0 В А Ч НАИИСАО Ем. Габорије ПРЕВЕО М. А. РашковнБ

(наставак)

(13)

Кад се све утишало Сен-Кроа мислио је да је сам и да је удаљен од свега људства и мисао да нрегледа ћелију дође му у главу. Да то изврши могао се је помоћи само месечевом зраком која је пролазила кроз мали отвор од прилике шест стопа висок и испреплетан гвозденим шипкама. Светлост је падала унраво

на његову постељу, а све остало беше мрачно. Сен-Кроа нриђе посрћући до постеље, паде на исту и плакаше — као дете. У оваком положају најчешће се догађају катастроФе, и догађаји вз целога живота пролажаху му као слике. Све пријатне епизоде беху му у глави тако да су му садањи положај отежале. Прелазио је нреко најмањих ситнида које се збивале те вечери у друштву Маркизином и сад му се учииило да слуша њен љупки гласкоји му говори о љубави. Раздражен оваким успоменама његова је љутња бивала све већа и јача и проклињао је људе који су га отералн из наручија слободног и веселог животд и бацили га живог у гробницу, проклињао је Бога који је све знао а дозволио да се овако што изврши, па је најзад молио каквог невидљивог духа са неба или пакла да му помогне, а он је у замену нудио жавот и душу само за један дап па један сат слободе и освете. „Примам вашу понуду" изненадно рече врло близу туђи глас. Беше блед а коса му се накострешиод страха, кад се каваљер подтао са по-

стеље. У делу где је месечина сијала ста-. јао је човек сав издрпан. Приближавао се све ближе ностељи. Лице му беше бледо, а дуга седа коса нала је по раменима, а дугачка бела брада до појаса, очи су сијали испод обрва, а месечина је наиравила као неки круг око њега. Кад је каваљер ово уочио готово се без воље нрекрстио. У то време још по Француској горела ватра врачара које су нризивале у помоћ духове, и њихова се имена налазила записана на зидовима Бастиље. Свет је веровао у ђавола те зато је и каваљер мислио да се налази и види нред собом једног из духовне земље. Да ли је ово био човек или сенка оно је све ближе прилазило каваљера је пробио хладан зној и цвокотао ^е зубима од страха. Руком је нолетио за мач али су му исти одузели.

(наставиће се)