Мале новине

„Иднте и кажите г. Кастедару, да ја заборављам да је он вођ републикавске странке, да у њему гледам наш вародпи понос великога беседника, велпкогд уметнвка, коме нема равна н да узимам најживље саучешће у аегоком губитку, саучешће двогубо п као Шпан> >лка и као владарка. — Племенито!

нису кадри да се на отвореномјимати ма каква додира са сејмен-патриотских забуна, трзиввца а

Шах и п па. — Папа Л.ав XIII. угледао се на шаха Наср-Едана. Ш«х је наредио те му се још за живота подигао кип, а то је сад учинао и свети отац папа. Папин кпп биће скоро готов. Израдаје изврена — кад се већ и паии јако допада. А да му се допада, доказје то, што је већ наредпо да се направесње две копије—једна за ватакаиски музеј, друга за варошицу Карпинето у Перуџији, где се папа родио. Верује у бесмртност на небесима, па опег рачуна: неће бити с г рег да се мало побрпне и о земаљском бесмрћу — бар у облику кпн».

Преглас г. Николе Пашм&а 16. бр. „Одјека" доноеи овај г, Пашићев проглас. Госиодине уредииче, (нас/гавак). Неп^вјатељи мир и слоге срцске, а особито они који су г.ао гром коражепи новим Усгавом к будућом, свечадо. зајемченом нар дамевтарном управом земље, ае могу ее нииако измирвти с таним нсрмадним етењем у вемљи Је су ii ОКуШАЛИ ј10н0в0 да ii ра (јегну денундкјадијама, како би окела Краља да испуни евоју вајемчену реч, да ее с новим Угавом отвара нова парламентар Та уцрава у зеиљи, и ' како би |име омаловажили нови Устав у швма српског народа и страног света Политичари, који су живели од ненормалног стања у земљи, који сј Србију ослабила , исцрпли и раетроили, па носле многих сраМ )та и иесрећа и ооТаснтаи ]е је иза леђа снију других балканомх државица; подитичари, који

и ]авном пољу уставности утр кују: ко ће више народу користи и славе брибрати — не могу се никако измирити с повим Уета вом и новом нарламевтарном владавином, и с тога су зажмурили иред новом светлошћу па се латили гадних и нисиих сплетака. Пеменути телеграм „Пестер Лојда" доклазује, (наравно иретиостављајући да је истинит у свему, ш да потиче из полуслужбених кругова,) да су интриге у неколико успеле и обмануле Краља. Пређе, да се обори радикална влада, нужне су биле интриге в лажне вести које су систематички и са свију страна тврдиле, аа су хтеле неке чете упаети у Србију, — и влада је пала а с тим су успели они, којима је мирна и нанредна Србија сметала у плановима Сад, нак, да се омете сазив Велике Скуиштине, да се осујети нримање новога Уетава и да се Србија бани у ]6*П1 већи вртлог унутрашњчх Зћбуна, нрибегдо се истим средствим.а и иатригам. За тај носао нашао се ненакав Зец, Кешељ, бившв сејменски нотао ручик, да накГј ша учавити дарму са 4—5 Црногораца, за време ':иунготинског рада, ар да се ондл нада вика: како је радикалнл

(НАСТАВИЋЕ СЕ)

•транка невера, кагеб је бунтовничка и да се затражи одма нан редно стање прекп суд, распуштање екунштине, осујећео>е Устава и т. д. Но замишљај није исоао аранжерама као што треба. И .сада су наетале иодмукле интриге г, денувцијације, које су, као што „Пестер Дојдов" телегр?м сводоч'л. ммале ирилично успеха, кад се Србаја грозни неиарлакентарном управом. Ја нротестујем најсвечаније « џротиву замисли да сам ја могао

ским оФициром, за кога сам први немоћи ! нут чуо, кад су донеле београд-: ске новине, да је за време саве- зне вла « е хтео компримитирати ПРИПОСЛАНО. ову пред Аустријом, издавши неку нрокламацију на Босанце,! (3а с ™ ри под овом рубри *°* ур е днаш . Ј . г > Ј тво не одговара). која Је штамнана била, као гато су новине писале, у штаг парији Анђелко Мијатовић наметнути кме . „Биделовој" а писаца сурадницима.тић, иди боље рећи беда седаКусића Бидела" — и која је опет нрво,( а не сам0 сељак, као што се он потиала у руке аустриских агената ™ сао > А& бп заварао траг, да се не е. • . ба знало ко ]е и шта је), као и сва и због ко]е је он нротеран оио његова друж Ј на) што ^„ наме . као страни поданик. Ја сротесту ћ е свегу, и ако пх свет мрзп, ненрастујем нротиву тајнах денувци ;видно је постао кметић и тпме је иа да сам могао имати додвра с з»зва° негодоваље својпх сељана, а човеком. коти је се нрошле гидине, св0 ^ им ^ ош незаК0ВИТИ Ј им п .ступцама и кињвњвм својв браћ.в, својих љујју вртео по Букурешту и_ говорио| дотле јв доте Д д * а је ' са д а Ј С Р,е сДо' да Је дошао да ме убије, на С| П ротив њега, и да једва чеаа да га тим издејствује геби опроштај и;св као бе л е куртадпше. Народ мрзн нановратак у елужбу. Ја нротеству-! метаче » Ј е Р С У к)ћни, каже разметачи. јем пе само у име моје, но и у| ^. н 1 е ) адник У 0В0 Ј прпи хтео да име сваког часног и свесвог срп-; 1 ® 0|)а " пм 11 да Љ УД® саветујем да га трпе да јопг подагује и да тера оког радикала да можемо имати сво ј е ћеФове, а за ннат и штету седа. додира с таквим човеком, за когајНа против, ја ведим да је боље д« се јавно говора, да је хтео веру| он "Д е как0 све седо х _оће. А не свв ароменути; за кога се зн&, да је село г „ а се |,ои ' лп за Ј ' елвим Ак ђ ел " V« . к<>м. 1ако сам и њему саветовао и »Јогаин и.< Кајева са свечаносш, ГОВ орпо му да буде са људпма својим као човек нечисте и тавне иро-јчовек, ако је рад да га људи поштушлости, Ја протествујем противуџу. Он ме нп .е послушао, и пошто м у ге дрск.е и слене мржње спрпм|) е са А а криво све седо, то би бпдо меае, која се је дотле заборзввла'^ еЕ0 . чуло ' кал " Ј а п Р ав 1 • . оар 1е криво седо и зар сам крвв 1«. да Једног и встог човека намењуЈеј ш .; о Ј се / рудамо к траж мо 0 ' л Ј д ! мени за убицу и за завереника...чеалих, да се таквих наметача осдо Ја нећу доказивати како је то! б ° Аим " Ј е ланпут; јер ако ја п за иЈ > нат, доста ]е бпло беснида. кр а] ње глуцо н будаласто од стра-| Човек , в , га СВ е село мрза п „ећв не оних који су се латили те| Га за киета, који је тако дрзак д.-» п швиндлерске аФере, да пањчајујцреио свега тога кметује, има (влк боПоједине чувене и часне поли -/*е рећп вема) образа да говорио чнтичке раднике. Зар могу V Ср-ј Јвм поштељ У- Д -'Лвко је оио од г, • - 1 " , ввх, в ови га ппкад не ће умеги ,цеОи]в народ нокренута и узбунити нц ' • Так >вп, све пгго раде

ои]^ нарОд покренути и узбу едав истерани сејменски официр ■а три четари Црнбгораца, ко,]е нико у Србија не познаје, то ли да за њама, који су епремилв били неке плјацке капе, крене у бој? Заиста до крајности смешво али ужасво жалосно, кад се види да се в таква средетва употре бљавеј/ да омету Краља н нарок у кззођење Србије из тешких

раде по своме ће.Фу н да угоде бвсу своме. па пошто би хтели да сваки дркће од страха п свемоћностп и>пнб нивдтавости, то им се нрохтело да п попа промвне. Еј јаднпци ! Траба да з ;ају, да кад бв с« вародна и једна у том ИЈЈавцу примила аапста пв би не само Апђелко кметовао, него и свн њгговп заштптнкцп п уч .тељи не би билч ни општпнски гове.дари, свпњарн ни иољвци, а ка^ЈО дн што друго.

■— Е, ти умеш да му подађеш ! рече Јеронимо. — Ја ћу ти казатв, — рече Амадео. — Заам ја 1 \де је труло ! СтеФана нешто 31а о њему ! — Онда и ти нешто зваш, — рече Јеронимо и уђе у црвену крчму. — Амадео и СтеФана уђогае за њим. Међу тим је Нела иза колибе својим погледом пратила оба војника и СтеФану. Кад се они удалише , она изађе са свога места. Она уђе у колибу. За час завеза у једну стару мараму нешто хлеба, сира и Ј *едно по лубенице и онда се чињаше као да је готова. Она изађе из своје колибе и обазре се на све страве. Тек пошто се уверила да нема викога у близини, пође на извршење своје таЈ - не вамере. Чврсто Ј - е стегла у руци мараму са храном и пође оним путем ка другом крају острва, који вођаше кућнци Едитиној, која беше усамљена н нразна.

Уз пут не беше никога, нико не гледаше кћер ловца мртваца и њен траг. Она је шпла замишљена, разговарајући се сама собом. И вече се постепено снусти. А и захладни. Сунце утону у море а светлила ноћна, заеијаше мало ио мало на ведроме небу. Па и месец појавв се иза брежу.љка, посматрајући га љубом тљиво. Без икаквог умора и одмора ишла је Нела даље. Она се исие на брежуљак, с коЈ *ег се лепо море могло прегледати, а одатле настави пут даље. На послетку угледа се у даљини светлост са светлеће куле. То као да беше циљ њеног нута. Ноћ наегупи, а Нела беше на својој мети. Десно, баш нри изласку у море, беше нова светлећа кула, чија се светлост спајала с месечевом обасјавајући тако воду и брежуљак. Лево, баш на мору, штрчала је стара светлећа кула као каквн горди чувар ноћни.

Нела се упути њој. Све је било мирно у старој светлећој кули, Никаквог звука, никаквкг гласа пе чујаше се. Зз\ц« јндиковања беху ишчезли. Пошто се Нела на све стране обазрела и уверила, д& нема нвкога у близини, приђе старој кули. поне ое уз степенице. који вођаху вратима и закуца. Мало за тим чуо се изнутра неки иотмули глас. Ала и он одмах изумре, Нела закуца опет, само јаче. — Јесте ли још ту? — уната она. Онет се зачу неки слаб глас као д& из гробл долази. (Наставиће се)