Мале новине

мације, и вајпосле игранку. Судедоваће и српски народни комачар Вабиб, Певаће се најноввје и до сах још непеваве песме. Ово даје врачарско цозориште у кориет управигеља г. Лазића. Улазна дена 1 дии. од особе. * Наша изложба. Изложба нрелмета, одређених за париску светску изложбу, отворена је јутрос у 9 час пре подне. Посећивање је трајало од 9 до 12 час пре и од 2 до 5 час. по подне. Број посетилаца био је невероватно велики: до подне посетило је изложбу близу 400 лица, а после подне — преко 3000, тако, да посета целога дана износи преко 3500 особа. Свакојако, у овом су броју урачунати и они, који су по два пут улазили. Са радошћу бележимо, да се могло како код лајика, тако и код зналаца приметити опште задовољство са из ложеним предметима. Нарочито су дуго и радо посетиоци посматрали радове наше К )ћевне индустрије и слике наших уметника. — Могли смо од неколико лица, на сву прилику интересованих стручњака, чути нитања „а где је рударска изложба?", и „где је шу-јпника управника при монополу дувамарска издожба"? на која питања може на. Према томе најобичнији ред и најсе само одговорити да још нису нот-јобичније вођење рачуна о туђој папуно спремне. |стп захтевали су, да се не дира у Остављајући да скорим проговори-ј положа Ј г - заступника бар дотле, док мо опширније о нашој изложби, миј се ствар потпуно не извиди и јасно и

„Господине уредниче," „Одговор на питања, која је уредништво „Одјека" ставило мени по водом спора о дувану „Кчвала Рефу3?," наћи ће уредништво у јучерањем броју „Српских Новпна" „Али ономе званичном извештају г. заступника министра Фиеансије морам ради иотпуности додати још и ово : „Уарава мон. дувана , ма да имс арава ирема својим штатутима г да арежа аоднесеном извештају стручне комисије само дуван исалаАује, иаак је ову саорну аартију дувана исалатила тек ао аретходном одобрењу г. застуаника мин, финанције г. Чед. МијатовиКа. „Молим Вао, господпне уредниче да и ово неколико речи штамнате у своме лисгу. * — Српска посла! Предузете су мере, да се извиди, има ли и у колико има истине у пронесенпм гласо вима о неправплној радњи и злоупотребама у монополу дувана. По себи се разуме, да је у овом питању у игри и добар глас и углед г. засгу-

Ка-сва непажња спрам туђе часги Каква сурова неделикатност спрам јелнога вишег чиновника! Најпосле каква неблагодар.чост сирам човека који је у току више месеци у државној служби, државним антересима п успеху дуванске радње у државним пукама вољно посветпо сву своју снагу, целокуино своје врзме, најбољу своју вољу радећп и дан и ноћ на томе нослу и жртвујући служби и по следња тренутах најпотребппјег одмора па п сам > своје здравље. И све то сад је плаћено оваквпм суровим поступком, какзим се пажљив и правичан домаћин не служн ни спрам свога последњег сауге. А ово је поступак једаога манпстра спрам једног свога вишег чпновнииа. Дивно куражење чиновнпчког реда да буде усталац у својој служби! Овако непажљпви спрам туђе части овако неделикатни спрам туђих најсветијих осећаја, умемо бити само ми Срби. Српока посла !

(10 члан и о сваком законском наређењу озбиљно промпслпти, па на време дати и своје примедбе где ко имадне што приметити. А кад ти пројекти буду одштампани у нашем листу, мн ћемо пх и сами претрести и оценпти. честитамо „одбору за париску изложбу" овако сјајан успех. Кад је реч о заслугама овог одбора, правда изискује дасе напрвом месту са хваломсномене усталашност и енергичност њеивог председника г, Гудовића Изложба ће бити отворена још само три дана, а публика ће се пуштати унутра од 9 до 11 х / 3 нре и од 2 до 47 а час. по подне. * Монопол дувана. У последње време подигнут је читав спор у нашој штамни о начину, како управа монопола ТГХГЂОХТО Т)Г\ПТТТ ТТГЛТЈЛТ О ТСС1 ТТП^ТИОЛ « "П плате дувана, који по раниЈем уговору набавља Фирма г. Л .ицикаса. Опозициони листови напали су цео тај рад управин тврдећи, да су при лријему и иеплати дувана чињене велике злоупотребе. Услед тога влада је давала и нека објашњења у службеним новинама. Тај взвештај владин допунио је г. Раша Мидошевић, бивши заменикуправника дуванског монопола ово изјавом, упућеном. уредништву „Одјека: - "

несумњиво не докаже, да ли збиља постоје какве неправилности па чак и злоупотребе у упривином раду. Па ипак ми смо ово дана читали, како се досацашњи заступник управника, госн. Раша Милошевић смењује с тог положаја, враћа се натраг на своје секретарско место у миннстарству Финансије, а заступник управника у монополу дувана остаје госп. Светозар Милојевић. Ко год зна наше друштвене навике, наша партиска и дична расположења мора се с нама сдожити, да ће ! ово и овакво смењивање госп Раше Ј ЦЈУДИЦИ ШЈ ТИ II р 11МЉ«но и протумачено као нека немилост спрам г. Раше, готово као нека казна, а с тим ће се немичовно довести у |Везу и само подозрење, да је у г. Рашином раду било допста нечег неупутног, па можда чак и преступног. То није могао не знати ни надле жни г. министар, па ипак та је мера примењена на г. Мпдошевића а то не значи ништа друго, но да је овај човек већ унапред осуђен као крив пли бар обележен као сумњив

Остварење нове уставности Новп наш устав ударио је доста широк темељ истинској уставностп и правом уставт;ом животу у нашој младој краљевини. Али устав је само темељ уставној згради, коју тек ваља изидатп стварањем чптивога ни за новпх закона створених у духу и на начелима новога устава. Да од тих сиецијалних закона увелико зависи п само остварење усгава и уставностп — то масдимо да, нам нико не може спорити. Ала тако псто неоспорћо је, да у низу тих посебних закона прво п најважнпје место заузима изборни законик. Од добре, подесне, практичне и с духом устава потпуно сагдасне израде изборног законика зависи управо п само остварење новог устава. С тога ћемо ми изради изборног законика ии^встити ларочшЈ тишлЈ . У то име почпњемо још у данашњем броју доносити пројект изборног законика, који је израдио члан најужег уставотворног одбора г. Марко Стојавовић. (Исто тако постараћемо се, да донесемо и радове — предлоге — и друга два чнана: г. Ст, Бош ковића и г, П. Велимировића). Предаћемо читатељима целу садржину тих предлога за тај велеважни из борни законик, како би сами читатељп на тенане могли претрести члан

ИЗ БЕ.ЛА СВЕТА Наруџбине муниције. — Бугарска влада наручила је у Германији израду топовске муниције за своју артидерпју. Ово дана отишла су два бугарска официра у Есен, где се та муниција израђује, да је прегледају и присуствују њеном пријему. Мода — Изгледа д'а је код људи страст за угледањем и подражавањем ико јака, да пх вуче те подражавају дг;угима чак и у самом самоубиству. Убио се цареваћ РудолФ, па се сад почању на њега угледати и многи други људа у униФорми. Ова болест као да је нарочито прилепчнва за коњичке официре. Ономад смо јавили, како се у мађарској убко неки хусарски поручик. Бугарски дистови јављају сад, да се 5 ов. м. преко ноћ у Тумлп убно њоњички чегнпк Калпцо. Оставио је белешку, да се убаја с тога, што му наје могуће служати под таквим старешинама, као што су мајор Некушев и Радулов.

Грци и Бугари — Грчка патрпјаршија сменила је досадашњег мптрополита у Ахијано, а поставил! на његов место митроподита Дионисија Бугарскн листови тврде, да је сва измена учањена с тога, што је, кажу, пређашњп митрополит био накл оњен Бугарима, што Дионисије неће бити. Спомињући то, „Слобода" вели- „Ова промена мучно да ће што помоћи Грцима. Кад чисто бугарске владаке не могу да имају утпцаја на народ у самој БугарскоЈ, то какав ли ће утпцај Фанариотскп митроиодпт имати на бугарско становништво, које га сматра као туђина.

Г. ПашиЂев проглас Рекосмо у претпрошдом броју да г. Пашић није имао потребе прекдиња' ти но два пашенога Саву и Светозара, ни силовита радикала г. Гершаћа-

СтеФаеа скиде поклопац и завири. — А , шта је ово, — рече — стаклета с виаом — е, то је згодно! А шта је ово умотано? свеће! Црвенкасте воштане свеће! СтеФава се дивила том чудном по» клону Вино и свеће! И нехотице стаде размишљати, гледајући свеће и машући главом. — То је заиста чудно ! Шта ће мн ове овако скупоцене свеће ! — — вртар нема таквих свећа —• СтеФана стаде резгледати и вино.

— Хм

не знам, шта да мислим.-

Ко би ми донео тако чудан поклон? Е, па, ко био. Запалићу једну свећу и окушаћу вино ! СгеФана углави свећу у један ст^ри свећњак и запали је. Горела је јасно и пријатно. — За што да и ја не запалим који нут овако красне воштанице , — рече и донесе чашу. — Како је сад видно у соби! А још, ако се не варам, оне и миришу! Е,

богати господски људи све то имају! Хе, па и ја то могу од сад имати, — продужи СтеФана церећи се гадно, — јер ми је гроФ већ у рукама! Она отвори једно Стакло, које је било озго и насу у чашу вин&. Тек што је окусила, стресе се. — Хм — ово је вино чудно! гунђала је, па га окуси још једном ! бррр — неваља — вино у црвеној крчми боље је! Охо — нетто се трже она, — хе, сад ми дође на памет — да не буде — е сад ћемо видети / Сумњиво је! Ако ми је гроФ послао овај поклон ? СтеФ&на остави чашу и боцу на сто и викну једно псето, које је узела од вртара, које је било, истина снажно и здраво али и ружно. Псето дође. СтеФана га узе у крило, узе чашу и суну му у уста мало вина. — Сад ћемо ввдети, какво је — помисли и пусти псето, које се јако стресе и сакри у један кут. — Нећу га пити

више , док не видим шта ће бити ! Чини ми се, да ми је овај поклон послао она.ј гроФ, што сам му на путу: Видећемо / Одмах се видело, да је СтеФана добро урадила, што је тако била обазрива. Псето се мало после узнемири, трчало тамо амо, а за тим се скљуси. СтеФана му приђе. — Нсето цркава! Дакле је отровано/ Вино је отровано — а свеће — чини ми се да су и оне сумњиве, јер ме нешто гуши Она упали опет свој свећњак а угаси свећу. За тим погледа псето. Кад му се приближила са свећњаком псето беше већ мртво. — Дакле то су хтели! гунђала је она. — Да пијем вино! Красан поклов! — Е за то ћу нремилостивомгроФу одмах исказати благодарност! Док тамо одем, биће већ мрак, а гроФ ће отићи у дуждеву палату, као што се то често дешава/ За то ћу га чекати тамо. Поклон ми се одмах учинио