Мале новине

ника 1-е класе ореза ра|евског, окр, иодринског; Михаило Матијепић, ио резиив IV е класе среза морав., окр. алексиначког, за аорезника иете класе при иореској уираки, но потреби службе; Миша Ј. Илић, ирактикант канцеларије среза алексиначког, за порезника У-е класе среза моравског, округа алексиначког; Ђура Врбавац, иредавач чачанске ниже гимназије, за пр| *есора у истом заводу. 11о извештају суда округа круше вачког, пресудом апеладионаг суда од И9 декембра црошле године Бр. 1838 која је оснажена и решењем кас.ационог суда од 16 тек, месеца Број 215. Петпр Марковић, писар Ш класе суда округа крушевачког, осуђен је на 6 месеци затвора, због утаје иоваца примљених но службеноЈ лужности. Па како оваква осуда, ио ироиису §-а 58 закона о чиновницма грађанскога реда, вуче за собом губитак службе, — то је по решењу госиодина министра правде од дапашљег, Мар ковић разрешен од службе. Г. Косту Борисављевића, у оставци јавног прапозаступника из Горњег Милановца, мииистар мранде на осноВ У §§• 19 и 21 закона о правозаступницима, поставио је за јавног иравозастунника за округ руднички.

Просвета

НАУКА Индустријска Физика : елентрична светлост и позоришта (евршетак) Код електричне светлости тога већ пема: Услед пожара и највећег дима електричне ламие светле и олакшавају снасавзње. Истина, спроводници могу у великом ножару изгорети, али док ватра буде толика и ио обиму и ио интезавносги да сагори жице спроводника, донде ће се пубдика ра хат моћи спасти. ГГа и онда, гад се који спроподник упали и изгори или сагори изолантна маса, ипак се не остаје без осветлења , јер се струја за оеветлење спроводи по воше спрогодника, на се ^(ТСТ у б®Кг4А--^^ве сви спроводаици у један пут сагорети ; жице дакле увек истрају у ватри до испражне!ћа запаљене зграде.

Сад цошто смо изнела надмоћно т електричног осветлења над свима осталим системима освстлења : пошто смо и.шели хигијенску страну елек трлчне светлости, да видимо има ли каквих незгода код елдктр. осветлења. Подуже време постојала је нека иснрекидан01Т мдлампи са усијањем и то јој је спречавало рлспростирање. Али благодарећи акумулиторима, тим м гацинима електрицитеча , отицање струје бива врло правилно и цоменута незгода пада само на понстае дане живота оваквог осветлења, Бнло је основане бојазни да се жице не загреју и сагору. И доиста, усљед додира долазећих и повратних жица струја, која ах прелази, може постатити тако иитензивна, да може загрејати до сагоревања жице а тим проузрокпвати пожар или прекид светлости. Ал.и славни Едисон и томе је доскочио са својим прекидачима. То су мале оловне жице затворене у зааушаче назвати езбедпици и оно се уносе у ланац — спроводник — на свакдм укргатају чам струја ма на каквој мрежи ночне јачатл више аего што треба, гренутно бива обустарљена у опасном делу топленем тог прекида* ча. Удешавањем струје и намештањем нчаог запушача повраћа се сие у правилно сгање. Једна од најважнијих назгода јесте то, што се мора имати јсдаа моћни парни мотор за рад Динамо — електричне машине, произвођачице елек трицитета. Једно велико позориште, где је нужно најмање 3000 ламтш, треба једву снагу од 150 до 200 коња. Са економског гледишта, мотор би требао да буде врло близу зграде која се осветљује, у подру има нг, прилику; али на то се не чристаје због експлозије које би се могле десити. Помоћу акумулатора све се може у многоме смањити. Преко дан се наиуне ти акумулатори са брамовом мишином са непрекидаом струјом. Те машине могу радити са мотором од 100 коња снагђ. У вече је довољно да се испразие ти акумулатори иа ламие за које време машина ради непрестано и иадв непрекидно нову колиЈгдИу^слектри Нрема најновијим исграживањима свака опасност од експлозија искључује се тнм, што с» мотор може метути даље од позоришта и тада да ее канализира електрицитет , да се

спроводници,изолисани, спроведу кроз земљу из ра Јионнце у позориште. То би на сваки начин изазв >ло нове трошкове. Прикуиљање електрицитета у акумунаторе, који су крло преношљиви и без опасноети , ипак је најбољи начин. Организовано тако, електрично осветлење не показује више никакву незгоду, а, с друге страие, цена јој је осетно мања од гасног осветлења; а непрекидна усавршавања и открића теже да електричну светлос учине још згоднијом и јеФтињијом, Има дакле врло важних Хигијенских, економних и безбедни разлога који препоручују да се електрична светлост што пре уведе бар у она места и зграде, где се збира много света,

Забава

и рекне им: видите, децо, како је силна љубав родитељека спрам свог порода; а како су на против деца заборавна иХнеблагодарна! — Проста, ал лепа наука и за родитеље и за децу.

СМЕСИЦЕ Поука. — Од неког времева упело се у обичај у Француској, да деца остаривше своје родитеље приморавају, да им још за „.ивота уступе цео свој мал, па иосле по године истерају деца рооитеље из куће, те од врата до врата просе. У селу једном бејаше сељанин са миого деце. Ова га стану најпре мољакати, а после иринуђавати да препише на њих цело своје имање, обећавајући од своје стране, да ће га као вца пазити и свачим надгледати, докле год не умре. Отац им ее обзћадати одговор после два месеца. И одма сугра дан отиде у шуму и иотражи гњездо с тичићима. И кад га нађе, метне тичиће с гњездом у кавез, донесе га кући и обеси иепред куће. Мужак и женка ових тичића долете за њима из пуме, и стану их кроз пруће ранити а преко ноћ су ноћивали на дуду, који баш пред кућом стајаше. Отац сазове сву децу своју и покажв иокако се мужак и женка брану 0 свм_ јим тичићима, мко- м* ране и како их прек' 1 чуЈвИ-Ју. Кад су тичићи дорастили, да су сами себе ранити могли, увати отац мужака и женку ц метне их у кавез и тичиће њихове иусти. Но тичићи забораве на сву ону негу својих родшеља, нити се и једно поврзтило да их порани, и доиста би по н>има мањкали од глади За тим отац опет сазове децу своју

ЛИЦИТАЦИЈЕ Начал. окр ваљев. 23. Фебр. нродаваће имање Михаила Аганаси језића из Барајева. Начел. окр. пиротског 20. Фебр. продаваће аман.е Адама Спаеића из Пи рота Начел. окр. топличког 4- Марта продаваће имање Тасе Кнтаћа и његове задружне бр, Николе и Манојла, трг. из Прокупља. Управа вар. Београда 24, Фебр. прода аће амање Димитрија Крстовића ФОт<ЈграФа овд. Начел. окр. Шабач. 27. Фебр. нродаваче имање Михаила Јанковића из Лоранице. Наћел. скр. Ћупријског 27. Фебр. продаваће имање Анте Живановића, бакал. из Параћине.; 20. Фебр, имање Јевте Миленковића теж. из Божњана. — 23. Фебр. Марћа Петровића, бак. из Параћина. Управи вар. Београда иотребна је оп 1 Маја, једна кућа са шеснајст еоба и осталим нотребним просторијама за канцеларије извршног кварта вар шког. Овд. управа војне одеће 6- Фебр. држаће другу ОФерталну лицитацију за набавку 9000 м. платна намукат ласа. Начел. окр. Веоград. 30 Марта продаваће имање Раипнана И .?иI, «— Ка. саповића и чина му Мачеје из Б. Потока. Начал. окр. Врањског 15 Фебр, продаваће имање Ахмеда Шат Јанћа, турчина бив. из Јелатнице. Начл окр. Шабачког 5. Марта продаваче имање Николе Степаковића из Петковице.

— Кад да идемо, Јакопо? — Сад док не сване ићи ћемо тамо нашем острву сињорина. Преко дома се одморите, а ја ћу спремити моју повелику лађицу. У вече поћи ћемо, — Мени је тако нешто као да ћемо у Градоу нешто важно дознати, Јакопо! рече Едита, излазећи са старим ловцем мртваца из лагуна и седајући у чамац иут Лида. — И ја мислим да ће мо тек у Градоу нешто дознатц! — А пре но што ииђемо, — рече стари Јакопо, пошто су обоје сели у чамаци иошли св. Николи, — покушаћу још једвом не би ли можда какав траг нашао! -- Хоћете СтеФани? Јакопо кгимну главом. — Што бих од ње дознао, одговори он оно сам већ чуо. — Не, ја ћу сутра да идем до гостионичара у црвеној крчми, тај је можда штогод чуо. — М ви мислите, да ће вам казати? — Ја ћу бити обазрив, сињорина( Идите у вашу кућицу и одморите се, јер нам тежак пут иредстоји. Ево већ свиће. — На дану не смемо се виђати. Довече поћи ћемо,

Едита послуша старог Јакопа и кад дођоше до св. Николе, она пође својој кућици, где ће бити сакривена до самога мрака. Одмор јој је врло пријао и био нотребан за даљи рад. Стари ловац мртваца дође својој колеби, Неле не бејаше ту. То га није плашилоОн је нознавао нарав, свога детета и знао, да Нела ч' го усамљена на обали морској седи и оања ис -штаве часове. Погато је добро Јакопо вечерао, пође ка малом заливу Лиду, где му је лежала његова по велика и јака лађица, којом је хтео цутовати у Градо. Много је што шта на својој лађици морао оправљати, јер је адавно није употребљавао. У томе ррду прође му и време. Тек што се Јакопо спремао, да привеже једрило; да му еве буде у реду за полазак, радујући се, што је и ветар повољен у правцу Градоа, а зачу се неки глас из-а-њ. — Шта је ловче мртваца; — зачу се — хоћете да путујете? Јакопо се окрете. Гостионичар од црвене крчме стајаше врло близу њега на обали и гледаше га. — Имам нешто поела, — одговери му он, —

морам иутовати. Све је у реду, кроз час на иуа. Иајире ћу још један нехар вина попити код вас. — Врло добро ! Хајдете! — рече гоетионичар. Ловац мртваца сиђе са своје лађице и пође с гостионичарем у оближњу крчму. — Знате ли, које био јучо код мене? упита га овај успут. Два нова галерска војника Јеронимо и Амадео, који су војевали против ускока Ти ће тек умети причати! — Ту беше и Себасгијаиова удовица, је ли? — СтеФаиа? Не! Она је гамо куповала зелен! — Поврће? — Гостионичар климну главом. — Мора да има много новаца — помисли Јакопо, ушавши с гостионичарем у црвену крчму која гада беше празна. ^ Обојица седоше за један сто, пошго је крчмар донео два пехара пуна вина,

(наставиће се)