Мале новине
Во &ни ирилози примају се са највећом захиагношћу. Имена г. приложника иредаће се јавности. Програм I део. 1) поздрав гостима од преседника одбора. 2.) Александров марш свира оркестар. 3) Мојим ружама од Шаичанина декламује г-ђица В. Нигринова. 4) * * * соло иева г. Ђ. Драгутиновић. 5) Пркос - од Станковића — свира оркестар. 6> ,,Шали се" г. * * * 7) Јован Хус декламује г. Ј. Шарчевић. II. део Игранка. Надамо се великом одзиву од окд. грађанства на овакој хуманитарној забави. Д0М А132 ВЕСТИ
Субввнција. — Дознајемо да је господии Министар ннродне привреде. подписао акт, којим је ујамчена субвенција свима винарским задругамаОва сума ставиће се у буџет идуће године. * Заклучак винарског скуна: Већина чланова овог скупа усвојила је поднети предлог пољопривредног друштва, да се оснују винарске загруге за орерађивање, неговаље и продају вина. Мањина је била мнења, да се место винарских садруга оснују акционарска друштва са задатком да негују и продају вина, Закључено је даље, да се у Београду подигне један угледни ви-арски подрум. После заључка скупа отишао Је преседник збора са секретарима Ње. говог Величвнетву, краљу, и поднео му извешће о закључку збора. Његово Величанство се интересовало и разбирало дали је дебата о том питању била жива и е каквим је уч шћем вођена. И кад му је то нредседаик потврдио, Његово Величанство изразило се,да му је особито мило што је скуп примио предлог ,да се винарске задруге оснују а не акционарска друштва, јер ће само тим путем моћи и сам про звођач имати оне користи, које би у оном другом случају имали ово неколико акционара.
ОФРАНЕ ВЕСГИ
Милион рубаља за живот. — Син одешког милионара, Соломон Бродски нао је ненадно у тиФус. Отац му, бојећи се за живот му„ обећа лечнику који га спаее милион рубаља. Најгласовитији европски лечници окупише се око болника. Но све заман 10 о. м. по ст. к. умро је. * Словенски добротворни комигот у Русији. — издао је, ио свом последњем извештају, за последњих двадесет година евога рада, на словенске цели 1,996.960рубаља. При скланаљу пак овогодишњег државног буцета, уврштена је, но налогу цареву. на нотномагање југославенских ђака на руским школама као издатак свота од 28.000 рубаља. *»»
Просвета
Н А У К А Ботаника: о теорији бвлија. —■ (наставак) Протонлазла је дакле једна ленљива материја, иола течна, нола чврста састављЈна, као и сва тела из органске хемије, из угљена, хидрогена, кисеоника и азота; но некад се налази и по мало сумпора ФОСФора. Иротоилазла има то својство да се покреће, помична )е.,. одкуда добиЈа она то својство?. , то још не уме нико казати. И то долази у оне млогобројне тајне,коЈе нам природа открава врло сноро. може бити да ћемо једном и за то знати, али до данас још ни један научник није дао задовољавајући одговор на то нитање. Али та ћелија има сталну потребу да се ренродукује, умножава, и, као у сваком другом бићу \;ој се налази један нарочити део цигло само зато, да врши дужност ренредукције, и тај различити део у ћелији заве се језгра и нуклеола (унутрашњост језгре). Језгра излази готово увек на јаснији део ћелије, то јест на доњи јаснији део протоплазмеНо јели и сама ти језгра нека нова Формација ? Није, то је иросто модиФикација ћеличне садржине. (наставиће се) -■♦»*■
ИРИВРЕДА Чиме треба натосати коаушарв. Страни пољ«. привредни листови много препоручују песак за патосање коњушара, не зато што се добије леп раван патос, иего што се од песка добије и врло добро ђубре за гној«ше земље, Кад хоћемо иеском да патошемо. треба пре свега коњушару прекопати и ону горњу кору земље извући, за тим навући доста песка и добро набити. Пред јаслама треба мало више васути него ли натраг. Кад то урадимо, ваља навући сламе, како неби коњн иесак са копитама ископали. Песак ће временом учврснути и кад се слегне, трвба понова насипати. Свакога месеца треба ирекоиати, а недељно један пут насипаги. Пиштевину песак усише, и поеле годину дана, до бићемо најбоље ђубре за гнојење земље. Скаке године треба иреконавата и нов патос нравити. Па не само да добијемо добро ђубре, него је и ваздух у такнм коњушарама где је па тос нешчани много чистији, јер аесак онај нечист ваздух усише. Препоручује се свакоме привреднику да са неском иатоше коњушаре, јер: 1 очувају сј здраве коните коњма; 2 Наздух је у ! гким коњушарама чивтији; 3 многс се уштеди на поткивању коња; 4 добијамо много и доброг ђубрета за гнојење земље; 5 иатос је ленши и чистији.
ПООЛОВИЦК Ко нема новаца нек не иде на пазар. Ко не ће да види узалуд му очи и наочари. Ко не ће о^и да отвори, мора кееу. Ке њиву гоји и њега ће њива. Ко ништ нема, ништа и не вреди. Ко није кадар три жене хранити, једне нек не узимље. «•*——
Забава
ШАЈ1А Избавитељ. П р 0 с ј а к: Зар м више не нознајете, господине капетане ? К а и е т а н : Не познајем, а ие сећам се да сам те икад и иознавао. II р о с ј а к : 11а и опет сте ми ви нрс једанаест год^на живот избавили због чега сам вам ја вечито благодаран. К а и е т а н : Ја? Тебе избавио ? II р о с ј а к : Да, да! Ја сам био војник у вашо) чети и кад она стра шна битка беше на Д.. ви сте иребегли непријатељу, а ја сам први био, који вам Је следовао. и тако сам ја био избављен.
*
Мојој непрежаљеној мајци
ЈШШ ЦУКИЋКИ даваћу годишњи парастос 9 ов. месеца у 9 сати прз поднв у Палилулској цркви.
ЦАЈА М ПЕТРОНИЈЕВИЋКА
кога сред
жи Инго, — јесте она] опасан, дугаЈлиЈа, сам ^а сам пре кратког времена нашао у једне велике гомиле напода баш кад је говорио једну веома дивну беседу. То је ткач Печије, изврст?н говорник бескарактерин човек , кога бисмо ми лако задобили за се, ако га угледно примимо. Завера је већ у велико маха, да јој, сада свом строгошћу припретимо ! — Коловође ногивути! — узвикну Дапонт. — Они нам спремају нропаст и смрт! Смрт ће и дужда задесити, јер, ако настане буна, страшан ће покољ бити у Венецији, где ће сви племићи назти! - План је готов, све је сиремљено, даклемје вЛеме, да се иочне! — говораше Ивго. — За сада замо да прибавимо *оказа, — у меша се Ктнтариније. — Па баш за то ! сагласи се Инго. — Вечерас, кад дође Печије код дужда, ми ћемо унасти у собу и ту ик затећи. — Старино! осече зе Контариније. — Зар је етарац на тако погрешном путу ? — Ја вас позивам, господо, да чим се смркне дођете тајно у дуждеву палату, — продужи Ин го. — Ја ћу вас чекати па ћемо онда заједно ићи у собу. То је једини пут, да набавимо до— Доћи ћемо! рече Дапонт.
— Дужност нам то налаже. — доладе Контариније. — Онда ће се све ремити! Ако се узмогне дужд одбранити и показати свпју невиност онда ћемо бити задовољни. Ајш ако не узмогне. — Онда је с њим зкршено! — одјекну стро ги, громки глас Дапонтов. Три се инквизитора расташе после овој тајног разговора и сваки је од њих, зебећи , очекивао вече и урећен час. Чим се гмрче, нође ткач Печије у дуждеву иалату. Он дође са .: а Хенкбардири га пустише. Служитељ тек што беху нопалнли светлилб по ходиницима и собама. Дугајлија слободно дође горе до уласка али ту му неки служитељв нренрече нут и рекоше да не може с дуждем говорити. Кад им Печије сгаде викати, да он мора бити иуштен изађе тајник Алкантон на ту ларму у ходник и запита шта је. Кад угледа дугоногог ткача, свога омрзнуто ћелија намршти му се чело. — Пресветли дужд не прима никога а по најмање вас, рече му он. Идиге из падате и усудите се више доћи овде! — Милостивс господине, — окрете се се змиском лукавошћу и угледношћу — чујте ме Бојим се да ме не иознајете! Мени је врло п<.
требан ова) д о л а за к а и и и вама могу ка зати! — Одласте. Не ^у да вас чујем! одговори Алканго строго. — Зар покајнику загварате нут милосги, продужи Печије !ош леише. — Зар да ми отка жете могућнисг поправке моје тешко ивкреше, неправ е и заблуде? Ја вас молим , саслушајтеме и пустите ме! Алканто размишљаваше за једин тренутак колебајући се. — Ходи! рече му он и уђе сењим у једвом иредсобље лде острде са с њим — Одведитеме пресветлом дужду, — мољагае Нечије (наставиће ее)
В ласници МкдкцијАч и К импановић
штамиа М ат. Ј овановив, Ц ариградска улица бр. 10.
О дговорни уредник М јдбцијан