Мале новине

Љубљани. Кад је при отварању загре- витпја од ове деце добијају стпненбачјсог уннверситега п р е д с т а в н и к дије да се сиреме за свеш генике те „Оловинске Матице" држао непово- да посде говоре сељацима в да ће Маљан говор о Мађарима, онда «ађар- ђчрска бити далеко јача, ако сва њени

ска вдада због Једнакости имена обе ју Матица затвори „Словенску Магицу" због „ Сдовенске пропаганде КонФИ .-кшан је сав иметак Матичин: 95.867 ф >р; кућа, музеј и бибдиотеке и сав тај иметак Тиса је покдо нио „Угарско-сдовенском т. ј сдовачком културном кружићу" „за раширење мађврске културе међу Словацима . Ово словачко друштво издајеју Ова друштва обично се деле

у то.1 цељиповрло Јевтину цену двоЈе новине: п 81оуепбке НоуЈпу 11 и У1аз1;' а 8уе1" (Огаџбина и Свет) Од других друшгава је најважаије „Мађарско школско друштво", коме је циљ подизање мађарских школа у сливенским и румунскам крајевима. На годину дана иосде свога осиивања, то друштво је већ имадо 1200 чланова, који је број доцније грдно повећан. Исто је тако значајно и „Друштво за мађариаацнју имена" који врбују људе да евоја немаћарска имена замене мнђарскима. Оно је израдило те је 1881 спуштена такса за нромену нв ена од 5 Фор. на 50 крајцара, „те да и најсиромашпији могу иоказати свој угарски патриотнзам мађаризацијом св јих имена«. ГГо последњим подаЦима само 1886 променило је мађарски језик 817 нрезамена. Сва су друштва врло вредна и независна у агитацијп, а на сваком кораку п >маже их вдада. Онп свпма сресгвима тероришу и словенско и румунско становаишгво. Издају неколико сдовачких и румунскпх листова с мађарском тенденцијом. Сем тога, та „чултурна друштва" воде мађарску агптацију на свима могућим пзборима, брижљиво иотпомажу мађаризацију школа словачких, румунских и немачких и отварају мађарске ткоде у чис то словенским крајевима. У свима варошима и другим местима отварају курсовемађарског језика за одрасле. У самом Пожуну пма 20 таквих курсова, где 400 Словака и Немаца, људи већ у годинама, уче маћарски. То су махом чиновници п учитељи, којима је 1879 наређено да за 4 године научо мађарски, ав;о веће Да пзгубе своја месга. Даљ", у словенским и румун ским крајевама отварају мађарска по зоришта, у која се махом иде беспдатно. У тим истим крајевима отварају Фребелове баште, где седеца сиротих људи мађарски васпитавају. Најдапо-

чтановници садтаве један народ, па за то љубав према отаџбини и налаже свима мађарским становницима да се слнју у један марод мађарски." Посде свега овога, није никакво чудо што се ов) д р у ш т в о највише састоји пз помађарених Словена, Румуна, Немаца. к >ји су најбољи а највнергичнији агитатори за мађаризацина две подовине: једна води мађаризациону агитацију а друга скупља новац. Не задовољавајући се помоћу, коју добијају од владе и аристократпје, готово све веће општине удариле су порез за помаг^ве тих друштава, па су чак п од сабора тражили да одобрп општн порез за помоћ тии друштвнма. Даље приређују баловен јавва весеља општ. у корисг тих друштава УР е ђУЈУ се мађарске народне библиотеке и најзад свакоме учитељу поклања се по једна Форпнта за свако дете немађарске аародноети, које код њега научи да говори мађарска. А од 1879 и владаје учиннла велику помоћ мађаризацији шкода тиме, што је наредпла да мађарскп језик буде обавезан нредмет у свима народнпм и средњам школама, ма да су тнме нарушена права црквенпх и селских општина. БЕЛ.ЕШКЕ. КЊИЖ, И УМЕТНИЧКЕ Нова драма Дима старијег. — У нозоришту „АтМ&и" у Паризу биће овпх дана први пут приказана Димина драма „Еез (ЈиагапЈе — сш^" („Она четрдесетпегорица)," к >ју покојни Дима није доспе >, да за живота доврши т. ј. да за позорницу преради, него је прерадише после пишчеве смрти два млада књижевнжа: Бе 1а Сћег 1о1епе и Р1§о4;, под надзором Диминог сина.

ПОЈШЦИЈСК [ ГЛ.АСНИК

просвета.

ПРИВРЕДА Дек од диФтеритиса. — Неки кадиФорнпјскп доктор тврдп, да лимун иди сок од лимуна, на сигурно дечи диФтеритис. За тај лек дознао је он путујућп по Кинеској, јер, веди, Кинези већином све болести лече лимуном. нди соком од лимуна, а нарочито дпФгеритпс. Може се употребљавати како Медицина: о пелцовању колере. —ко хоће и кад хоће н кодико хоће, Недавно саопштење славног Пастерајер у тој несрећној болестп бодесник

Н А У К А

Академпјп наука, које се тпче открића пелцовања азијатске колере, открића, које је учннио један Пастеров ђак, др. Галимеја, са Пастеровпм лабораторијским методама, поново је узбудило пажн>/ свега и прпвукло га на ту страховигу болест. Некодико историјских речн биће таман за ову прилику , она ће нам помоћи да правилније проценпмо поменуто саопштење. Епидемпчни облик кодере, њена зараза и прпљепчавост као и пренос из заражених меета у незаражена, са еспаном и другпм стварима, пзазвади су од поодавна сумњу, да ни та б> лест није паразитарног порзкла ; али у том добу теораје о патогенеким микробама нису биде још освећене са велскам открићима посде^њих година Вирхов 1848 и Пачнни 1856 потпуно су доказади егзистенцију потребних ми-

Београд, 11. ®еб. 1889 г. Осу&ени : Пресудама полицијским о суђени су : Савг Јован >вић слуга из кро-организама у изоавду колеричних. Восне, Пера Ристић надничар, Маца ^Посдедњи Јодина ^^аноЈ^ да Николвћ из Турског Бечеја, НавдеКа-' "

испатају тај људска бич, ио вовим научним подацима, о заразним болеетима. Један од чланова Француске комисије на скоро умре као жртва своје оданости према науци. (Наставиће се)

и сам зна колако треба да димунова једе иди сока од димуна пије. Пошто је тај лек прост, јевтпн, а никако не може нашкодати, пробитачно је, да се и код нас опроба, па ако је заиста тако, онда можем ■ и ми смело рећп: У Србијинема више дпфгеритиса. ПОСЛ.ОВИЦЕ Који се слуга обогати, а госиодар осиромаши, не ваља на један. Колико је теби за мном толпко ]'е мени за тоб >м. Ком је коза у кућа т©м је и јарац око куће. оо

мединић слуга, Риста Петровић маргер из Епира и Сава Митровић овд. сви због скптње, Јован Јовановић и

се заразна кдица те бодести састоји у једној паразитној гљиваци, којој је отаџбина Индија н која долази у род уроцистиса За време од 10 година,

Петко Јовановић' — Панпћ каФеџије 1 ^ 1873 до 1883 год, благодарећи

што су ноћу држалп отворене каФане Димитрије Јовановић келнерзбог крађе и Живко Стевановић ниљар због увреде. НаЏно : У добрачиној удици нађено је једно Сандуче и у љему једна лампа и 5 ком. свећа и надази се у кв. дорћодском.

мудрпм наређењима санптарне међународве комисије у Суецу, кодера беше ишчезда. Ади пошто у то доба Египат паде иод енгдеску вдаст, све цроФнлактичне мере беху укннуте и резултат се пије много чекао: неколпко месецп посде тога, колерасепојави, упесена, као увек, енгдеским лађама к >је су дошле нз Индије. Две научне компсије једна Француска, са Штраусом и Тидијем, друга немачка, под управом Коха, беху посдате да

Завава

СМЕСИЦЕ Чудчоват завештај. — Пре више година умро је неки Енглез а оставио једно неиокретно добро своје с гим завештањем, да се од истога прахода једнако купи, па што се тако накупи за 40 годпна, то да се свагда у награду да ономе, који у написаној нарочито о томе кшпзи најбољз докаже, да има једно врховно, свемогуће и свезнајуће биће, а овај задагак се свагда на 7 година напред обнародује, када ће се 40 навршати а награда ће, за ноделење ономе, к >јн задатак 1 најбоље испуни од прплаке у 15.000 талира бити.

шати, само да ми отац у Вевецију не дође. То је оно што ме мучи и убија. Помислите Јакопо, ако и мој огац буде судбине Виргилијеве, ако и он — не смем ни да номисдим — Морам вам признати, сињорина, да сам и ја на тако што помишљао; одговори ловац мртваца. — Ну не треба никад најгоре ствар узима^и. — Овде смо свршили наш посао, продужи Едита. — И не надам се више, да ћемо наћи овде какав траг. — Овде није остао адмирал, сињорина, то је извесно. Ни у Месину није отншао; дакле морао је одавде отићи чамцем у лагуме, — рече ловац мртваца. — А ко хоће у лагуме мора проћи поред светлеће куле. Чувар куле кога ја добро познајем, морао га је видети, с тога ми се чини, као по најбоље да одемо до њега. — Па ви се иначе морате вратити Јакопо. Морате ићи на своју дужност. Ви сте мн толико времена жртвовали; да сам чисто у бризи за вама.

— Лако је за то, то није ништа, тешио ју је ловац мртваца. — Ако вамје по вољн, можемо ићи до светлеће куле. Едита се беше већ решила, пошто се надала, да ће чувар куле знати о адмиралу штогод. ЈакоПо је имао право, јер, поред светлеће куле, морао је сваки проћи, који се враћао, па, можда га је чувар куле одмах дозвао, а појава адмиралова мождаје доста пала у очи и изазвала сумњу. Обоје седоше у лађицу и пођоше још у вече, у Моло ка светлећој кули. Едита је била нестрпљива. Она се надала да ће је чувар куле моћи о чему известити. Да је Ј.дмирал, ако није како погинуо у путу у Маламоко , приспео у лагуме у што не треба ни сумњати. После тога сваки се мора првјавитн кад дође, чувнру куле. После кратког времена приближи се лађица Молу, а стари ловац мртваца, који је, мало пре свога поласка у Градо , био код чувара куле, да однесе тело удављеног матроза и да га одвезе на мртвачко острво

иритера лађицу једном месту, с којег се лако могло изаћи. Беше још прилично видно кад изађоше Едита и Јакопо. Жена чуварева као да их је одмах видела, јер отворн врата доња к пође нм на сусрет. — Дакле нисам се преварила, узвикну она. — Ви сте то одиста Јакоио Па откуд ви овде? Немате ваљда и вечерас тако много посла ? — Имао сам један нуждан пут довде, — одговори му ловац мртваца. — IIуг ? Онда још не знате, шта Се прошле ноћи тамо збило ? — упита Лаурета. (Наставиће се)